Франц Боас (амерички изговор Боуез) је био немачки-амерички антрополог, широко признат као "отац америчке антропологије". Његов рад је из темеља променио начин на који се разумеју и проучавају људске културе, расе и језици. Боас је био заговорник културног релативизма и историјског партикуларизма, супротстављајући се доминантним теоријама његовог времена, попут унилинеарног еволуционизма и научног расизма.
Образовање и рана истраживања
Франц Боас је рођен 9. јула 1858. године у Миндену, у Вестфалији (Немачка). Првобитно се школовао у физици и географији, стекавши докторат из физике 1881. године. Његово интересовање за географију и истраживање довело га је на експедицију на Бафиново острво 1883–1884. године, где је проучавао Инуите (Ескиме). Ово искуство је означило прекретницу у његовој каријери, усмеравајући га ка проучавању људских култура. Касније је спроводио опсежна теренска истраживања међу домородачким народима Британске Колумбије, посебно са Квакиутлима (Кwакwаkа’wакw).
Кључни доприноси антропологији
Боасов утицај на антропологију је немерљив. Његови најзначајнији доприноси укључују:
- Културни релативизам: Боас је снажно заступао идеју да се културе морају разумети у сопственом контексту, а не оцењивати или упоређивати према стандардима неке друге културе (најчешће западне). Ово је био директан напад на етноцентризам који је доминирао у 19. веку. Он је тврдио да не постоји "виша" или "нижа" култура, већ само различите културе, свака са својом вредношћу и логиком.
- Историјски партикуларизам: Боас је одбацио идеју унилинеарног еволуционизма, која је тврдила да све културе пролазе кроз исте фазе развоја (нпр. од "дивљаштва" до "цивилизације"). Уместо тога, он је наглашавао да свака култура има јединствену историју обликовану специфичним историјским догађајима, дифузијом идеја и интеракцијама са другим групама.
- Холистички приступ: Боас је сматрао да антропологија треба да буде холистичка дисциплина, која интегрише проучавање физичке антропологије, лингвистике, археологије и културне антропологије како би се добила потпуна слика о људском искуству.
- Нагласак на теренском раду и емпиријским подацима: Залагао се за ригорозан теренски рад и директно посматрање, инсистирајући да антрополози морају да живе међу људима које проучавају, уче њихов језик и сакупљају детаљне, контекстуалне податке, уместо да се ослањају на "фотељашке" спекулације.
Борба против научног расизма
Један од најважнијих аспеката Боасовог рада била је његова непоколебљива борба против научног расизма и биолошког детерминизма. У време када су расистичке теорије биле широко прихваћене, Боас је пружао емпиријске доказе да раса није фиксни биолошки концепт и да се људско понашање првенствено обликује културом, а не урођеним биолошким карактеристикама. Његова студија о физичким променама код деце имиграната у САД показала је да се чак и такозване "расне" карактеристике (попут облика главе) могу променити у једној генерацији под утицајем окружења. Овим радом је показао да су разлике међу људским групама резултат историјских догађаја, а не "физиолошке судбине".
Улога језика у култури
Боас је такође истраживао блиску везу између језика и културе. Верујући да је познавање матерњег језика од суштинског значаја за дубинско разумевање неке културе, он је подстицао своје студенте да уче језике проучаваних заједница. Сматрао је да језик није само средство комуникације, већ и систем који обликује начин на који људи мисле и доживљавају свет.
Наслеђе и утицај
Франц Боас је окупио око себе генерацију бриљантних студената, укључујући велика имена попут Маргарет Мид, Рут Бенедикт и Алфреда Кробера, који су даље развијали његове идеје и успоставили антропологију као академску дисциплину у САД. Његова начела културног релативизма и критике расизма и даље су темељ модерне антропологије и имају значајан утицај на шире друштвене науке и јавне расправе о различитостима и једнакости.
Умро је 22. децембра 1942. године у Њујорку. Његово наслеђе је живе истинска промена парадигме у разумевању човечанства.
Нема коментара:
Постави коментар