РЕЧНИК РЕЛИГИЈЕ: 2025

недеља, 6. јул 2025.

Тантричке ритуалне школе будизма

Увод у тантрички будизам и његове корене

Тантрички будизам, често називан и вађрајана или ваџрајана (Дијамантско возило) или езотерични будизам, представља посебну грану махајана будизма која се појавила у Индији око 6. века нове ере. За разлику од „сутрајане“, која наглашава просветљење кроз постепено акумулирање заслуга и мудрости током многих живота, Тантра нуди пут који обећава брже постизање Будинства кроз сложене ритуале, медитације и употребу симбола. Њени корени су у древним индијским тантричким традицијама, које су интегрисане у будистички оквир.

Филозофска основа: јединство мудрости и саосећања

Филозофска основа тантричког будизма лежи у схватању махајане о празнини (шуњата) и саосећању (каруна). Међутим, Тантра иде корак даље, наглашавајући неодвојивост мудрости и саосећања, често симболично представљених као мушки и женски принцип. Циљ није само разумевање празнине, већ њено директно искуство и претварање свих аспеката постојања, укључујући тело и емоције, у средство за просветљење.

Улога гуруа и иницијације (Абхишека)

У тантричком будизму, улога гуруа (ламе) је апсолутно кључна. Гуру не само да преноси учења, већ и преноси „благослов“ или иницијацију (абхишека), која је неопходна за практиковање виших тантри. Кроз иницијацију, ученик добија дозволу да практикује одређене медитације и призива божанства, и успоставља се света веза између гуруа и ученика, која је темељ целог духовног пута.

Мантре, мудре и мандале – кључни елементи праксе

Тантричке ритуалне школе користе специфичне алате за трансформисање свести. Мантре су свети звукови или речи које се понављају како би се пробудила одређена енергија или повезало са одређеним божанством. Мудре су симболични положаји руку који каналишу енергију и изражавају одређена стања свести. Мандале су сложени графички прикази космоса или „дворци божанстава“, који служе као визуелна помагала за медитацију и водиче кроз процесе просветљења.

Јидам и визуелизација божанстава

Један од централних аспеката тантричке праксе је визуелизација јидама, односно „медитационих божанстава“. Јидами нису спољна божанства која се обожавају, већ су архетипски облици Будине просветљене свести. Практичар се визуелизује као сам јидам, преузимајући његове квалитете и на тај начин преображавајући сопствене негативне емоције и стања у мудрост.

Вађра и гханта – симболи јединства

У тантричким ритуалима, често се користе вађра (будистички скиптар, симбол мушке енергије – вештине и саосећања) и гханта (звоно, симбол женске енергије – мудрости и празнине). Њихова употреба у пару симболизује јединство супротности – споја мудрости и саосећања, празнине и појаве, који је неопходан за постизање просветљења.

Четири класе Тантри и њихова прогресија

Тантрички будизам се традиционално дели на четири класе Тантри, које представљају прогресивне нивое праксе:

Крија Тантра (Тантра деловања) – наглашава спољашње ритуале и прочишћавање.
Чарја Тантра (Тантра понашања) – укључује спољашње ритуале и интерне медитације.
Јога Тантра – фокусира се на унутрашњу јогу и визуелизације, са мање спољашњих ритуала.
Ануттарајога Тантра (Највиша јога Тантра) – најсложенија и највиша класа, која користи сопствено тело и енергетске канале за постизање просветљења.

Тибетански будизам – најпознатији израз Вађрајане

Тибетански будизам је најпознатији и најраширенији облик вађрајана будизма данас. Он обједињује филозофске традиције мадјамаке и јогачаре са богатим тантричким ритуалима и праксама. Тибетанске школе попут њингме, кагјуа, сакје и гелугa (којој припада Далај Лама) све су укорењене у тантричким учењима и праксама, преносећи их кроз непрекинуту линију учитеља.

Контроверзе и погрешна схватања

Тантрички будизам је кроз историју био предмет многих контроверзи и погрешних схватања, делом због своје езотеричне природе и употребе одређених симбола и ритуала који се могу погрешно тумачити. Критике су се често односиле на употребу „забрањених“ супстанци, сексуалних симбола или „бесних“ божанстава, иако се унутар будистичког контекста ови елементи тумаче метафорички као средства за трансформисање негативности у мудрост.

Наслеђе тантре и њен допринос будизму

Тантричке ритуалне школе будизма су кроз своју јединствену комбинацију филозофије, медитације и ритуала понудиле дубок и брз пут ка просветљењу. Њихов нагласак на трансформацији, уместо сузбијања, емоција, и употреба свих аспеката живота као пута до ослобођења, допринела је богатом наслеђу будизма. Данас, тантричке праксе остају витални део будизма, посебно у Тибету и околним регионима.

Монголска минијатура из 18. века која приказује монаха који генерише тантричку визуелизацију

Махајана филозофске школе будизма

Увод у махајана будизам и његов идеал

Махајана будизам, или „Велико возило“, појавио се око 1. века пре Христа у Индији као одговор на оно што су његови заговорници видели као ограничења ранијих школа, попут тераваде. Док су раније школе углавном тежиле ка идеалу архата – појединца који постиже просветљење за себе – махајана је увела идеал бодисатве. Бодисатва је просветљено биће које се заветовало да ће одложити своју коначну нирвану како би помогло свим другим живим бићима да постигну просветљење, водећи се саосећањем (каруна) и мудрошћу (прађна).

Централни концепти: празнина (шуњата) и природа Буде

Два кључна концепта која дефинишу махајана филозофију су празнина (шуњата) и природа Буде (Тататхагатагарбха). Шуњата означава да све појаве немају инхерентно, самопостојеће биће, већ постоје у међузависности. Ово схватање води ка ослобађању од везаности и патње. Концепт природе Буде, с друге стране, тврди да сва жива бића поседују урођени потенцијал за просветљење, што је попут семена које чека да се развије.

Мадјамака (средина пута) – Нагарђуна и празнина

Једна од најутицајнијих махајана филозофских школа је мадјамака, коју је основао велики мислилац Нагарђуна у 2. веку нове ере. Ова школа систематски истражује концепт шуњате, тврдећи да све појаве нису ни постојеће ни непостојеће, ни једно ни мноштво, ни сталне ни пролазне. Кроз детаљну логичку анализу, мадјамака показује да се сваки покушај утврђивања инхерентне природе ствари завршава парадоксом, чиме се успоставља „средина пута“ између етернализма и нихилизма.

Јогачара (школа свести) – Асанга и Васубандху

Друга главна Махајана школа је јогачара, коју су основали браћа Асанга и Васубанду у 4. и 5. веку нове ере. Јогачара се фокусира на природу свести као једине стварности. Она тврди да сви феномени које перципирамо нису ништа друго до пројекције наше свести, а не спољашња, објективна стварност. Кључни концепт је „свест-складиште“ (алаја-виђњана), која садржи семена свих кармичких импресија, обликујући нашу перцепцију света.

Ваџрајана – езотерична грана будизма

Иако није искључиво филозофска школа, ваџрајана (Дијамантско возило) је важан аспект махајана будизма, посебно у Тибету и другим хималајским регионима. Она представља езотеричну грану која користи тантричке ритуале, мантре, мандале и визуелизације како би убрзала пут до просветљења. Ваџрајана се ослања на филозофске основе мадјамаке и јогачаре, али додаје комплексну праксу која има за циљ директно искуство Будине природе.

Природа Буде (Татхагатагарбха) – универзални потенцијал

Филозофија Татхагатагарбхе је још једна значајна махајана доктрина, која тврди да свако биће поседује урођену Будину природу или „зачетак Буде“. Ова природа је чиста и неокаљана, иако може бити прекривена илузијама и везаностима. Циљ праксе је открити ту унутрашњу природу, слично као што се злато проналази у руди. Овај концепт је пружио утеху и мотивацију многима, наглашавајући универзални потенцијал за просветљење.

Чиста земља (Амида Буда) – спасење кроз веру

Школе Чисте земље представљају посебан аспект махајана будизма, посебно популарне у источној Азији. Оне се фокусирају на поштовање Буде Амиде (Амитабе) и веровање да се, кроз веру и понављање његовог имена, може препородити у „Чистој земљи“ – врсти рајског царства где је постизање просветљења знатно лакше. Ово је значајан одмак од претходних школа које су наглашавале самосталне напоре, нудећи пут спасења кроз веру и Амидину милост.

Зен будизам – директно искуство и медитација

Зен будизам (чан у Кини) развио се из махајана традиције и посебно наглашава директно искуство просветљења кроз медитацију (ђхана), а не кроз интелектуално разумевање или читање сутри. Зен наглашава да је Будина природа већ присутна у нама и да се може открити кроз строгу медитативну праксу и коане (парадоксалне приче или загонетке) који имају за циљ да превазиђу концептуално размишљање.

Утицај на Источну Азију

Махајана филозофске школе имале су огроман утицај на културу и религију широм Источне Азије. Кина, Кореја, Јапан и Вијетнам су прихватиле и развиле различите махајана традиције, прилагођавајући их својим локалним контекстима. Филозофија мадјамаке и јогачаре пружила је теоријски оквир, док су праксе попут Чисте земље и зена постале популарни путеви за постизање просветљења међу широким народним масама.

Наслеђе и универзалност махајане

Махајана будизам је кроз своје филозофске школе понудио шире и инклузивније виђење пута ка просветљењу. Његов нагласак на саосећању, универзалном спасењу и природи Буде учинио га је привлачним за велики број људи. Иако су се ове школе разликовале у својим приступима, све су тежиле истом циљу: ослобађању од патње и постизању Будинства, чинећи махајану једном од најдинамичнијих и најраспрострањенијих верских традиција у историји човечанства.

Статуа махајанског филозофа Нагарђуне, оснивача школе мадјамака. Неки га сматрају племенитим бодисатвом (арја) или чак „другим Будом“

Ране доктринарне школе будизма

Почеци и ширење будизма након Будине смрти

Након смрти Буде Шакјамунија, око 483. године пре Христа, будистичка заједница, позната као Сангха, почела је да се шири. У почетку је Сангха била уједињена у свом тумачењу Будиних учења, фокусирајући се на постизање нирване кроз етичко понашање, медитацију и мудрост. Будина учења су се преносила усменом традицијом, кроз памћење и рецитовање монаха, што је довело до Првог будистичког сабора у Раџагрихи, чији је циљ био да се успоставе канонски текстови и дисциплинарна правила.

Први расколи и појава стхавираваде и махасангхике

Први значајнији расколи унутар Сангхе почели су да се јављају око стотину година након Будине смрти, током Другог будистичког сабора у Вајшалију. Главни предмет спора била су тумачења Винаје, монашког кодекса дисциплине. Неке групе су желеле строже придржавање правила, док су друге заговарале флексибилнији приступ. То је довело до поделе на две главне групе: стхавираваду (старији) и махасангхику (велика заједница). Ове две школе представљале су прве доктринарне разлике унутар будизма.

Развој стхавираваде и њена суштина

Стхавиравада школа, која се сматра ортодокснијом, наглашавала је индивидуално ослобођење и постизање статуса архата – просветљеног бића које је достигло нирвану и ослободило се круга препорађања. Они су се строго држали Будиних оригиналних учења и монашке дисциплине. Временом су се из стхавираваде развиле многе под-школе, попут сарвастиваде и вибхађаваде, које су се разликовале у нијансама доктрине, посебно у погледу природе дарми (елемената постојања) и перцепције времена.

Карактеристике махасангхике и њен утицај

Махасангхика се одликовала либералнијим ставовима у погледу монашке дисциплине и тумачења Будиних учења. Они су веровали да је Буда био трансцендентније биће и да су бодхисатве (бића просветљења) имале важнију улогу у помагању другима да постигну просветљење. Ова школа је касније одиграла кључну улогу у развоју махајана будизма, посебно кроз свој нагласак на идеалу бодхисатве и универзалном спасењу.

Појава нових школа након Трећег сабора

Након Трећег будистичког сабора, одржаног под покровитељством цара Ашоке у 3. веку пре Христа, дошло је до даље фрагментације у будистичкој мисли. Иако је Ашока покушао да уједини Сангху и пошаље мисионаре широм Азије, развој различитих тумачења довео је до појаве бројних, често мањих, доктринарних школа. Процењује се да је постојало између 18 и 20 главних раних будистичких школа, свака са својим специфичним тумачењима Будиних учења.

Значај сарвастиваде и њена филозофија

Једна од најутицајнијих раних школа из оквира стхавираваде била је сарвастивада. Ова школа је тврдила да све дарме (елементи постојања) постоје у сва три времена – прошлости, садашњости и будућности. Ово доктринарно становиште, иако комплексно, имало је значајан утицај на каснији развој будистичке филозофије, посебно у Абидарма литератури, која је представљала детаљну анализу феномена и људског искуства.

Разлике у тумачењу дарми и „јаства“

Ране школе су се такође разликовале у свом разумевању природе дарми и концепта анатте (не-јаства). Док су се сви слагали да нема трајног „ја“, неке школе су веровале у постојање одређених суптилних елемената који прелазе из једног живота у други (нпр. пудгала у пудгалавада школи), што је било у супротности са учењем о непостојању трајне душе. Ове дебате биле су кључне за обликовање онтолошких и метафизичких ставова у раном будизму.

Абидарма: систематизација знања

Већина раних школа је развила своје сопствене Абидарме, збирке систематизованог филозофског и психолошког знања. Абидарма је имала за циљ да детаљно анализира и класификује све феномене постојања, објашњавајући их кроз систем дарми. Ови текстови су представљали значајан интелектуални напор и показивали су различите приступе појединих школа у разумевању Будиних дубљих учења.

Улога Ашоке и његов утицај на ширење школа

Цар Ашока, велики покровитељ будизма, имао је кључну улогу у ширењу будизма изван Индије. Иако је његова намера била да уједини Сангху, његови мисионарски напори су такође допринели ширењу различитих школа у различите регионе. На пример, стхавиравада је постала доминантна на Шри Ланки (касније се развија у тераваду), док су друге школе процветале у централној Азији и Кини, утирући пут за даљи развој будистичких традиција.

Наслеђе раних школа и њихов утицај на савремени будизам

Ране доктринарне школе будизма, иако многе од њих више не постоје као засебне традиције, оставиле су неизбрисив траг на развој будистичке мисли и праксе. Њихове дебате о филозофским, метафизичким и монашким питањима поставиле су темеље за каснији развој тераваде и махајане, две главне гране будизма које данас постоје. Њихови текстови и анализе и даље су предмет проучавања и инспирације за будистичке учењаке и практичаре широм света.

Локотаравада школа је тврдила да постоје безбројне чисте земље буда и бодисатви

субота, 5. јул 2025.

Да ли предстоје потенцијални проблеми за Фанар и Јерусалим након Синаја?

Синајски манастир: наговештај ширег проблема

Питање власничког статуса историјског Синајског манастира није изненађење за оне унутар манастира који су дуго очекивали ову "ерупцију". Грчка влада је такође свесна "грађанског спора" између египатске државе и овог амблематског православног центра, спора који је прерастао у значајан проблем. Међутим, ово је само почетак, јер посматрачи који прате дешавања на глобалној православној сцени сматрају да ће након Синаја готово неизбежно доћи до нових спорова, укључујући и оне који се тичу власништва Цариградске патријаршије од стране Турске, као и Јерусалимске патријаршије од стране израелских и муслиманских власти у региону.

"Сиве зоне" у Турској: несигурност Цариградске патријаршије

Тренутно нико отворено не оспорава права Васељенске патријаршије у Фанару, али постоји значајна празнина. Извештаји указују да турски катастар не признаје званично све црквене поседе као власништво Патријаршије, остављајући многа власништва неизвесним, што доноси бројне правне и практичне компликације. С обзиром на значајан утицај председника Реџепа Тајипа Ердогана, појачаног подршком америчког председника Доналда Трампа, постоји забринутост да би он могао да делује против интереса Патријаршије како би оставио трајно наслеђе османског султана. Слично тактици "сивих зона" у Егеју, Турска примењује сличне стратегије против Васељенске патријаршије, која је приморана на уздржаност, са ограниченим опцијама за одбрану.

Јерусалимска патријаршија: правне рупе

Слично томе, након спора око Синаја, нико не искључује потенцијалну појаву оспоравања историјске Јерусалимске патријаршије. Иако је од времена патријарха Иринеја власнички статус имовине Грчке православне патријаршије Јерусалима углавном био неоспорен, стручњаци упозоравају да постоје бројне правне рупе које би могле да изазову спор при првој прилици, посебно с обзиром на тренутну нестабилност у региону.

Недостатак подршке грчке владе

Тренутно, Руска православна црква је ефективно преузела контролу над Јерусалимском патријаршијом, док је израелска држава заокупљена другим хитним питањима. Упркос томе, нерешене празнине опстају, а грчка влада, која је и сама уплетена у скандал са ОПЕКЕПЕ (Организација за плаћање и контролу заједничке помоћи за управљање и гаранције), изгледа неспособна да адекватно реши ове проблеме, а камоли да понуди помоћ.

Манастир Свете Катарине на Синају

Грчки премијер посетио је манастире Ивирон и Симонопетра на Светој Гори

Посета грчког премијера Мицотакиса Светој Гори: Духовно и породично путовање

Грчки премијер, Киријакос Мицотакис, обавио је у петак, 5. јула 2025. године, званичну посету Светој Гори Атонској, највећем монашком центру Православне Цркве. Након званичног пријема у Кареји, административном средишту Свете Горе, премијер је наставио пут ка манастиру Ивирон, где му је приређен изузетно срдача добродошлица са свим почастима. Старац Василиос Гондикакис одржао је поздравни говор, на који је премијер одговорио, а затим је Мицотакис обишао манастир и сусрео се са члановима монашке заједнице, продубљујући своје разумевање монашког живота.

Молитва за премијерове родитеље у Симонопетри

У раним јутарњим сатима, премијер Мицотакис, у пратњи свог сина Константина, присуствовао је Светој Литургији у манастиру Симонопетра, где је такође и преноћио. По завршетку богослужења, монаси су служили помен (трисагион) за упокојење премијерових родитеља, Константина и Марике Мицотакис, као и за Павлоса Бакојанија. Значајно је истаћи да су имена премијерових родитеља уписана као добротвори у манастирске диптихе, у знак признања подршке коју је Константинос Мицотакис пружио манастиру након разорног пожара 1990. године. Током саме службе, премијер је, у складу са протоколом, изрекао Символ вере и недељну молитву.

Наставак посете и значај за однос државе и Цркве

Након Литургије, игуман Јелисеј је званично пожелео добродошлицу премијеру, истичући значајне доприносе премијера и његове породице Светој Гори. У тренутку извештавања, премијер Киријакос Мицотакис је наставио своју посету обилазећи Свети манастир Ксенофонт. Ова посета додатно наглашава дубоке везе између грчке државе, њеног руководства и Православне Цркве, посебно са монашком заједницом Свете Горе, која представља духовни светионик за цео православни свет.

Верници беже након што је пироман запалио врата синагоге у Аустралији

Нови напад на синагогу у Мелбурну и растући антисемитизам

У Мелбурну, Аустралија, поново се догодио инцидент са подметањем пожара у синагоги. У петак увече, мушкарац је запалио двокрилна улазна врата Источномелбурнске хебрејске конгрегације, приморавајући око 20 верника који су обележавали Шабат да се евакуишу кроз задња врата. На срећу, нико није повређен, а ватрогасци су успели да угасе пожар који је био локализован на улазу.

Поновљени напади и реакције власти

Овај напад долази седам месеци након што је Адас Израел синагога у југоисточном Мелбурну уништена у децембру прошле године подметнутим пожаром, када је један верник задобио лакше опекотине. Ни у једном случају још увек нису подигнуте оптужнице.

Премијерка Викторије, Џасинта Алан, осудила је оба инцидента, наводећи да су осмишљени да "трауматизују јеврејске породице" и истакла да је "сваки напад на верски објекат чин мржње, а сваки напад на јеврејски верски објекат чин антисемитизма."

Политички мотиви и истрага

Заједнички антитерористички тим Викторије, који укључује државну полицију, федералну полицију и главну аустралијску обавештајну агенцију, саопштио је да је пожар вероватно политички мотивисан напад. Вршилац дужности команданта полиције Викторије, Зорка Данстан, описала је најновији напад као озбиљан злочин, али је додала да се тренутно не третира као терористички инцидент, иако ће се истражити намера и идеологија починилаца.

Растући антисемитизам у Аустралији

Аустралију потреса талас антисемитских напада од 7. октобра 2023. године, када је напад Хамаса на Израел покренуо рат у Гази. Јеврејске и муслиманске организације, као и истраживачи мржње, забележили су драстичан пораст инцидената мржње усмерених према обема групама. Аустралијска влада је прошле године именовала специјалне изасланике за борбу против антисемитизма и исламофобије.

Напади на јеврејски ресторан

Исте вечери у Мелбурну, око 20 маскираних демонстраната узнемиравало је посетиоце у израелском ресторану "Мизнон", где је разбијен прозор, а једна жена је ухапшена. Председник Комисије за борбу против клевета, Двир Абрамович, изјавио је да су демонстранти скандирали "Смрт ИДФ-у" (Израелским одбрамбеним снагама) и да је Мелбурн на ту ноћ "престао да буде сигурно место за Јевреје".

Међународна осуда

Заменик министра спољних послова Израела, Шарен Хаскел, осудио је нападе, наводећи да је то "још један подсетник колико су се расистички, антисемитски злочини мржње проширили у срцу Аустралије" и изразио пуну солидарност са јеврејском заједницом у Мелбурну.

Рабин Давид Гутник пролази поред оштећења на спољашњости Хебрејске конгрегације Источног Мелбурна у Мелбурну, у суботу, 5. јула 2025. године, након што је пироман запалио врата. (Џејмс Рос/ААП слика преко АП-а)

Далај Лама каже да се нада да ће живети више од 130 година

Далај-лама: жеља за дугим животом и план сукцесије

Духовни вођа Тибета, далај-лама, изразио је наду да ће живети дуже од 130 година, само неколико дана након што је изнео план о својој реинкарнацији. Ове коментаре дао је током церемоније поводом свог 90. рођендана у Дарамсали, у Индији, где живи у егзилу од 1959. године. Претходно је наговештавао да би могао да живи до 110. године.

Реинкарнација и спор са Кином

Далај-лама је недавно потврдио своју намеру да се реинкарнира, чиме је отворио пут наследнику. Тибетански будисти верују да далај-лама може да изабере тело у које ће се реинкарнирати. Он је нагласио да следећег далај-ламу треба пронаћи и признати према традиционалним будистичким обичајима, уз водство његове канцеларије, и да ће бити рођен у "слободном свету", изван Кине. Кина, која далај-ламу сматра сепаратистом, инсистира да само Пекинг има овлашћење да одобри његовог наследника. Коментари далај-ламе тумаче се као покушај да осујети мешање Пекинга у процес реинкарнације.

Прослава рођендана

Избегличка заједница Тибетанаца у Дарамсали, која броји преко 20.000 људи, припрема се за прославу рођендана далај-ламе у недељу. Очекује се долазак десетина хиљада људи, укључујући будистичке вође и следбенике из целог света.

Тибетански духовни вођа Далај Лама носи церемонијални шешир док председава догађајем током којег су се тибетански прогнаници молили за његову дуговечност, дан пре његовог 90. рођендана, у Дарамшали, Индија, у суботу, 5. јула 2025. (АП Фото/Ашвини Батија)

Папа Лав XIV наставља традицију летњег одмора. Али има још доста да се уради пре тога

Папа Лав XIV: нови понтиф и његов стил

Папа Лав XIV, изабран 8. маја, показао је скроман и резервисан приступ својој улози, наглашавајући да они који врше власт у Цркви треба да се "умање" како би Христос остао у фокусу. Као августиновски мисионар, избегава сензационализам претходних папа и посвећен је методичном раду.

Летњи одмор и "домаћи задатак" у Кастел Гандолфу

Овог викенда папа Лав XIV започиње шестонедељни одмор у Кастел Гандолфу, папском летњем резиденцији на језеру Албан, јужно од Рима. Ово је његов први предах од избора. Очекује се да ће искористити време ван јавности да се детаљно посвети најхитнијим проблемима Цркве, читајући целе извештаје пре доношења одлука.

Кључна именовања

Пред папом су велика именовања. Треба да попуни своју стару позицију префекта канцеларије која проверава кандидате за бискупе, као и да изабере свог заменика, државног секретара Ватикана. Ту позицију тренутно држи кардинал Пјетро Паролин, избор папе Фрање.

Финансијски проблеми Ватикана

Један од најхитнијих проблема је финансијска криза Ватикана. Ватикан има структурни дефицит од око 50-60 милиона евра и мањак од милијарду евра у пензионом фонду.

Случај Рупник: сексуално злостављање свештенства

На столу папе Лава су бројни случајеви сексуалног злостављања свештенства који су се нагомилали током понтификата папе Фрање. Најхитнији је случај оца Марка Рупника, познатог мозаичког уметника, који је избачен из језуитског реда због сексуалног, психолошког и духовног злостављања десетине одраслих жена и монахиња. Ватикан је недавно пронашао спољне канонске правнике за вођење овог случаја.

Случај Бећиу: суђење века

Још једна правна главобоља је случај кардинала Анђела Бећиуа, чије "суђење века" улази у фазу жалбе у септембру. Бећиу и осам других осуђени су за разне финансијске злочине везане за Ватиканову промашену инвестицију у лондонску некретнину. Папа Лав, као канонски правник, мораће да одлучи шта ће са Бећиуом, који је остао кардинал са нејасним статусом.

Питање Латинске мисе

Папа Лав је истакао јединство и помирење као приоритете. Конзервативци се надају да ће то значити ублажавање ограничења за стару Латинску мису, која су уведена током понтификата папе Фрање 2021. године. Кардинал Рејмонд Берк, водећа фигура конзервативног крила, изразио је наду да ће папа Лав "окончати садашњи прогон верника" који желе да се моле по старом обреду.

Вештачка интелигенција и путовања

Папа Лав је вештачку интелигенцију идентификовао као хитно питање за човечанство, сугеришући да се припрема неки документ о томе. Такође, разматра се када ће почети да путује и куда. Има позив да посети Турску поводом 1700. годишњице Никејског сабора, а могуће је да ће то бити крајем новембра. Постоје и позиви из САД, Кијева, његове старе бискупије Чиклајо у Перуу, и Аргентине.

Град Кастел Гандолфо очекује папу

Становници Кастел Гандолфа жељно очекују повратак папе. Папа Фрања није користио ову резиденцију, али се град опоравио претварањем папске палате у музеј. Мештани верују да је то савршено место за папин одмор, читање, писање и приватно размишљање, подсећајући да су многе енциклике написане управо ту.

Поглед на Папску или Апостолску палату, историјско летње уточиште за папе у језерском граду Кастел Гандолфо, око 30 километара југоисточно од Рима, где ће папа Лав XIV провести кратак период одмора, у среду, 2. јула 2025. (АП Фото/Ендру Медичини)

петак, 4. јул 2025.

Естонски председник други пут одбија да усвоји закон којим се забрањује православна црква

Забринутост због утицаја на Естонску православну цркву

Председник Естоније, Алар Карис, поново је у четвртак одбио да прогласи амандмане на Закон о црквама и конгрегацијама. Ово је други пут да је одбио да потпише закон који има за циљ спречавање страног утицаја на верске организације, а који би ефективно забранио Естонску православну цркву Московске патријаршије. Председник је утврдио да измене које је унео Ригикогу (Парламент) нису довољне да реше уставне забринутости које је покренуо приликом првог одбијања закона у пролеће. Он је изјавио да закон „и даље сукобљава са три члана Устава и несразмерно ограничава слободу удруживања и слободу вероисповести“.

Уставни проблеми и реакција Цркве

Карис је нагласио да, иако се страни утицај мора сузбити, закон захтева „јаснију дефиницију страних веза које су стварно опасне“. Такође је приметио да образложење закона експлицитно наводи намеру да се регулише црквено учење и верски обреди изван административних односа, називајући такво опсежно мешање непотребним. Сада Ригикогу мора да одлучи да ли ће поново изменити закон. Председник је наговестио да ће, уколико Парламент поново усвоји закон без измена, вероватно упутити случај Врховном суду. Естонска православна црква је издала саопштење у којем се захвалила председнику Карису на његовој „доследној и принципијелној позицији“ и изразила наду да ће Парламент одустати од ових „противуставних промена“ и престати са даљим покушајима да их разматра. Црква је себе описала као аутономно верско удружење које делује у Естонији и поштује законе и вредности земље, посебно верску слободу, захваљујући се верницима на „непоколебљивој вери, молитвама, стрпљењу и поверењу“.

Естонски председник Алар Карис

Индијски лидер обећава трговину и инвестиције током посете Тринидаду и Тобагу

Моди обећава наставак трговине и инвестиција Тринидаду и Тобагу

Премијер Индије, Нарендра Моди, обећао је наставак трговинске и инвестиционе сарадње са Тринидадом и Тобагом током свог обраћања парламенту ове нације у петак. Моди је истакао важност заједничког рада на давању „глобалном југу заслуженог места за столом“ и нагласио да не постоје границе у сарадњи са Тринидадом и Тобагом. Ова дводневна посета била је прва званична Модијева посета овој карипској земљи са дугогодишњим везама са Индијом, а очекује се да ће подстаћи инвестиције у енергетски сектор, здравство, безбедност и друге области.

Потенцијал за сарадњу и заједнички развој

Моди је у свом говору изразио „велики потенцијал“ за сарадњу са Тринидадом и Тобагом, од развоја нових дигиталних алата вештачке интелигенције до пољопривреде, наглашавајући да ће трговина између две земље расти са „људским развојем у центру“. Премијерка Тринидада и Тобага, Камла Персад-Бисесар, захвалила се Модију и најавила бројне инвестиције у медицинску, енергетску и технолошку инфраструктуру које је Моди обећао. Она је истакла да је ова посета „више од дипломатије“ и да представља „нову зору“, при чему ће Индија и Тринидад и Тобаго сада радити као стратешки партнери, обнављајући билатералне трговинске и инвестиционе споразуме и планирајући проширење извоза Тринидада и Тобага у Индију.

Дугогодишње везе и различита реаговања

Моди је у свом говору такође нагласио дугогодишње везе између две нације, које представљају „снажан симбол“ братства и поверења. Више од 35% од 1,4 милиона становника ове карипске земље су Индијци, потомци радника доведених из Индије током колонијалне ере. Модија су топло поздравили многи припадници хиндуистичке популације земље (око 18% становништва), док су неки у муслиманској заједници (око 5% становништва) оштро критиковали индијског лидера. Моди је закључио говор речима: „Обе наше нације су се издигле из сенке колонијалне владавине да напишу сопствену причу. Наслеђе заједничког наслеђа и међусобног поштовања наставља да води наше партнерство.“

Индијски премијер Нарендра Моди поздравља људе заједно са премијерком Тринидада и Тобага Камлом Персад-Бисесар, лево, обученом у традиционалну индијску одећу, на међународном аеродрому Пијарко у Пијарку, Тринидад и Тобаго, у четвртак, 3. јула 2025. (АП Фото/Џермејн Круикшенк)

Трамп каже да није знао да се увредљив израз који је употребио у говору сматра антисемитским

Трамп и контроверзна употреба израза „Шајлок“

Председник Доналд Трамп изјавио је да није био свестан да се термин „Шајлок“ сматра антисемитским, након што га је употребио у говору описујући несавесне зајмодавце. По повратку из Ајове, Трамп је рекао да никада није „чуо за то на тај начин“ нити да се израз сматра увредљивим стереотипом о Јеврејима. Термин „Шајлок“ се односи на негативни лик јеврејског зајмодавца из Шекспирове драме „Млетачки трговац“. Антидефамациона лига је одмах реаговала, назвавши Трампову употребу термина „веома забрињавајућом и неодговорном“, истичући да та реч евоцира вековне антисемитске стереотипе о Јеврејима и похлепи.

Трампова историја и оптужбе за антисемитизам

Иако Трампова администрација наводи да је борба против антисемитизма приоритет, укључујући и проверу антисемитских активности приликом имиграционих процедура и сукобе са институцијама попут Харварда због толерисања антисемитизма, председник је имао историју контроверзних изјава. Критичари указују на његове коментаре из 2015. године упућене Републиканској јеврејској коалицији, где је сугерисао да Јевреји желе да „контролишу своје политичаре“ путем новца. Такође је био критикован због вечере са белим националистом који негира Холокауст пре почетка своје председничке кампање 2024. године. Прошле године, Трамп је оптужио Јевреје Американце који подржавају демократе за нелојалност, што су критичари протумачили као подстицање антисемитског стереотипа о подељеним лојалностима и постојању само једног „исправног“ начина да се буде Јевреј.

Контроверза у говору у Ајови и Трампово објашњење

У говору у Ајови, Трамп је користио термин „Шајлок“ док је говорио о новом закону, наводећи: „Нема пореза на смрт, нема пореза на имовину, нема одласка у банке и позајмљивања од, у неким случајевима, финог банкара, а у неким случајевима шајлока и лоших људи“. На питање новинара о антисемитској конотацији речи, Трамп је поновио да је никада није „чуо на тај начин“ и да за њега „шајлок“ једноставно значи „неко ко позајмљује новац по високим каматама“. Антидефамациона лига је одговорила да његова употреба речи „подвлачи како лажи и завере о Јеврејима остају дубоко укорењене у нашој земљи“ и да се „очекује више од председника Сједињених Држава“.

Председник Доналд Трамп стиже да говори на скупу на сајмишту државе Ајова, у четвртак, 3. јула 2025. године, у Де Мојну, Ајова. (АП Фото/Чарли Најбергал)

Највећа пакистанска пивара се ослања на своје 165 година старо наслеђе производње алкохолних пића

Производња алкохола у Пакистану: изазови и перспективе Murree пиваре

Murree пивара, највећи и најстарији произвођач алкохолних пића у Пакистану, послује у земљи где је алкохол забрањен за муслимане од 1970-их. Иако је око 9 милиона немуслимана од укупно 241 милион становника изузето од ове забране, влада Пакистана, исламске републике, стриктно контролише продају и маркетинг алкохолних пића кроз бирократске процедуре и високе порезе. Ова регулација је присилила председника пиваре, Исфанџара Бандару, да се све више фокусира на сегмент безалкохолних пића, који иако је већи, такође је и конкурентнији и мање профитабилан. Бандара наглашава да пивара не може да се ослања само на продају алкохола због ограниченог тржишта и да се морају ослонити на безалкохолни део пословања.

Регулација и тржиште алкохола

Влада Пакистана директно одређује цене алкохола, продајна места и циљну групу потрошача за Murree пивару. Прошле године је, на пример, од прихода пиваре на име пореза узето 35 милиона долара. Пивари је забрањено да рекламира алкохолна пића или проширује тај део пословања унутар Пакистана, а онлајн продаја није доступна. Извоз пива је дозвољен само у земље које нису чланице Организације исламске сарадње (која броји 57 чланица), иако Бандара напомиње да постоји "велика потражња за алкохолом и пивом" у већински муслиманским земљама. У међувремену, тржиште безалкохолних пића, којим доминирају PepsiCo и Coca-Cola, доноси милијарде долара продаје годишње, а у овом сегменту Murree пивара бележи двоцифрени раст, нарочито због велике младе популације (око 64% становништва је млађе од 30 година).

Потрошња алкохола и правни изазови

Алкохол је у Пакистану нишна роба, па је чак и куповина састојака за кување попут црвеног винског сирћета или лекова за кашаљ отежана због присуства алкохола. Хотели са пет звездица дискретно нуде пића, док неки ресторани дозвољавају гостима да донесу своју флашу, али их смештају даље од других. Немуслимани – држављани и странци – могу добити дозволу за куповину ограничене количине алкохола. Дипломате и елита су такође значајан извор алкохола. Продавнице вина постоје само у неким провинцијама и воде их немуслимани. Несанкционисано конзумирање алкохола у Пакистану кажњиво је са 80 удараца бичем, иако је Федерални шеријатски суд 2009. године прогласио ту казну неисламском. У исламу се алкохол сматра харам (забрањеним).

Конкуренција и питања равноправности

Најближи конкурент Murree пивари у производњи алкохола је кинеска Hui Coastal Brewery and Distillery Limited, која је почела да производи пиво у Балочистану 2021. године, углавном за хиљаде кинеских радника. Бандара је изненађен давањем дозволе Hui пивари у конзервативном Балочистану, јер су деценијама раније његовој породици власти говориле да се не истичу јер су у муслиманској земљи. Он сматра да треба постојати равноправно поље за све учеснике на тржишту, питајући зашто се једно правило примењује на његову пивару, а друго на кинеску.

Исфанџар Бандара, генерални директор пиваре Мури, разговара са својим асистентом након интервјуа за Асошијејтед прес, у Равалпиндију, Пакистан, понедељак, 23. јун 2025. (АП Фото/Анџум Навид)

Бахаи вера је мала, раштркана и суочава се са репресијом у деловима Блиског истока

Репресија бахаи вере у појединим земљама Блиског истока

Бахаи вера, иако мала, глобална је религија са међуверским кредом која се у већини земаља уклапа у верски спектар. Међутим, у неколико земаља Блиског истока, следбеници бахаи вере суочавају се са репресијом која изазива критике група за људска права. Злостављање је најочигледније у Ирану, који забрањује ову веру и оптужен је за прогон њених припадника, а системска дискриминација је такође пријављена у Јемену, Катару и Египту. Заговорници људских права тврде да је Иран покретачка снага у ширењу анти-бахаи репресије у земљама у којима има утицај, што је план први пут објављен у процурелом владином документу из 1991. године.

Случајеви прогона и дискриминације

Дискриминација бахаи верника укључује присилне депортације, раздвајање породица, као и ускраћивање брачних дозвола, уписа у јавне школе и приступа гробљима. У Катару, Реми Ровхани (71), вођа мале бахаи заједнице, притворен је од априла и суди му се под оптужбом за "промовисање идеологије девијантне секте" на друштвеним мрежама. Његовој ћерки, Нури Ровхани, није дозвољено да разговара са оцем од његовог хапшења, а адвокати који помажу у његовој одбрани истичу да су ове нове оптужбе одраз спремности власти у Катару да "избришу бахаије из своје земље". У Египту, влада од 1960. године одбија правно признање бахаи заједници, ускраћујући им основна права попут брачних и извода из матичне књиге рођених, забрањујући деци упис у школе и ограничавајући места за сахрањивање. У Јемену, ирански побуњеници Хути притворили су преко 100 бахаи следбеника. Кејван Гадери, који је провео четири године у затвору под оптужбама за шпијунажу, депортован је без могућности да види своју породицу.

Теологија и толеранција бахаи вере

Бахаи веру је 1860-их година основао Бахаулах, персијски племић којег његови следбеници сматрају пророком. Он је учио да све религије представљају прогресивне фазе у откривању Божје воље, водећи ка јединству свих људи и вера. У бахаи вери нема свештенства; заједнице су организоване кроз изабране локалне духовне скупштине. Од самих почетака, шиитски муслимански свештеници у данашњем Ирану осуђивали су ову веру, сматрајући њене припаднике отпадницима. Ова репресија настављена је и након Иранске исламске револуције 1979. године. Тренутно постоји мање од 8 милиона верника широм света, са највећим бројем у Индији. Бахаи вера је присутна у већини земаља, а њени припадници истичу да не заузимају политички став и да се не мешају у политику. Саба Хадад, представница Бахаи међународне заједнице при УН у Женеви, истиче да је њихова заједница "мера толеранције – за сваку владу, сваку земљу", наводећи Бахреин, Уједињене Арапске Емирате и Тунис као земље које их прихватају.

Посетилац шета баштама бахаи храма у северном израелском граду Хаифи, понедељак, 14. јул 2008. (АП Фото/Себастијан Шајнер)

Далај Лама: наследник ће бити пронађен, упркос Кини

Далај Лама: наследник ће бити пронађен, упркос Кини

Далај Лама, 14. носилац ове 500 година дуге традиције и поштован као жива манифестација будистичког бога саосећања, Чебрезига, објавио је у среду, пред свој 90. рођендан, да ће имати наследника. Ова вест је од великог значаја за милионе Тибетанаца који се деценијама боре да очувају свој идентитет, било на Тибету или у егзилу. Канцеларија Далај Ламе ће водити потрагу и признати наследника у складу са традицијом. Ова одлука би, међутим, могла да изазове Кину, која инсистира да само она има право да одобри новог верског вођу, што се тумачи као покушај Пекинга да појача контролу над будистичким становништвом Тибета.

Живот у егзилу и борба за аутономију

Тензин Гјацо је као дечак 1937. године ступио на тибетански престо. Након што су кинеске трупе ушле у његову домовину 1950-их и угушиле устанак, Далај Лама је побегао у Индију са хиљадама следбеника, успостављајући владу у егзилу у хималајском граду Дарамшали. Иако Тибетанци у егзилу тврде да су вековима били независни и оптужују Кину за уништавање њихове будистичке културе и језика, Далај Лама је доследно заговарао ненасилни "Средњи пут" – тражећи значајну аутономију и верску слободу за Тибетанце, уместо пуне независности. Пекинг га, међутим, назива "вуком у монашкој одори" и оптужује га за подстицање побуне. За своју доследну борбу без насиља, добио је Нобелову награду за мир 1989. године, а 2011. се повукао са политичког чела тибетанске владе у егзилу.

Наслеђивање: спорење између Тибетанаца и Кине

Са заласком живота актуелног Далај Ламе, питање његовог наследника постаје горуће. Далај Лама је изјавио да ће његов наследник бити рођен у слободној земљи, чиме је наговестио да би следећи духовни вођа могао доћи из редова тибетанских прогнаника, а не из Кине. Насупрот томе, Кина је одлучна да контролише сукцесију и инсистира да се реинкарнација мора пронаћи на тибетанским подручјима под кинеском управом, дајући комунистичким властима огромну моћ над избором. Многи посматрачи због тога верују да ће на крају постојати ривалске Далај Ламе – један ког ће именовати Пекинг, а други од стране виших монаха лојалних садашњем Далај Лами. Кина је раније покушавала да уздигне друге духовне личности, попут Панчен Ламе, али је дечак којег је актуелни Далај Лама признао за новог Панчен Ламу нестао, а Пекинг је поставио сопственог наследника чији је легитимитет оспорен.

Традиција проналажења Далај Ламе и могуће промене

Потрага за реинкарнацијом Далај Ламе традиционално почиње тек након смрти претходног. Старији монаси, на основу духовних знакова и визија, тумаче предсказања, консултују пророчишта и шаљу потражне групе у тибетански регион у потрази за дететом које показује квалитете претходног Далај Ламе. Процес идентификације и васпитања може трајати годинама. Међутим, Далај Лама је изјавио да би овога пута могао да остави писана упутства за проналажење своје реинкарнације или чак да именује свог наследника док је још жив, што би могло да измени традиционални процес и потенцијално избегне кинеске покушаје контроле.

Тибетански духовни вођа Далај Лама председава догађајем поводом прославе свог 90. рођендана према тибетанском календару у храму Цуглакханг у Дарамшали, Индија, у понедељак, 30. јуна 2025. године, уочи свог рођендана према грегоријанском календару 6. јула. (АП Фото/Ашвини Батија)

Врховни суд ће размотрити поновно покретање тужбе евангелиста због ограничења у малом граду у Мисисипију

Врховни суд разматра случај слободе говора и вероисповести у Мисисипију

Врховни суд Сједињених Америчких Држава прихватио је да размотри тужбу Габријела Оливијеа, евангелистичког хришћанина, коме је забрањено проповедање испред амфитеатра у Брендону, Мисисипи. Оливије тврди да му је ограничавањем приступа јавној имовини прекршено право на слободу вероисповести и говора. Међутим, због правне "цака-двадесетдва" ситуације, он није могао да покрене парнични поступак за грађанска права јер је био ухапшен (а не затворен), а опција затворске жалбе такође није била доступна. Његови адвокати истичу да је ово кључно правно питање које утиче на слободу говора широм политичког спектра, и да сваки Американац има право на свој дан пред судом.

Град Брендон против слободе говора: питање ограничења и "разумних" протеста

Град Брендон брани своје одлуке, тврдећи да ограничења нису усмерена на верски говор, већ на спречавање нереда изазваних увредама које су Оливије и његова група узвикивали преко разгласа, као што су "Језавељо", "одвратни" и "пијанице". Градске власти наводе да уредба ограничава демонстрације у близини амфитеатра, али дозвољава проповедање у одређеној "зони протеста", те да је ова уредба већ преживела једну тужбу. Град сматра да се случај тиче "жеље Оливијеа и његове групе да имају свој преферирани метод протеста, без обзира на права или интересе било кога другог". Врховни суд ће саслушати аргументе у јесен.

Врховни суд на Капитол брду у Вашингтону, 17. децембра 2024. (АП Фото/Џ. Скот Еплвајт)

четвртак, 3. јул 2025.

Русија постаје прва земља која је званично признала најновију владавину талибана у Авганистану

Русија формално признала талибанску владу у Авганистану

Русија је у четвртак постала прва земља која је формално признала талибанску владу у Авганистану од када је она преузела власт 2021. године. Москва је претходно уклонила талибане са листе забрањених организација. Руско министарство спољних послова саопштило је да је примило акредитиве од новоименованог амбасадора Авганистана, Гул Хасана Хасана, истичући да ће званично признање авганистанске владе подстаћи „продуктивну билатералну сарадњу између наше две земље“. Министарство спољних послова Авганистана назвало је овај потез историјским, а талибански министар спољних послова, Амир Кан Мутаки, поздравио је одлуку као „добар пример за друге земље“.

Талибанска владавина и међународна изолација

Талибани су преузели контролу над Авганистаном у августу 2021. године, након повлачења америчких и НАТО снага. Од тада су настојали да стекну међународно признање, док су истовремено примењивали своје строго тумачење исламског закона. Иако ниједна земља до сада није формално признала талибанску администрацију, група је водила разговоре на високом нивоу са многим нацијама и успоставила одређене дипломатске везе са земљама попут Кине и Уједињених Арапских Емирата. Упркос томе, талибанска влада је била релативно изолована на светској сцени, углавном због својих ограничења права жена.

Ограничења за жене и руски интереси

Иако су талибани у почетку обећавали умеренију владавину него током свог првог периода на власти (1996-2001), убрзо након преузимања власти 2021. године, почели су да примењују строга ограничења за жене и девојчице. Женама је забрањен рад на већини послова и приступ јавним местима, укључујући паркове, купатила и теретане, док је девојчицама забрањено образовање изнад шестог разреда. Руски званичници су недавно истицали потребу за сарадњом са талибанима ради стабилизације Авганистана, а забрану талибанске групе укинули су у априлу.

Припадник талибана са заставама на грудима у Кабулу, септембар 2022.

Зеленски одузео држављанство митрополиту Онуфрију, поглавару канонске Украјинске православне цркве

Одузимање држављанства Митрополиту Онуфрију

Председник Украјине Володимир Зеленски одузео је украјинско држављанство Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, поглавару канонске Украјинске православне цркве (УПЦ), највеће верске заједнице у земљи. Служба безбедности Украјине (СБУ) тврди да је Митрополит Онуфрије добровољно стекао руско држављанство 2002. године, али о томе није обавестио украјинске власти, те је наставио да ужива статус украјинског држављанина. СБУ такође оптужује Његово Блаженство да одржава контакт са Московском Патријаршијом и да се „намерно противио стицању канонске независности Украјинске Цркве од Московске Патријаршије, чији представници отворено подржавају руску агресију на Украјину“.

Оповргавање оптужби и став УПЦ

Ипак, СБУ није пружила никакве доказе за своје тврдње, које су, како наводи извор, у супротности са стварношћу на терену. Митрополит Онуфрије је експлицитно и више пута осудио рат и познато је да је предводио УПЦ, на њеном Помесном сабору у мају 2022. године, ка одвајању од Московске Патријаршије. Његово Високопреосвештенство Митрополит Климент Нижински, председник Синодалног информативно-просветног одељења УПЦ, појаснио је за Би-Би-Си Украјина да Митрополит Онуфрије поседује само пасош држављанина Украјине и да никада није подносио захтев за држављанство друге државе. Митрополит Онуфрије је у априлу 2023. године објаснио да је након распада Совјетског Савеза аутоматски добио руско држављанство јер је имао стални боравак у Светотројичко-Сергијевој лаври, али је истовремено свесно примио украјинско држављанство и никада није користио руско, те је дозволио да му руски пасош истекне када су односи између Русије и Украјине почели да се погоршавају.

Духовни одговор на „очигледну неправду“

Председник Зеленски је у свом вечерњем обраћању алудирао на ситуацију Митрополита Онуфрија, не наводећи његово име, и изјавио да се Украјина бори за своју духовну независност те да такви људи „немају и неће имати места у Украјини“. На то је Његово Високопреосвештенство Митрополит Лука Запорошки прокоментарисао на свом Телеграм каналу: „Узели су му пасош, али Христа не могу узети.“ За њега, овај ударац представља „тренутак прочишћења и јединства, а не пораза“, позив на продубљивање вере изнад националности или формалног статуса. Закључио је да, иако је одузимање држављанства „очигледна неправда“, оно не лишава пастире УПЦ вере и духовног ауторитета, већ је „време да постанемо јачи у молитви, милосрђу и јединству“, носећи крст са Црквом као што Христос захтева.

Древна ДНК показује генетску везу између Египта и Месопотамије

Генетска веза између древног Египта и Месопотамије

Древна ДНК открила је генетску везу између култура древног Египта и Месопотамије, према истраживању објављеном у часопису "Nature". Научници су секвенцирали комплетне геноме из зуба изузетно добро очуваног скелета пронађеног у запечаћеној погребној посуди на египатском гробљу, која датира између 4.495 и 4.880 година пре нове ере. Пет генома је показало везе са Северном Африком и регионом око Египта, док је петина генома указала на везу са подручјем Блиског истока између река Тигрис и Еуфрат, познатом као Плодни полумесец, где је цветала месопотамска цивилизација. Данијел Антоан, кустос за Египат и Судан у Британском музеју, истакао је да је ово откриће "изузетно значајно" јер је то "први директан доказ онога што је наговештено" у претходним истраживањима.

Нил као древни пут

Ранији археолошки докази показивали су трговинске везе између Египта и Месопотамије, као и сличности у техникама израде грнчарије и пиктографским системима писања. Иако су сличности у зубним структурама сугерисале могуће предачке везе, нова студија разјашњава генетске везе. Река Нил је „вероватно деловала као древни суперпут, олакшавајући кретање не само култура и идеја, већ и људи“, рекао је Антоан, који није био укључен у студију. Скелет је пронађен у египатском гробном комплексу на археолошком локалитету Нувајрат, у одаји исклесаној из стеновитог брда. Анализа хабања скелета — и присуство артритиса у одређеним зглобовима — указује да је мушкарац вероватно био у 60-им годинама и да је можда радио као грнчар, рекао је коаутор и биоархеолог Џоел Ајриш са Универзитета Ливерпул Џон Мурс.

Историјски контекст и будућа истраживања

Човек је живео непосредно пре или близу почетка древног египатског Старог краљевства, када су Горњи и Доњи Египат уједињени у једну државу, што је довело до периода релативне политичке стабилности и културних иновација — укључујући изградњу Гиза пирамида. „Ово је време када је централизована власт омогућила формирање древног Египта каквог познајемо“, рекао је коаутор Линус Гирдланд-Флинк, палеогенетичар са Универзитета у Абердину. Приближно у исто време, сумерски градови-државе су се укоренили у Месопотамији, а клинасто писмо се појавило као систем писања. Истраживачи су навели да је потребна анализа других древних узорака ДНК како би се добила јаснија слика о обиму и времену кретања између два културна центра.

Ова фотографија коју су обезбедили истраживачи приказује гробнице уклесане у стени у Нувајрату, у Египту, где су откривене грнчарске посуде у којима су остаци човека, радиокарбонским анализом датирани око 2855–2570. године пре нове ере. (Џон Гарстанг, Махмуд Абд Ел Гелел/Музеј археологије Гарстанг/Универзитет у Ливерпулу преко АП-а)

Данска полиција испитује сумњиви пакет у израелској амбасади у Копенхагену

Полиција истражује сумњиву пошиљку у израелској амбасади у Копенхагену

Данска полиција је у четвртак истраживала сумњиву пошиљку послату израелској амбасади у Копенхагену. Данска јавна телевизија ДР приказала је фотографије бројних полицијских и хитних возила, укључујући и возило тима за реаговање на опасне материје, у близини амбасаде у четврти Хелеруп на северу Копенхагена. Тешко наоружани војници и мушкарци у заштитним оделима и гас маскама стајали су иза кордонске зоне. Копенхагенска полиција је на платформи X потврдила присуство и истрагу „примљене пошиљке“, наводећи да тренутно немају више информација и да су блокирали путеве око амбасаде.

Истрага унутар амбасаде и појачане мере безбедности

Андерс Фредериксен, дежурни шеф полиције у Копенхагену, изјавио је за дански лист "Екстра Бладет" да „обични грађани у том подручју не треба да брину“ и да се истрага одвија унутар зграде амбасаде након што су запослени алармирали полицију. Одбио је да коментарише садржај сумњиве пошиљке. Портпарол израелске амбасаде у Копенхагену такође није могао да да изјаву. Овај инцидент долази у време када су безбедносни званичници у многим европским земљама појачали надзор и заштиту израелских и јеврејских институција након 12-дневног рата између Израела и Ирана у јуну.

Повезаност са иранским обавештајним активностима у Немачкој

Прошле недеље, безбедносни службеници у данском граду Архусу ухапсили су мушкарца под сумњом да је прикупљао информације о јеврејским локацијама и појединцима у Немачкој за иранску обавештајну службу. Немачки савезни тужиоци су навели да је мушкарац почетком ове године добио задатак да прикупља информације о „јеврејским локалитетима и конкретним јеврејским појединцима“ у Берлину, а у јуну је шпијунирао три објекта, „вероватно у припреми даљих обавештајних активности у Немачкој, могуће укључујући терористичке нападе на јеврејске циљеве“. Немачка министарка правде, Штефани Хубиг, изјавила је да би, уколико се сумња потврди, „имали посла са скандалозном операцијом“ и нагласила да „заштита јеврејског живота има највећи приоритет за немачку владу“. Немачка је затражила изручење осумњиченог.

Данска полиција и кола хитне помоћи у Норгесминдевеју у Хелерупу, Копенхаген, Данска, четвртак, 3. јула 2025. године, близу израелске амбасаде, како би прегледали сумњиви пакет. (Steven Knap/Ritzau Scanpix via AP)

Тибетанци у егзилу се питају: Хоће ли следећи Далај Лама бити харизматичан као овај?

Будућност Далај Ламе и Тибета: забринутост и изазови

Далај Лама, који се приближава свом 90. рођендану, најавио је своју намеру да се реинкарнира, отварајући пут за наследника који ће преузети мантију стару 500 година након његове смрти. Међутим, ова вест није ублажила бриге тибетанских будиста који се питају шта ће се догодити када овог Далај Ламе не буде било. Деценијама је 14. Далај Лама био више од духовног вође; одржао је нацију у изгнанству, изградио заједницу која је очувала тибетанску културу и идентитет, и служио као међународно признати гласноговорник за тибетанску домовину. Његова смрт ће, како се очекује, увести глобалну тибетанску заједницу у период неизвесности, можда и годинама.

Процес реинкарнације и кинеско мешање

Наследник Далај Ламе требало би да буде пронађен кроз традиционални процес реинкарнације, који укључује тумачење знакова, консултације са пророцима и слање комисија за потрагу за дететом које показује квалитете Далај Ламе. Овај процес траје годинама, остављајући вакуум у вођству и захтева године верског образовања и обуке пре него што идентификовани наследник преузме пуну одговорност. Кина, чије су трупе преузеле контролу над Тибетом 1950. године, најавила је да ће одбити сваког наследника изабраног без сагласности Пекинга. Кина је већ покушала да уздигне друге духовне личности, посебно Панчен Ламу, чија је легитимност оспорена од стране многих Тибетанаца. Гјалцен Норбуа је Пекинг поставио за 11. Панчен Ламу 1995. године, након што су следбеници Далај Ламе препознали другог дечака као Панченово оличење, који је убрзо након тога нестао.

Бриге у тибетанској дијаспори и улога владе у изгнанству

Тибетанци у индијском граду Дарамшали, где је седиште Далај Ламе у изгнанству, као и они расути широм света, страхују од новог напада на њихов културни и верски идентитет након смрти садашњег вође. Пенпа Церинг, шеф демократски изабране тибетанске владе у изгнанству, изјавио је да би „одсуство Његове Светости било огроман ударац за Тибетанце“ и нагласио да је „одговорност на нама како ћемо наставити наслеђе Његове Светости“. Иако Далај Лама није именовао наследника, изјавио је да ће он бити рођен у „слободном свету“ – изван Кине. Наде многих Тибетанаца, попут писца и активисте Тензина Цундуа, који се залаже за аутономију Тибета, упрте су у владу у изгнанству.

Кинеска политика и кршење верских слобода

Кина не признаје тибетанску владу у изгнанству и Далај Ламу назива опасним сепаратистом, избегавајући директан контакт са његовим представницима више од деценије. Пекинг инсистира да ће наследник Далај Ламе бити из Кине и мора бити одобрен од стране њихове владе. Тибетанци у изгнанству дуго су опрезни према покушајима званично атеистичке кинеске владе да се меша у систем реинкарнације тибетанског будизма, видећи то као део плана Пекинга да појача контролу над Тибетом. Тибетанци тврде да су вековима били практично независни и оптужују Кину за покушај брисања тибетанске будистичке културе и језика, као и за гушење верских слобода и промену етничког састава региона насељавањем милиона Хан Кинеза.

Опадање глобалне пажње и будући изазови

Годинама су владе широм света подржавале Далај Ламу због залагања за права Тибетанаца и ширења поруке ненасиља, помажући му да прикупи десетине милиона долара за изградњу тибетанских културних и верских институција. Међутим, како кинески утицај расте, Цундуе је приметио да глобалне силе постају мање поуздане у својој подршци тибетанској ствари, наводећи да су Тибетанци „на неки начин жртве геополитике“. Неке земље, попут Сједињених Држава, виде покушаје Пекинга да контролише реинкарнацију Далај Ламе као кршење верских слобода, док друге, попут Европске уније и Индије, заузимају опрезан став. Будућност, према Церингу, зависи од тибетанског народа у целини. Његова највећа брига је да би смрт Далај Ламе у изгнанству могла да изазове насилни одговор унутар Тибета.

Пенпа Церинг, председник тибетанске владе у егзилу у својој канцеларији у Дарамшали, Индија, у уторак, 1. јула 2025. (АП Фото/Ашвини Батија)

Пронађен Свети грал баптистичких докумената из доба аболиционизма у Масачусетсу

Откриће историјског документа против ропства

Џенифер Кромак, волонтерка у архиву Америчких баптиста у Гротону, Масачусетс, открила је у мају дуготражено антиробовско писмо из 1847. године. Рукопис, дугачак 1,5 метар и насловљен „Резолуција и протест против ропства“, потписало је 116 новоенглеских свештеника у Бостону 2. марта 1847. године. Амерички баптистички званичници годинама су безуспешно тражили овај документ, верујући да је заувек изгубљен, а последњи пут је виђен у историјској књизи из 1902. године. Ово откриће пружа увид у растућу дебату о ропству у 18. веку на североистоку Сједињених Држава, 14 година пре почетка Грађанског рата, када су верски лидери почели све гласније да се изјашњавају против ропства.

Раскол у Баптистичкој цркви и позиција за правду

Документ такође осветљава кључни тренутак у историји Баптистичке цркве. Потписан је две године након што је питање ропства довело до поделе између јужних и северних баптиста 1845. године, што је резултирало формирањем Јужне баптистичке конвенције – највеће протестантске деноминације у САД. Подела је уследила након одлуке Америчког баптистичког друштва за стране мисије да забрани власницима робова да постану мисионари. Северни баптисти су на крају постали Америчке баптистичке цркве САД. Пречасна Мери Деј Хамел, извршна свештенослужитељка Америчких баптистичких цркава Масачусетса, истакла је да документ потиче из критичне ере америчке историје, непосредно пре Грађанског рата, и да представља „јединствен тренутак у историји када су баптисти у Масачусетсу иступили и заузели чврст став за правду у обликовању ове земље.“

Ризична декларација и мотиви свештеника

Дебора Бингам Ван Броекховен, извршна директорка емерита Америчког баптистичког историјског друштва, објаснила је да су многи Американци у то време, посебно на Северу, били „неодлучни“ по питању ропства или су се плашили да јавно проговоре, сматрајући то „јужним проблемом“. Међутим, документ показује да су свештеници, иако су се надали да ће „неки реформаторски покрет“ оних који су били укључени у ропство учинити њихову акцију „непотребном“, осетили примораним да делују након што су „са болним изненађењем сведочили растућој склоности да се оправда, прошири и овековечи њихов неправедан систем“. Декларација јасно наводи: „Под овим околностима не можемо више ћутати... правда захтева испуњење те обавезе. Истина, хуманост и јавна врлина имају захтеве према нама које не можемо обешчастити.“ Документ осуђује систем америчког ропства као „кршење права и среће наших ближњих, за које нема ваљаног оправдања или извињења.“

Идентификација потписника и трајно наслеђе

Пречасна Дајана Беџер, администраторка Америчке баптистичке цркве Масачусетса, у сарадњи са пречасним Џоном Одамсом из Прве баптистичке цркве у Бостону, радила је на идентификацији потписника овог „Светог грала“ аболиционистичких докумената. Међу потписницима је био и Натанијел Колвер из Тремонт Темпла у Бостону, једне од првих интегрисаних цркава у земљи, као и Барон Стоу, члан државног друштва против ропства. Беџер сада ради на процени вредности овог нетакнутог документа и планира његову заштиту, а дигитална копија би евентуално могла бити подељена са 230 америчких баптистичких цркава у Масачусетсу. Пречасни Кенет Јанг, чија је претежно афроамеричка Калвари баптистичка црква у Хаверхилу основана од стране ослобођених Афроамериканаца 1871. године, назвао је ово откриће инспиративним, истичући да оно наставља линију аболиционистичког покрета и борбу за правду против система расизма.

Историчарка Џенифер Кромак, лево, и пречасна Дајана Беџер откривају недавно пронађени свитак против ропства стар 178 година, који је пронађен у кутији за складиштење у Гротонвуду, седишту Америчких баптистичких цркава Масачусетса, у четвртак, 26. јуна 2025. године, у Гротону, Масачусетс. (АП Фото/Чарлс Крупа)

Кардинал Луис Пасквал Дри, аргентински фратар кога је папа Фрања назвао узорним исповедником, преминуо је у 98. години

Преминуо кардинал Луис Пасквал Дри, „узорни исповедник“ папе Фрање

Кардинал Луис Пасквал Дри, аргентински свештеник кога је папа Фрања истакао као модел исповедника, преминуо је у Буенос Ајресу у 98. години. Ватикан је у среду саопштио да је фратар капуцин Дри преминуо у понедељак у главном граду Аргентине, где му је у среду одржана сахрана, преноси ватикански лист L’Osservatore Romano. Дри је проглашен кардиналом од стране папе Фрање 2023. године, у доби од 96 година, као признање за његов животни рад посвећен слушању исповести верника и давању милосрдних разрешења грехова. До своје смрти, радио је као исповедник у парохији Госпе од Помпеје у Буенос Ајресу.

Наслеђе кардинала Дрија и порука папе Лава XIV

Папа Фрања је често помињао кардинала Дрија током свог понтификата, истичући га као узорног исповедника за друге свештенике, подстичући их да увек буду милосрдни у исповедаоници. За папу Фрању је сакрамент помирења био посебно важан, те је позивао свештенике да увек опраштају онима који траже опроштај. Једном приликом је цитирао Дрија који је рекао да је тако спреман да даје разрешења јер му је сам Бог „дао лош пример“ опростивши све његове грехе. Папа Лав XIV, који је уз Дрија постављен за кардинала на истом конзисторијуму, у среду је издао поруку саучешћа потписану од стране ватиканског државног секретара. У њој је Дрија поменуо као „посвећеног пастира, који је био тако драг папи Фрањи, и који је толико година давао свој живот у служби Бога и Цркве као исповедник.“

Папа Фрања служи мису у недељу, 15. децембра 2024. у Ајачију, током прве папске посете француском острву Корзика икада. (АП Фото/Тибо Ками)

Турска ухапсила 4 запослена у сатиричном часопису због подстицања „јавне мржње“ карикатуром

Хапшења у Турској због контроверзне карикатуре

Турске власти ухапсиле су четири члана особља сатиричног магазина "ЛеМан" под оптужбом за подстицање „јавне мржње и непријатељства“. Повод је био контроверзна карикатура за коју званичници тврде да приказује пророка Мухамеда. Државна телевизија је известила о хапшењима, док "ЛеМан" негира оптужбе, наводећи да илустрација приказује муслимана по имену Мухамед, а не пророка, с циљем да истакне патњу муслимана у оружаним сукобима. Суд у Истанбулу наложио је притвор карикатуристи Догану Пехлевану, главном уреднику Заферу Акнару, графичком дизајнеру Џебраилу Окџуу и менаџеру Алију Јавузу. Издате су и потернице за двојицом уредника за које се верује да су у иностранству.

Реакције и тумачења карикатуре

Карикатура, који приказује „две фигуре наводно пророка Мухамеда и пророка Мојсија – са крилима и ореолима – како се рукују на небу, док се испод одвија ратна сцена са кишом бомби“, изазвала је оштре реакције. Протести, за које се наводи да их је организовала исламистичка организација, одржани су испред канцеларија магазина у Истанбулу, уз бацање камења на зграду. Председник Реџеп Тајип Ердоган назвао је карикатуру „јасном провокацијом прерушеном у хумор“ и обећао да ће „они који вређају Пророка и друге гласнике бити позвани на одговорност пред законом“. "ЛеМан" се извинио читаоцима због евентуалне увреде, али инсистира да је цртеж погрешно протумачен и тражи заштиту слободе изражавања.

Дебата о слободи медија у Турској

Инцидент је поново покренуо дебату о слободи штампе у Турској, која је на 159. месту од 180 земаља на Индексу слободе штампе за 2025. годину. Критичари тврде да се закони о говору мржње све чешће користе за ућуткивање неистомишљеника. Лидер турске опозиције, Озгур Озел, пружио је подршку магазину, изјавивши да не види приказивање пророка у карикатури. Он је рекао да види „анђела који је умро у бомбардовању у Гази, са ореолом и крилима, који среће другог анђела такође убијеног бомбом. Они се срећу на небу.“ Озел је додао: „Нећу дозволити никакво непоштовање пророка Мухамеда, али нећу ћутати пред друштвеним линчом заснованим на непостојећем непоштовању.“

Људи узвикују слогане током протеста против сатиричног часописа „ЛеМан“ након што су објавили карикатуру која је наводно приказивала пророка Мухамеда, испред џамије Таксим у Истанбулу, Турска, у уторак, 1. јула 2025. (АП Фото/Франсиско Секо)