уторак, 24. јун 2025.

Док Трамп најављује промену режима у Ирану, прошли покушаји САД да преобликују Блиски исток могу бити упозорења

Ризик "промене режима" у Ирану: историјска упозорења

Идеја председника Доналда Трампа о "промени режима" у Техерану покреће озбиљна питања, а претходни амерички покушаји преобликовања Блиског истока силом нуде јасна упозорења. Након америчких удара на иранска нуклеарна постројења, Трамп је сугерисао да би "промена режима" могла бити неопходна ако Иран одбије да одустане од свог нуклеарног програма. Иако прес секретарка Беле куће, Каролин Ливит, инсистира да се Трампов став није променио и да би до промене могло доћи кроз народну побуну, историја показује да је то опасан пут. Трампово раније одбацивање "глупих, бескрајних ратова" и идеја "изградње нација" у Авганистану и Ираку сугерише да би овај приступ могао имати непредвиђене и далекосежне последице.


Краткотрајни успеси и војни изазови

Прошлост показује да су почетни војни успеси често краткотрајни. У Авганистану, талибани су брзо свргнути, али су се вратили на власт после две деценије. У Ираку, збацивање Садама Хусеина гурнуло је земљу у хаос и грађански рат. У случају Ирана, иако су удари можда оштетили нуклеарни програм, земља и даље има стотине хиљада припадника војске и Револуционарне гарде, који су способни да гуше протесте. Ваздушни удари сами по себи нису довољни, што је доказано у Либији против Моамера Гадафија. Копнена инвазија на планинску земљу са 80 милиона људи је тешко замислива, а подела унутар иранских безбедносних снага вероватно би довела до грађанског рата. Остаје и питање како би обични Иранци реаговали; иако незадовољни владом, историја показује да се у случају стране инвазије, као што је ирачки напад 1980. године, народ често окупља око националне заставе.


Упозорења о опозиционим групама и хаосу

Искуства из претходних конфликата такође упозоравају на ослањање на прогнане опозиционе групе. У Ираку, такве групе су се вратиле на "леђима" америчких тенкова, али су их локалне оружане групе брзо маргинализовале. У Ирану постоји неколико опозиционих група у иностранству, али нису уједињене нити је јасно колику подршку имају унутар земље. Реза Пахлави, син свргнутог шаха, најближи је уједињујућој опозиционој фигури, али многе Иранце вежу горке успомене на репресију под шахом, а његова повезаност са Израелом могла би му отежати придобијање подршке ако покуша да дође на власт уз страну интервенцију.


Неизбежни хаос и дугорочне последице

Искуство из Авганистана, Ирака, Либије, Сирије и Јемена показује да након свргавања влада или њиховог озбиљног слабљења готово неизбежно наступа хаос. Појављују се оружане групе са супротстављеним интересима, суседне земље подржавају прокси снаге, оружје се слива у регион, а велики број цивила је приморан да бежи. Ови сукоби често прерасту у грађанске ратове, што доводи до појаве још насилнијих екстремистичких група. На крају, Садам Хусеин је замењен корумпираном владом која је била пријатељскија према Ирану него према САД. Гадафија су замениле бројне милиције, а талибане су заменили поново талибани.

Припадник иранске паравојне снаге Басиџ показује знак победе током војне параде изван Техерана, Иран, 22. септембра 2022. (АП Фото/Вахид Салеми)

Нема коментара:

Постави коментар