Тантричке ритуалне школе будизма

Увод у тантрички будизам и његове корене

Тантрички будизам, често називан и вађрајана или ваџрајана (Дијамантско возило) или езотерични будизам, представља посебну грану махајана будизма која се појавила у Индији око 6. века нове ере. За разлику од „сутрајане“, која наглашава просветљење кроз постепено акумулирање заслуга и мудрости током многих живота, Тантра нуди пут који обећава брже постизање Будинства кроз сложене ритуале, медитације и употребу симбола. Њени корени су у древним индијским тантричким традицијама, које су интегрисане у будистички оквир.

Филозофска основа: јединство мудрости и саосећања

Филозофска основа тантричког будизма лежи у схватању махајане о празнини (шуњата) и саосећању (каруна). Међутим, Тантра иде корак даље, наглашавајући неодвојивост мудрости и саосећања, често симболично представљених као мушки и женски принцип. Циљ није само разумевање празнине, већ њено директно искуство и претварање свих аспеката постојања, укључујући тело и емоције, у средство за просветљење.

Улога гуруа и иницијације (Абхишека)

У тантричком будизму, улога гуруа (ламе) је апсолутно кључна. Гуру не само да преноси учења, већ и преноси „благослов“ или иницијацију (абхишека), која је неопходна за практиковање виших тантри. Кроз иницијацију, ученик добија дозволу да практикује одређене медитације и призива божанства, и успоставља се света веза између гуруа и ученика, која је темељ целог духовног пута.

Мантре, мудре и мандале – кључни елементи праксе

Тантричке ритуалне школе користе специфичне алате за трансформисање свести. Мантре су свети звукови или речи које се понављају како би се пробудила одређена енергија или повезало са одређеним божанством. Мудре су симболични положаји руку који каналишу енергију и изражавају одређена стања свести. Мандале су сложени графички прикази космоса или „дворци божанстава“, који служе као визуелна помагала за медитацију и водиче кроз процесе просветљења.

Јидам и визуелизација божанстава

Један од централних аспеката тантричке праксе је визуелизација јидама, односно „медитационих божанстава“. Јидами нису спољна божанства која се обожавају, већ су архетипски облици Будине просветљене свести. Практичар се визуелизује као сам јидам, преузимајући његове квалитете и на тај начин преображавајући сопствене негативне емоције и стања у мудрост.

Вађра и гханта – симболи јединства

У тантричким ритуалима, често се користе вађра (будистички скиптар, симбол мушке енергије – вештине и саосећања) и гханта (звоно, симбол женске енергије – мудрости и празнине). Њихова употреба у пару симболизује јединство супротности – споја мудрости и саосећања, празнине и појаве, који је неопходан за постизање просветљења.

Четири класе Тантри и њихова прогресија

Тантрички будизам се традиционално дели на четири класе Тантри, које представљају прогресивне нивое праксе:

1. Крија Тантра (Тантра деловања) – наглашава спољашње ритуале и прочишћавање.

2. Чарја Тантра (Тантра понашања) – укључује спољашње ритуале и интерне медитације.

3. Јога Тантра – фокусира се на унутрашњу јогу и визуелизације, са мање спољашњих ритуала.

4. Ануттарајога Тантра (Највиша јога Тантра) – најсложенија и највиша класа, која користи сопствено тело и енергетске канале за постизање просветљења.

Тибетански будизам – најпознатији израз Вађрајане

Тибетански будизам је најпознатији и најраширенији облик вађрајана будизма данас. Он обједињује филозофске традиције мадјамаке и јогачаре са богатим тантричким ритуалима и праксама. Тибетанске школе попут њингме, кагјуа, сакје и гелугa (којој припада Далај Лама) све су укорењене у тантричким учењима и праксама, преносећи их кроз непрекинуту линију учитеља.

Контроверзе и погрешна схватања

Тантрички будизам је кроз историју био предмет многих контроверзи и погрешних схватања, делом због своје езотеричне природе и употребе одређених симбола и ритуала који се могу погрешно тумачити. Критике су се често односиле на употребу „забрањених“ супстанци, сексуалних симбола или „бесних“ божанстава, иако се унутар будистичког контекста ови елементи тумаче метафорички као средства за трансформисање негативности у мудрост.

Наслеђе тантре и њен допринос будизму

Тантричке ритуалне школе будизма су кроз своју јединствену комбинацију филозофије, медитације и ритуала понудиле дубок и брз пут ка просветљењу. Њихов нагласак на трансформацији, уместо сузбијања, емоција, и употреба свих аспеката живота као пута до ослобођења, допринела је богатом наслеђу будизма. Данас, тантричке праксе остају витални део будизма, посебно у Тибету и околним регионима.

Монголска минијатура из 18. века која приказује монаха који генерише тантричку визуелизацију

Махајана филозофске школе будизма

Увод у махајана будизам и његов идеал

Махајана будизам, или „Велико возило“, појавио се око 1. века пре Христа у Индији као одговор на оно што су његови заговорници видели као ограничења ранијих школа, попут тераваде. Док су раније школе углавном тежиле ка идеалу архата – појединца који постиже просветљење за себе – махајана је увела идеал бодисатве. Бодисатва је просветљено биће које се заветовало да ће одложити своју коначну нирвану како би помогло свим другим живим бићима да постигну просветљење, водећи се саосећањем (каруна) и мудрошћу (прађна).

Централни концепти: празнина (шуњата) и природа Буде

Два кључна концепта која дефинишу махајана филозофију су празнина (шуњата) и природа Буде (Тататхагатагарбха). Шуњата означава да све појаве немају инхерентно, самопостојеће биће, већ постоје у међузависности. Ово схватање води ка ослобађању од везаности и патње. Концепт природе Буде, с друге стране, тврди да сва жива бића поседују урођени потенцијал за просветљење, што је попут семена које чека да се развије.

Мадјамака (средина пута) – Нагарђуна и празнина

Једна од најутицајнијих махајана филозофских школа је мадјамака, коју је основао велики мислилац Нагарђуна у 2. веку нове ере. Ова школа систематски истражује концепт шуњате, тврдећи да све појаве нису ни постојеће ни непостојеће, ни једно ни мноштво, ни сталне ни пролазне. Кроз детаљну логичку анализу, мадјамака показује да се сваки покушај утврђивања инхерентне природе ствари завршава парадоксом, чиме се успоставља „средина пута“ између етернализма и нихилизма.

Јогачара (школа свести) – Асанга и Васубандху

Друга главна Махајана школа је јогачара, коју су основали браћа Асанга и Васубанду у 4. и 5. веку нове ере. Јогачара се фокусира на природу свести као једине стварности. Она тврди да сви феномени које перципирамо нису ништа друго до пројекције наше свести, а не спољашња, објективна стварност. Кључни концепт је „свест-складиште“ (алаја-виђњана), која садржи семена свих кармичких импресија, обликујући нашу перцепцију света.

Ваџрајана – езотерична грана будизма

Иако није искључиво филозофска школа, ваџрајана (Дијамантско возило) је важан аспект махајана будизма, посебно у Тибету и другим хималајским регионима. Она представља езотеричну грану која користи тантричке ритуале, мантре, мандале и визуелизације како би убрзала пут до просветљења. Ваџрајана се ослања на филозофске основе мадјамаке и јогачаре, али додаје комплексну праксу која има за циљ директно искуство Будине природе.

Природа Буде (Татхагатагарбха) – универзални потенцијал

Филозофија Татхагатагарбхе је још једна значајна махајана доктрина, која тврди да свако биће поседује урођену Будину природу или „зачетак Буде“. Ова природа је чиста и неокаљана, иако може бити прекривена илузијама и везаностима. Циљ праксе је открити ту унутрашњу природу, слично као што се злато проналази у руди. Овај концепт је пружио утеху и мотивацију многима, наглашавајући универзални потенцијал за просветљење.

Чиста земља (Амида Буда) – спасење кроз веру

Школе Чисте земље представљају посебан аспект махајана будизма, посебно популарне у источној Азији. Оне се фокусирају на поштовање Буде Амиде (Амитабе) и веровање да се, кроз веру и понављање његовог имена, може препородити у „Чистој земљи“ – врсти рајског царства где је постизање просветљења знатно лакше. Ово је значајан одмак од претходних школа које су наглашавале самосталне напоре, нудећи пут спасења кроз веру и Амидину милост.

Зен будизам – директно искуство и медитација

Зен будизам (чан у Кини) развио се из махајана традиције и посебно наглашава директно искуство просветљења кроз медитацију (ђхана), а не кроз интелектуално разумевање или читање сутри. Зен наглашава да је Будина природа већ присутна у нама и да се може открити кроз строгу медитативну праксу и коане (парадоксалне приче или загонетке) који имају за циљ да превазиђу концептуално размишљање.

Утицај на Источну Азију

Махајана филозофске школе имале су огроман утицај на културу и религију широм Источне Азије. Кина, Кореја, Јапан и Вијетнам су прихватиле и развиле различите махајана традиције, прилагођавајући их својим локалним контекстима. Филозофија мадјамаке и јогачаре пружила је теоријски оквир, док су праксе попут Чисте земље и зена постале популарни путеви за постизање просветљења међу широким народним масама.

Наслеђе и универзалност махајане

Махајана будизам је кроз своје филозофске школе понудио шире и инклузивније виђење пута ка просветљењу. Његов нагласак на саосећању, универзалном спасењу и природи Буде учинио га је привлачним за велики број људи. Иако су се ове школе разликовале у својим приступима, све су тежиле истом циљу: ослобађању од патње и постизању Будинства, чинећи махајану једном од најдинамичнијих и најраспрострањенијих верских традиција у историји човечанства.

Статуа махајанског филозофа Нагарђуне, оснивача школе мадјамака. Неки га сматрају племенитим бодисатвом (арја) или чак „другим Будом“

Ране доктринарне школе будизма

Почеци и ширење будизма након Будине смрти

Након смрти Буде Шакјамунија, око 483. године пре Христа, будистичка заједница, позната као Сангха, почела је да се шири. У почетку је Сангха била уједињена у свом тумачењу Будиних учења, фокусирајући се на постизање нирване кроз етичко понашање, медитацију и мудрост. Будина учења су се преносила усменом традицијом, кроз памћење и рецитовање монаха, што је довело до Првог будистичког сабора у Раџагрихи, чији је циљ био да се успоставе канонски текстови и дисциплинарна правила.

Први расколи и појава стхавираваде и махасангхике

Први значајнији расколи унутар Сангхе почели су да се јављају око стотину година након Будине смрти, током Другог будистичког сабора у Вајшалију. Главни предмет спора била су тумачења Винаје, монашког кодекса дисциплине. Неке групе су желеле строже придржавање правила, док су друге заговарале флексибилнији приступ. То је довело до поделе на две главне групе: стхавираваду (старији) и махасангхику (велика заједница). Ове две школе представљале су прве доктринарне разлике унутар будизма.

Развој стхавираваде и њена суштина

Стхавиравада школа, која се сматра ортодокснијом, наглашавала је индивидуално ослобођење и постизање статуса архата – просветљеног бића које је достигло нирвану и ослободило се круга препорађања. Они су се строго држали Будиних оригиналних учења и монашке дисциплине. Временом су се из стхавираваде развиле многе под-школе, попут сарвастиваде и вибхађаваде, које су се разликовале у нијансама доктрине, посебно у погледу природе дарми (елемената постојања) и перцепције времена.

Карактеристике махасангхике и њен утицај

Махасангхика се одликовала либералнијим ставовима у погледу монашке дисциплине и тумачења Будиних учења. Они су веровали да је Буда био трансцендентније биће и да су бодхисатве (бића просветљења) имале важнију улогу у помагању другима да постигну просветљење. Ова школа је касније одиграла кључну улогу у развоју махајана будизма, посебно кроз свој нагласак на идеалу бодхисатве и универзалном спасењу.

Појава нових школа након Трећег сабора

Након Трећег будистичког сабора, одржаног под покровитељством цара Ашоке у 3. веку пре Христа, дошло је до даље фрагментације у будистичкој мисли. Иако је Ашока покушао да уједини Сангху и пошаље мисионаре широм Азије, развој различитих тумачења довео је до појаве бројних, често мањих, доктринарних школа. Процењује се да је постојало између 18 и 20 главних раних будистичких школа, свака са својим специфичним тумачењима Будиних учења.

Значај сарвастиваде и њена филозофија

Једна од најутицајнијих раних школа из оквира стхавираваде била је сарвастивада. Ова школа је тврдила да све дарме (елементи постојања) постоје у сва три времена – прошлости, садашњости и будућности. Ово доктринарно становиште, иако комплексно, имало је значајан утицај на каснији развој будистичке филозофије, посебно у Абидарма литератури, која је представљала детаљну анализу феномена и људског искуства.

Разлике у тумачењу дарми и „јаства“

Ране школе су се такође разликовале у свом разумевању природе дарми и концепта анатте (не-јаства). Док су се сви слагали да нема трајног „ја“, неке школе су веровале у постојање одређених суптилних елемената који прелазе из једног живота у други (нпр. пудгала у пудгалавада школи), што је било у супротности са учењем о непостојању трајне душе. Ове дебате биле су кључне за обликовање онтолошких и метафизичких ставова у раном будизму.

Абидарма: систематизација знања

Већина раних школа је развила своје сопствене Абидарме, збирке систематизованог филозофског и психолошког знања. Абидарма је имала за циљ да детаљно анализира и класификује све феномене постојања, објашњавајући их кроз систем дарми. Ови текстови су представљали значајан интелектуални напор и показивали су различите приступе појединих школа у разумевању Будиних дубљих учења.

Улога Ашоке и његов утицај на ширење школа

Цар Ашока, велики покровитељ будизма, имао је кључну улогу у ширењу будизма изван Индије. Иако је његова намера била да уједини Сангху, његови мисионарски напори су такође допринели ширењу различитих школа у различите регионе. На пример, стхавиравада је постала доминантна на Шри Ланки (касније се развија у тераваду), док су друге школе процветале у централној Азији и Кини, утирући пут за даљи развој будистичких традиција.

Наслеђе раних школа и њихов утицај на савремени будизам

Ране доктринарне школе будизма, иако многе од њих више не постоје као засебне традиције, оставиле су неизбрисив траг на развој будистичке мисли и праксе. Њихове дебате о филозофским, метафизичким и монашким питањима поставиле су темеље за каснији развој тераваде и махајане, две главне гране будизма које данас постоје. Њихови текстови и анализе и даље су предмет проучавања и инспирације за будистичке учењаке и практичаре широм света.

Локотаравада школа је тврдила да постоје безбројне чисте земље буда и бодисатви

Да ли предстоје потенцијални проблеми за Фанар и Јерусалим након Синаја?

Синајски манастир: наговештај ширег проблема

Питање власничког статуса историјског Синајског манастира није изненађење за оне унутар манастира који су дуго очекивали ову "ерупцију". Грчка влада је такође свесна "грађанског спора" између египатске државе и овог амблематског православног центра, спора који је прерастао у значајан проблем. Међутим, ово је само почетак, јер посматрачи који прате дешавања на глобалној православној сцени сматрају да ће након Синаја готово неизбежно доћи до нових спорова, укључујући и оне који се тичу власништва Цариградске патријаршије од стране Турске, као и Јерусалимске патријаршије од стране израелских и муслиманских власти у региону.

"Сиве зоне" у Турској: несигурност Цариградске патријаршије

Тренутно нико отворено не оспорава права Васељенске патријаршије у Фанару, али постоји значајна празнина. Извештаји указују да турски катастар не признаје званично све црквене поседе као власништво Патријаршије, остављајући многа власништва неизвесним, што доноси бројне правне и практичне компликације. С обзиром на значајан утицај председника Реџепа Тајипа Ердогана, појачаног подршком америчког председника Доналда Трампа, постоји забринутост да би он могао да делује против интереса Патријаршије како би оставио трајно наслеђе османског султана. Слично тактици "сивих зона" у Егеју, Турска примењује сличне стратегије против Васељенске патријаршије, која је приморана на уздржаност, са ограниченим опцијама за одбрану.

Јерусалимска патријаршија: правне рупе 

Слично томе, након спора око Синаја, нико не искључује потенцијалну појаву оспоравања историјске Јерусалимске патријаршије. Иако је од времена патријарха Иринеја власнички статус имовине Грчке православне патријаршије Јерусалима углавном био неоспорен, стручњаци упозоравају да постоје бројне правне рупе које би могле да изазову спор при првој прилици, посебно с обзиром на тренутну нестабилност у региону.

Недостатак подршке грчке владе

Тренутно, Руска православна црква је ефективно преузела контролу над Јерусалимском патријаршијом, док је израелска држава заокупљена другим хитним питањима. Упркос томе, нерешене празнине опстају, а грчка влада, која је и сама уплетена у скандал са ОПЕКЕПЕ (Организација за плаћање и контролу заједничке помоћи за управљање и гаранције), изгледа неспособна да адекватно реши ове проблеме, а камоли да понуди помоћ.

Манастир Свете Катарине на Синају

Грчки премијер посетио је манастире Ивирон и Симонопетра на Светој Гори

Посета грчког премијера Мицотакиса Светој Гори: Духовно и породично путовање

Грчки премијер, Киријакос Мицотакис, обавио је у петак, 5. јула 2025. године, званичну посету Светој Гори Атонској, највећем монашком центру Православне Цркве. Након званичног пријема у Кареји, административном средишту Свете Горе, премијер је наставио пут ка манастиру Ивирон, где му је приређен изузетно срдача добродошлица са свим почастима. Старац Василиос Гондикакис одржао је поздравни говор, на који је премијер одговорио, а затим је Мицотакис обишао манастир и сусрео се са члановима монашке заједнице, продубљујући своје разумевање монашког живота.

Молитва за премијерове родитеље у Симонопетри

У раним јутарњим сатима, премијер Мицотакис, у пратњи свог сина Константина, присуствовао је Светој Литургији у манастиру Симонопетра, где је такође и преноћио. По завршетку богослужења, монаси су служили помен (трисагион) за упокојење премијерових родитеља, Константина и Марике Мицотакис, као и за Павлоса Бакојанија. Значајно је истаћи да су имена премијерових родитеља уписана као добротвори у манастирске диптихе, у знак признања подршке коју је Константинос Мицотакис пружио манастиру након разорног пожара 1990. године. Током саме службе, премијер је, у складу са протоколом, изрекао Символ вере и недељну молитву.

Наставак посете и значај за однос државе и Цркве

Након Литургије, игуман Јелисеј је званично пожелео добродошлицу премијеру, истичући значајне доприносе премијера и његове породице Светој Гори. У тренутку извештавања, премијер Киријакос Мицотакис је наставио своју посету обилазећи Свети манастир Ксенофонт. Ова посета додатно наглашава дубоке везе између грчке државе, њеног руководства и Православне Цркве, посебно са монашком заједницом Свете Горе, која представља духовни светионик за цео православни свет.

Верници беже након што је пироман запалио врата синагоге у Аустралији

Нови напад на синагогу у Мелбурну и растући антисемитизам

У Мелбурну, Аустралија, поново се догодио инцидент са подметањем пожара у синагоги. У петак увече, мушкарац је запалио двокрилна улазна врата Источномелбурнске хебрејске конгрегације, приморавајући око 20 верника који су обележавали Шабат да се евакуишу кроз задња врата. На срећу, нико није повређен, а ватрогасци су успели да угасе пожар који је био локализован на улазу.

Поновљени напади и реакције власти

Овај напад долази седам месеци након што је Адас Израел синагога у југоисточном Мелбурну уништена у децембру прошле године подметнутим пожаром, када је један верник задобио лакше опекотине. Ни у једном случају још увек нису подигнуте оптужнице.

Премијерка Викторије, Џасинта Алан, осудила је оба инцидента, наводећи да су осмишљени да "трауматизују јеврејске породице" и истакла да је "сваки напад на верски објекат чин мржње, а сваки напад на јеврејски верски објекат чин антисемитизма."

Политички мотиви и истрага

Заједнички антитерористички тим Викторије, који укључује државну полицију, федералну полицију и главну аустралијску обавештајну агенцију, саопштио је да је пожар вероватно политички мотивисан напад. Вршилац дужности команданта полиције Викторије, Зорка Данстан, описала је најновији напад као озбиљан злочин, али је додала да се тренутно не третира као терористички инцидент, иако ће се истражити намера и идеологија починилаца.

Растући антисемитизам у Аустралији

Аустралију потреса талас антисемитских напада од 7. октобра 2023. године, када је напад Хамаса на Израел покренуо рат у Гази. Јеврејске и муслиманске организације, као и истраживачи мржње, забележили су драстичан пораст инцидената мржње усмерених према обема групама. Аустралијска влада је прошле године именовала специјалне изасланике за борбу против антисемитизма и исламофобије.

Напади на јеврејски ресторан

Исте вечери у Мелбурну, око 20 маскираних демонстраната узнемиравало је посетиоце у израелском ресторану "Мизнон", где је разбијен прозор, а једна жена је ухапшена. Председник Комисије за борбу против клевета, Двир Абрамович, изјавио је да су демонстранти скандирали "Смрт ИДФ-у" (Израелским одбрамбеним снагама) и да је Мелбурн на ту ноћ "престао да буде сигурно место за Јевреје".

Међународна осуда

Заменик министра спољних послова Израела, Шарен Хаскел, осудио је нападе, наводећи да је то "још један подсетник колико су се расистички, антисемитски злочини мржње проширили у срцу Аустралије" и изразио пуну солидарност са јеврејском заједницом у Мелбурну.

Рабин Давид Гутник пролази поред оштећења на спољашњости Хебрејске конгрегације Источног Мелбурна у Мелбурну, у суботу, 5. јула 2025. године, након што је пироман запалио врата. (Џејмс Рос/ААП слика преко АП-а)

Далај Лама каже да се нада да ће живети више од 130 година

Далај-лама: жеља за дугим животом и план сукцесије

Духовни вођа Тибета, далај-лама, изразио је наду да ће живети дуже од 130 година, само неколико дана након што је изнео план о својој реинкарнацији. Ове коментаре дао је током церемоније поводом свог 90. рођендана у Дарамсали, у Индији, где живи у егзилу од 1959. године. Претходно је наговештавао да би могао да живи до 110. године.

Реинкарнација и спор са Кином

Далај-лама је недавно потврдио своју намеру да се реинкарнира, чиме је отворио пут наследнику. Тибетански будисти верују да далај-лама може да изабере тело у које ће се реинкарнирати. Он је нагласио да следећег далај-ламу треба пронаћи и признати према традиционалним будистичким обичајима, уз водство његове канцеларије, и да ће бити рођен у "слободном свету", изван Кине. Кина, која далај-ламу сматра сепаратистом, инсистира да само Пекинг има овлашћење да одобри његовог наследника. Коментари далај-ламе тумаче се као покушај да осујети мешање Пекинга у процес реинкарнације.

Прослава рођендана

Избегличка заједница Тибетанаца у Дарамсали, која броји преко 20.000 људи, припрема се за прославу рођендана далај-ламе у недељу. Очекује се долазак десетина хиљада људи, укључујући будистичке вође и следбенике из целог света.

Тибетански духовни вођа Далај Лама носи церемонијални шешир док председава догађајем током којег су се тибетански прогнаници молили за његову дуговечност, дан пре његовог 90. рођендана, у Дарамшали, Индија, у суботу, 5. јула 2025. (АП Фото/Ашвини Батија)