Будизам је имао трансформативни утицај на Јапан, обликујући његову културу, уметност, филозофију и друштвену структуру током векова. Од свог доласка из Кине и Кореје, будизам се прилагодио јединственом јапанском контексту, рађајући многе различите школе и постајући неодвојиви део јапанског националног идентитета.
Рани долазак и почетно прихватање (6. век)
Будизам је у Јапан стигао средином 6. века, око 538. године, преко Кореје, која је била под кинеским културним утицајем. Краљ Пекучеа (једног од корејских краљевстава) послао је Будину статуу и сутре јапанском цару Кинмеију. У почетку је било отпора од стране оних који су следили домородачку религију шинто, али су га племићке породице, попут клана Сога, подржале. Принц Шотоку (574–622. године), изузетно важна фигура, био је ватрени поборник будизма, прогласивши га државном религијом и изградивши многе храмове, укључујући и чувени Хориу-џи.
Нара период: државни будизам (8. век)
Током Нара периода (710–794. године), будизам је постао снажно централизован и повезан са државом. Цар Шому (владао 724–749) је активно промовисао будизам као средство за јачање државе и заштиту нације. Наредио је изградњу великог храма Тодаи-џи у Нари, са џиновском статуом Буде Ваирочане (Даибуцу), која је постала симбол националног јединства. У овом периоду основано је шест главних школа, познатих као Нара Рокушу, које су биле академског карактера и фокусиране на проучавање сутри.
Хеиан период: езотерични будизам и планинске школе (9–12. век)
У Хеиан периоду (794–1185. године), политичка моћ се преселила у Кјото, а будизам се проширио изван државне контроле. Појавиле су се две нове, утицајне школе са седиштем у планинама, које су практиковале езотерични (мистериозни) будизам:
- Тендаи: Основао је монах Саичо на планини Хиеи. Тендаи је био свеобухватан, учећи да сви могу постићи просветљење и укључујући елементе езотеричне праксе, медитације и поштовања Лотус Сутре.
- Шингон: Основао је монах Кукаи на планини Која. Шингон је био високо езотеричан, фокусирајући се на ритуале, мантре, мудре и мандале као средства за постизање просветљења у овом животу.
Камакура период: популаризација и нове секте (13–14. век)
Камакура период (1185–1333.
- Чиста земља (џодо-шу и џодо шиншу): Основане од стране Хонена и Шинрана, ове секте су наглашавале спасење кроз понављање имена Буде Амиде (Небуцу), што је олакшало праксу обичним људима.
- Зен (ринзаи и сото): Дошавши из Кине, зен је стављао нагласак на медитацију (зазен) и директно просветљење, без ослањања на списе. Постао је популаран међу самурајима због своје дисциплине и фокуса на садашњи тренутак.
- Ничирен: Основао га је монах Ничирен, који је веровао да је једини пут до спасења кроз искључиво поштовање Лотус Сутре, што је довело до стварања милитантне и ексклузивистичке школе.
Муромачи и Токугава период: утицај на естетику (14–19. век)
Током Муромачи периода (1336–1573. године), зен будизам је имао огроман утицај на јапанску естетику, рађајући уметничке форме попут чајне церемоније (чадо), аранжирања цвећа (икебана), баштованства (зен вртови) и но драме. У Токугава периоду (1603–1868. године), будизам је коришћен од стране шогуната за контролу становништва кроз данка систем, где је свака породица морала бити регистрована при неком будистичком храму.
Меиџи обнова и секуларизација (19. век)
Након Меиџи обнове (1868. године), будизам је доживео период прогона и секуларизације. Влада је настојала да одвоји будизам од шинтоа, промовишући шинто као државну религију и симбол царског суверенитета. Многи будистички храмови су уништени, а монаси су били присиљени да се врате световном животу. Ово је био изазован период, али је будизам успео да се адаптира и опстане.
Савремени будизам у Јапану: диверзитет и изазови
Данас је будизам и даље веома присутан у Јапану. Иако је број активних верника опао, посебно међу млађим генерацијама, будистички храмови и праксе су и даље саставни део друштва. Јапан је дом многим школама, а осим традиционалних, појавиле су се и нове будистичке секте. Будистички фестивали, сахране и ритуали и даље играју важну улогу у животима многих Јапанаца.
Будизам и шинто: сапостојање и синкретизам
Једна од најупечатљивијих карактеристика јапанске религијске сцене је сапостојање и синкретизам будизма и шинтоа. Кроз векове, два веровања су се често преплитала, са шинто боговима који се сматрају манифестацијама Буда и Бодисатви. Многи Јапанци практикују и будистичке и шинтоистичке ритуале, славећи рођење у шинто храму, а венчања и сахране у будистичком храму.
Глобални утицај јапанског будизма
Јапански будизам, посебно зен и ничирен школе, имао је значајан утицај ван Јапана. Зен будизам је привукао велики број следбеника на Западу од средине 20. века, због свог нагласка на медитацији, минимализму и уметности. Многи западњаци су се окренули зену тражећи духовност изван традиционалних западних религија. Тако је јапански будизам постао важан део глобалног духовног пејзажа.
_(42096289494).jpg/1280px-Le_Grand_Bouddha_du_Kotoku-in_(Kamakura%2C_Japon)_(42096289494).jpg)
Нема коментара:
Постави коментар