Увод у махајана будизам и његов идеал
Махајана будизам, или „Велико возило“, појавио се око 1. века пре Христа у Индији као одговор на оно што су његови заговорници видели као ограничења ранијих школа, попут тераваде. Док су раније школе углавном тежиле ка идеалу архата – појединца који постиже просветљење за себе – махајана је увела идеал бодисатве. Бодисатва је просветљено биће које се заветовало да ће одложити своју коначну нирвану како би помогло свим другим живим бићима да постигну просветљење, водећи се саосећањем (каруна) и мудрошћу (прађна).
Централни концепти: празнина (шуњата) и природа Буде
Два кључна концепта која дефинишу махајана филозофију су празнина (шуњата) и природа Буде (Тататхагатагарбха). Шуњата означава да све појаве немају инхерентно, самопостојеће биће, већ постоје у међузависности. Ово схватање води ка ослобађању од везаности и патње. Концепт природе Буде, с друге стране, тврди да сва жива бића поседују урођени потенцијал за просветљење, што је попут семена које чека да се развије.
Мадјамака (средина пута) – Нагарђуна и празнина
Једна од најутицајнијих махајана филозофских школа је мадјамака, коју је основао велики мислилац Нагарђуна у 2. веку нове ере. Ова школа систематски истражује концепт шуњате, тврдећи да све појаве нису ни постојеће ни непостојеће, ни једно ни мноштво, ни сталне ни пролазне. Кроз детаљну логичку анализу, мадјамака показује да се сваки покушај утврђивања инхерентне природе ствари завршава парадоксом, чиме се успоставља „средина пута“ између етернализма и нихилизма.
Јогачара (школа свести) – Асанга и Васубандху
Друга главна Махајана школа је јогачара, коју су основали браћа Асанга и Васубанду у 4. и 5. веку нове ере. Јогачара се фокусира на природу свести као једине стварности. Она тврди да сви феномени које перципирамо нису ништа друго до пројекције наше свести, а не спољашња, објективна стварност. Кључни концепт је „свест-складиште“ (алаја-виђњана), која садржи семена свих кармичких импресија, обликујући нашу перцепцију света.
Ваџрајана – езотерична грана будизма
Иако није искључиво филозофска школа, ваџрајана (Дијамантско возило) је важан аспект махајана будизма, посебно у Тибету и другим хималајским регионима. Она представља езотеричну грану која користи тантричке ритуале, мантре, мандале и визуелизације како би убрзала пут до просветљења. Ваџрајана се ослања на филозофске основе мадјамаке и јогачаре, али додаје комплексну праксу која има за циљ директно искуство Будине природе.
Природа Буде (Татхагатагарбха) – универзални потенцијал
Филозофија Татхагатагарбхе је још једна значајна махајана доктрина, која тврди да свако биће поседује урођену Будину природу или „зачетак Буде“. Ова природа је чиста и неокаљана, иако може бити прекривена илузијама и везаностима. Циљ праксе је открити ту унутрашњу природу, слично као што се злато проналази у руди. Овај концепт је пружио утеху и мотивацију многима, наглашавајући универзални потенцијал за просветљење.
Чиста земља (Амида Буда) – спасење кроз веру
Школе Чисте земље представљају посебан аспект махајана будизма, посебно популарне у источној Азији. Оне се фокусирају на поштовање Буде Амиде (Амитабе) и веровање да се, кроз веру и понављање његовог имена, може препородити у „Чистој земљи“ – врсти рајског царства где је постизање просветљења знатно лакше. Ово је значајан одмак од претходних школа које су наглашавале самосталне напоре, нудећи пут спасења кроз веру и Амидину милост.
Зен будизам – директно искуство и медитација
Зен будизам (чан у Кини) развио се из махајана традиције и посебно наглашава директно искуство просветљења кроз медитацију (ђхана), а не кроз интелектуално разумевање или читање сутри. Зен наглашава да је Будина природа већ присутна у нама и да се може открити кроз строгу медитативну праксу и коане (парадоксалне приче или загонетке) који имају за циљ да превазиђу концептуално размишљање.
Утицај на Источну Азију
Махајана филозофске школе имале су огроман утицај на културу и религију широм Источне Азије. Кина, Кореја, Јапан и Вијетнам су прихватиле и развиле различите махајана традиције, прилагођавајући их својим локалним контекстима. Филозофија мадјамаке и јогачаре пружила је теоријски оквир, док су праксе попут Чисте земље и зена постале популарни путеви за постизање просветљења међу широким народним масама.
Наслеђе и универзалност махајане
Махајана будизам је кроз своје филозофске школе понудио шире и инклузивније виђење пута ка просветљењу. Његов нагласак на саосећању, универзалном спасењу и природи Буде учинио га је привлачним за велики број људи. Иако су се ове школе разликовале у својим приступима, све су тежиле истом циљу: ослобађању од патње и постизању Будинства, чинећи махајану једном од најдинамичнијих и најраспрострањенијих верских традиција у историји човечанства.
Нема коментара:
Постави коментар