Откриће историјског документа против ропства
Џенифер Кромак, волонтерка у архиву Америчких баптиста у Гротону, Масачусетс, открила је у мају дуготражено антиробовско писмо из 1847. године. Рукопис, дугачак 1,5 метар и насловљен „Резолуција и протест против ропства“, потписало је 116 новоенглеских свештеника у Бостону 2. марта 1847. године. Амерички баптистички званичници годинама су безуспешно тражили овај документ, верујући да је заувек изгубљен, а последњи пут је виђен у историјској књизи из 1902. године. Ово откриће пружа увид у растућу дебату о ропству у 18. веку на североистоку Сједињених Држава, 14 година пре почетка Грађанског рата, када су верски лидери почели све гласније да се изјашњавају против ропства.
Раскол у Баптистичкој цркви и позиција за правду
Документ такође осветљава кључни тренутак у историји Баптистичке цркве. Потписан је две године након што је питање ропства довело до поделе између јужних и северних баптиста 1845. године, што је резултирало формирањем Јужне баптистичке конвенције – највеће протестантске деноминације у САД. Подела је уследила након одлуке Америчког баптистичког друштва за стране мисије да забрани власницима робова да постану мисионари. Северни баптисти су на крају постали Америчке баптистичке цркве САД. Пречасна Мери Деј Хамел, извршна свештенослужитељка Америчких баптистичких цркава Масачусетса, истакла је да документ потиче из критичне ере америчке историје, непосредно пре Грађанског рата, и да представља „јединствен тренутак у историји када су баптисти у Масачусетсу иступили и заузели чврст став за правду у обликовању ове земље.“
Ризична декларација и мотиви свештеника
Дебора Бингам Ван Броекховен, извршна директорка емерита Америчког баптистичког историјског друштва, објаснила је да су многи Американци у то време, посебно на Северу, били „неодлучни“ по питању ропства или су се плашили да јавно проговоре, сматрајући то „јужним проблемом“. Међутим, документ показује да су свештеници, иако су се надали да ће „неки реформаторски покрет“ оних који су били укључени у ропство учинити њихову акцију „непотребном“, осетили примораним да делују након што су „са болним изненађењем сведочили растућој склоности да се оправда, прошири и овековечи њихов неправедан систем“. Декларација јасно наводи: „Под овим околностима не можемо више ћутати... правда захтева испуњење те обавезе. Истина, хуманост и јавна врлина имају захтеве према нама које не можемо обешчастити.“ Документ осуђује систем америчког ропства као „кршење права и среће наших ближњих, за које нема ваљаног оправдања или извињења.“
Идентификација потписника и трајно наслеђе
Пречасна Дајана Беџер, администраторка Америчке баптистичке цркве Масачусетса, у сарадњи са пречасним Џоном Одамсом из Прве баптистичке цркве у Бостону, радила је на идентификацији потписника овог „Светог грала“ аболиционистичких докумената. Међу потписницима је био и Натанијел Колвер из Тремонт Темпла у Бостону, једне од првих интегрисаних цркава у земљи, као и Барон Стоу, члан државног друштва против ропства. Беџер сада ради на процени вредности овог нетакнутог документа и планира његову заштиту, а дигитална копија би евентуално могла бити подељена са 230 америчких баптистичких цркава у Масачусетсу. Пречасни Кенет Јанг, чија је претежно афроамеричка Калвари баптистичка црква у Хаверхилу основана од стране ослобођених Афроамериканаца 1871. године, назвао је ово откриће инспиративним, истичући да оно наставља линију аболиционистичког покрета и борбу за правду против система расизма.
Нема коментара:
Постави коментар