Масакри над алавитима у Сирији: резултати Ројтерсове истраге
Између 7. и 9. марта, алавитске заједнице дуж сиријске обале Медитерана биле су поприште таласа убистава од стране сунитских бораца. Овај талас насиља уследио је као одговор на краткотрајну побуну официра лојалних свргнутом председнику Башару ал-Асаду, у којој је, према владиним подацима, погинуло 200 припадника безбедносних снага. Ројтерсова истрага је открила да је скоро 1.500 сиријских алавита убијено, а десетине се воде као нестале на 40 различитих локација. Ова убиства, пљачке и осветнички напади били су усмерени против ове верске мањине, која се дуго повезивала са палим Асадовим режимом.
Методологија бројања жртава и различити подаци
Ројтерс је до својих података дошао прикупљањем руком писаних спискова жртава, фотографија и личних података од вођа заједница и породица. Име по име, ти подаци су укрштани са активистима на терену и у дијаспори. УН је 11. марта пријавила 111 смртних случајева, признајући да је то потцењен број. Сиријска мрежа за људска права (SNHR) забележила је 1.662 погинуле особе, од чега је 1.217 убијено од стране владиних снага и оружаних група, а 445 од стране про-Асадових бораца. Сиријска опсерваторија за људска права (SOHR) је пријавила 1.557 цивилних жртава, поред погинулих припадника снага безбедности и алавитских наоружаних група. Председник ал-Шараа је навео да је погинуло 200 припадника владиних снага, али званични подаци о страдалим алавитским цивилима нису објављени.
Нова сиријска влада и поларизација друштва
Након свргавања Башара ал-Асада, Ахмед ал-Шараа је именован за председника и распустио је дотадашњу војску и безбедносни апарат. Про-Асадова побуна почетком марта на обали била је први велики тест јединства нове власти. Као одговор на ову побуну "фулоула" (остатака старог режима), влада је затражила појачања, што је довело до огромног прилива трупа и наоружања на обалу. Истрага је открила ланац команде који води од нападача директно до људи који сада служе у сиријској влади у Дамаску. Ово је додатно разоткрило дубоку поларизацију у Сирији, између оних који су подржавали Асада и оних који су желели успех побуне против њега.
Умешане фракције: ХТС јединице и њихова улога
Пет главних група било је умешано у масовна убиства алавита. Међу њима су биле ХТС јединице, укључујући Јединицу 400, Османску бригаду и Генералну безбедносну службу (ГСС). Ројтерс је потврдио њихову умешаност на најмање 10 локација, где је убијено скоро 900 људи. ГСС је раније била главна оружана снага ХТС-а у Идлибу, а сада је део сиријског Министарства унутрашњих послова. Хјуман Рајтс Воч је документовао да је ХТС 2013. године убио 149 алавита у Латакији. Јединица 400, описана као једна од најснажнијих ХТС јединица са високим нивоом обуке и модерним наоружањем, била је распоређена на приобалним подручјима након пада Асада.
Улога турских подржаних милиција и сунитских фракција
Турска је током сиријског грађанског рата подржавала разне побуњеничке групе, а неке од њих су биле умешане у масакре над алавитима. Међу тим групама биле су Бригада Султан Сулејман Шах и Хамза дивизија, чија је умешаност утврђена на најмање осам локација, где је страдало скоро 700 људи. Ове фракције, део Сиријске националне армије, имају историју отмица, сексуалног насиља и пљачки. Поред њих, у масакрима су учествовале и сунитске фракције попут Џејш ал-Ислама, Џејш ал-Ахрара и Џејш ал-Изе, које су биле присутне на најмање четири локације, где је убијено скоро 350 људи. Џејш ал-Ислам је познат по коришћењу алавитских заробљеника као живих штитова 2013. године.
Учешће страних бораца и цивила
У масакрима су такође учествовали и страни борци, укључујући припаднике Туркистанске исламске партије (ТИП), Узбеке, Чечене и неке арапске борце. Њихова умешаност је идентификована на шест локација, где је убијено скоро 500 људи. Поред организованих група, секташка огорченост, која је нарасла током година грађанског рата и Асадових злоупотреба, довела је до тога да наоружани сунитски цивили нападају суседна алавитска села и насеља. Главна места ових осветничких убистава била су село Арза и град Баниас, где је укупно убијено 300 људи. Овај аспект наглашава колико дубоко верске и етничке разлике могу допринети бруталности у сукобима.
Континуитет насиља и неуспех правде
Нова сиријска влада осудила је насиље и обећала истрагу, али Ројтерс наводи да се убиства настављају и до данас. Иако су десетине наводних починилаца притворене, нико није оптужен за мартовска убиства. Влада још увек није објавила тачан број жртава међу алавитским цивилима. Ова трагедија представља тежак подсетник на сложеност сиријског сукоба, где се верске и етничке тензије преплићу са политичким амбицијама и борбом за власт, често резултирајући огромним страдањем цивилног становништва, посебно мањина.
Нема коментара:
Постави коментар