Синајски манастир: наговештај ширег проблема
Питање власничког статуса историјског Синајског манастира није изненађење за оне унутар манастира који су дуго очекивали ову "ерупцију". Грчка влада је такође свесна "грађанског спора" између египатске државе и овог амблематског православног центра, спора који је прерастао у значајан проблем. Међутим, ово је само почетак, јер посматрачи који прате дешавања на глобалној православној сцени сматрају да ће након Синаја готово неизбежно доћи до нових спорова, укључујући и оне који се тичу власништва Цариградске патријаршије од стране Турске, као и Јерусалимске патријаршије од стране израелских и муслиманских власти у региону.
"Сиве зоне" у Турској: несигурност Цариградске патријаршије
Тренутно нико отворено не оспорава права Васељенске патријаршије у Фанару, али постоји значајна празнина. Извештаји указују да турски катастар не признаје званично све црквене поседе као власништво Патријаршије, остављајући многа власништва неизвесним, што доноси бројне правне и практичне компликације. С обзиром на значајан утицај председника Реџепа Тајипа Ердогана, појачаног подршком америчког председника Доналда Трампа, постоји забринутост да би он могао да делује против интереса Патријаршије како би оставио трајно наслеђе османског султана. Слично тактици "сивих зона" у Егеју, Турска примењује сличне стратегије против Васељенске патријаршије, која је приморана на уздржаност, са ограниченим опцијама за одбрану.
Јерусалимска патријаршија: правне рупе
Слично томе, након спора око Синаја, нико не искључује потенцијалну појаву оспоравања историјске Јерусалимске патријаршије. Иако је од времена патријарха Иринеја власнички статус имовине Грчке православне патријаршије Јерусалима углавном био неоспорен, стручњаци упозоравају да постоје бројне правне рупе које би могле да изазову спор при првој прилици, посебно с обзиром на тренутну нестабилност у региону.
Недостатак подршке грчке владе
Тренутно, Руска православна црква је ефективно преузела контролу над Јерусалимском патријаршијом, док је израелска држава заокупљена другим хитним питањима. Упркос томе, нерешене празнине опстају, а грчка влада, која је и сама уплетена у скандал са ОПЕКЕПЕ (Организација за плаћање и контролу заједничке помоћи за управљање и гаранције), изгледа неспособна да адекватно реши ове проблеме, а камоли да понуди помоћ.
Нема коментара:
Постави коментар