Будућност Далај Ламе и Тибета: забринутост и изазови
Далај Лама, који се приближава свом 90. рођендану, најавио је своју намеру да се реинкарнира, отварајући пут за наследника који ће преузети мантију стару 500 година након његове смрти. Међутим, ова вест није ублажила бриге тибетанских будиста који се питају шта ће се догодити када овог Далај Ламе не буде било. Деценијама је 14. Далај Лама био више од духовног вође; одржао је нацију у изгнанству, изградио заједницу која је очувала тибетанску културу и идентитет, и служио као међународно признати гласноговорник за тибетанску домовину. Његова смрт ће, како се очекује, увести глобалну тибетанску заједницу у период неизвесности, можда и годинама.
Процес реинкарнације и кинеско мешање
Наследник Далај Ламе требало би да буде пронађен кроз традиционални процес реинкарнације, који укључује тумачење знакова, консултације са пророцима и слање комисија за потрагу за дететом које показује квалитете Далај Ламе. Овај процес траје годинама, остављајући вакуум у вођству и захтева године верског образовања и обуке пре него што идентификовани наследник преузме пуну одговорност. Кина, чије су трупе преузеле контролу над Тибетом 1950. године, најавила је да ће одбити сваког наследника изабраног без сагласности Пекинга. Кина је већ покушала да уздигне друге духовне личности, посебно Панчен Ламу, чија је легитимност оспорена од стране многих Тибетанаца. Гјалцен Норбуа је Пекинг поставио за 11. Панчен Ламу 1995. године, након што су следбеници Далај Ламе препознали другог дечака као Панченово оличење, који је убрзо након тога нестао.
Бриге у тибетанској дијаспори и улога владе у изгнанству
Тибетанци у индијском граду Дарамшали, где је седиште Далај Ламе у изгнанству, као и они расути широм света, страхују од новог напада на њихов културни и верски идентитет након смрти садашњег вође. Пенпа Церинг, шеф демократски изабране тибетанске владе у изгнанству, изјавио је да би „одсуство Његове Светости било огроман ударац за Тибетанце“ и нагласио да је „одговорност на нама како ћемо наставити наслеђе Његове Светости“. Иако Далај Лама није именовао наследника, изјавио је да ће он бити рођен у „слободном свету“ – изван Кине. Наде многих Тибетанаца, попут писца и активисте Тензина Цундуа, који се залаже за аутономију Тибета, упрте су у владу у изгнанству.
Кинеска политика и кршење верских слобода
Кина не признаје тибетанску владу у изгнанству и Далај Ламу назива опасним сепаратистом, избегавајући директан контакт са његовим представницима више од деценије. Пекинг инсистира да ће наследник Далај Ламе бити из Кине и мора бити одобрен од стране њихове владе. Тибетанци у изгнанству дуго су опрезни према покушајима званично атеистичке кинеске владе да се меша у систем реинкарнације тибетанског будизма, видећи то као део плана Пекинга да појача контролу над Тибетом. Тибетанци тврде да су вековима били практично независни и оптужују Кину за покушај брисања тибетанске будистичке културе и језика, као и за гушење верских слобода и промену етничког састава региона насељавањем милиона Хан Кинеза.
Опадање глобалне пажње и будући изазови
Годинама су владе широм света подржавале Далај Ламу због залагања за права Тибетанаца и ширења поруке ненасиља, помажући му да прикупи десетине милиона долара за изградњу тибетанских културних и верских институција. Међутим, како кинески утицај расте, Цундуе је приметио да глобалне силе постају мање поуздане у својој подршци тибетанској ствари, наводећи да су Тибетанци „на неки начин жртве геополитике“. Неке земље, попут Сједињених Држава, виде покушаје Пекинга да контролише реинкарнацију Далај Ламе као кршење верских слобода, док друге, попут Европске уније и Индије, заузимају опрезан став. Будућност, према Церингу, зависи од тибетанског народа у целини. Његова највећа брига је да би смрт Далај Ламе у изгнанству могла да изазове насилни одговор унутар Тибета.
Нема коментара:
Постави коментар