Позив бискупа Глобалног Југа за климатску правду
Католички бискупи из Азије, Африке и Латинске Америке удружили су снаге у првом заједничком еколошком апелу, тражећи климатску правду за делове света који су највише погођени порастом температура. Они су одбацили „лажна решења“ која промовишу богате земље, указујући на лицемерје коришћења профита од експлоатације нафте за финансирање зелене енергетске транзиције. Овај документ, објављен уочи следеће конференције УН о клими у Белему, Бразил, представља оштар и недипломатски „вапај за достојанством“, како га је описао кардинал Фридолин Амбонго Бесунгу.
Критика „елита моћи“ и захтев за коренитим променама
Бискупи су оштро осудили „отворено порицање и апатичан став“ такозваних „елита моћи“ индустријализованог света, које врше притисак на своје владе да одустану од адекватних мера за ублажавање климатских промена. Према њиховим речима, постојећи предлози само продужавају експлоатацију Божанске творевине и најрањивијих људи. Уместо тога, неопходно је потпуно напустити фосилна горива и усвојити нови економски модел који вреднује опште добро, што је у складу са хришћанским учењем о бризи за ближњег и целу Божју творевину.
„Зелена економија“ као „еколошко реструктурирање капитализма“
Документ посебно критикује концепт „зелене економије“, називајући га „еколошким реструктурирањем капитализма“. Бискупи сматрају да тржишта угљеника и рударење за чисте технологије нису права решења, већ само служе концентрисању моћи у рукама корпорација и регулаторних система. Они наглашавају да је таква „зелена економија“ озбиљно контрадикторна и да не доноси суштинску промену, већ само премешта проблем, док основни узроци неправде и експлоатације остају нерешени.
Папска подршка и континуитет еколошке бриге
Овај апел бискупа одражава ставове папе Фрање, који је бригу о животној средини учинио централном тачком свог понтификата кроз енциклику „Лаудато си“. Његов наследник, папа Лав XIV, наставља овим путем, показујући посвећеност еколошким иницијативама, попут посете будућем месту пројекта соларних панела у Ватикану и претварања папиног летњиковца у еколошки центар. Ово показује континуитет хришћанске мисли о важности чувања творевине, као дела наше одговорности пред Тројицом.
Нема коментара:
Постави коментар