Русија између осуде и уздржаности: иранско-израелски сукоб
Након што су се Сједињене Америчке Државе придружиле Израелу у нападима на иранска нуклеарна постројења, реакција из Русије била је осуда, али и уздржаност. Руски амбасадор при УН упозорио је на отварање "Пандорине кутије", а ирански министар спољних послова пожурио је у Кремљ да затражи подршку од председника Владимира Путина. Међутим, Путин је у понедељак понудио само вербалну осуду напада као "неиспровоцирану агресију" без "основа или оправдања", али без очигледне војне помоћи. Аналитичари оцењују да овај уздржан одговор вероватно разочарава Иран и одражава смањен руски утицај на Блиском истоку, где је Москва већ изгубила кључног савезника и покушава да одржи деликатну дипломатску равнотежу. Русија би, ипак, могла да оствари краткорочне користи од овог сукоба, попут повећања цена нафте за опоравак економије или одвраћања пажње света од рата у Украјини.
Ирански савезник у невољи и (не)доследност подршке
Везе Русије и Ирана ојачале су од почетка Путинове инвазије на Украјину 2022. године, при чему је Техеран испоручивао Москви дронове "Шахид" и технологију за њихову производњу. У јануару 2025. године потписан је стратешки споразум о економској, политичкој и војној сарадњи. Ренад Мансур из Чатам Хауса истиче да је Ирану, након лоше 2024. године и губитка регионалних савезника, била потребна Русија. Међутим, споразум, који забрањује само помагање земљи која је напала другу, није пакт о узајамној одбрани, што је довело до разочарања Ирана због недостатка конкретне руске подршке. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је демантовао тврдње да Москва није пружила значајну подршку, наглашавајући да многи желе да "покваре партнерство". Ипак, Ирану су очајнички потребни системи противваздушне одбране, које је Израел уништио, али Русија и сама те системе користи у рату у Украјини, што смањује вероватноћу да ће изаћи у сусрет иранским захтевима. Способност Ирана да и даље снабдева Русију дроновима такође је упитна због израелског гађања иранских производних капацитета.
Московска дипломатска равнотежа на Блиском истоку
Москва се, поред иранских захтева, труди да одржи добре односе са Израелом. Војске обе земље активне су у Сирији и пажљиво одржавају контакте како би избегле директне сукобе. Израел је углавном задржао неутралност током рата у Украјини, опрезан да не антагонизира Русију због велике јеврејске популације. Путин је истакао да у Израелу живи скоро 2 милиона људи из Русије и других бивших совјетских земаља, што је фактор који увек узимају у обзир. Москва такође пажљиво прати своје односе са Вашингтоном, који су се отоплили од повратка Доналда Трампа на место председника ове године. Настављени су телефонски разговори између лидера две земље, први пут од почетка рата у Украјини. Холгер Шмидинг, главни економиста у "Беренберг банци", упозорава да би Трамп могао да уведе нове тешке санкције Русији ако би га Путин "изнервирао" по питању Ирана.
Нове сложености и прилике за Русију: утицај и поузданост
Иако је рат Израела и Ирана донео нове сложености Москви, створио је и одређене прилике. Сукоб на Блиском истоку вероватно ће одвратити пажњу и ресурсе Запада од рата у Украјини, што би Русији олакшало постизање циљева на бојном пољу. Раст цена нафте такође би користио Москви, омогућавајући финансирање производње оружја и борбу против инфлације. Русија је покушавала да се позиционира као потенцијални преговарач, иако се Путин касније повукао из те улоге. Ксенија Светлова из Чатам Хауса сматра да Русији недостаје механизам притиска на Иран и да је њен утицај у региону ослабио након рата у Украјини и пада Асада. Иако Русија и даље настоји да одржи утицај на Блиском истоку, њена неспособност или неспремност да помогне свом најближем савезнику, Ирану, могла би изазвати сумњу у поузданост Москве код других регионалних играча попут Египта и Турске, који су у последње време тежили ближим везама са Русијом.
Нема коментара:
Постави коментар