Турски утицај у Западној Африци: нова стратегија
Турска појачава свој утицај у Западној Африци, користећи промене у геополитичком и економском пејзажу региона. Поред партнерстава у нафтној и гасној индустрији, попут оног са турском државном нафтном корпорацијом у Сенегалу, и испоруке електричне енергије преко компаније "Karpowership" у осам афричких земаља, Анкара се фокусира и на "меку моћ". Ова стратегија укључује освајање "срца и умова" кроз образовање и културу, истовремено продубљујући трговинске и безбедносне везе. Историчар Исуф Бинате објашњава да се Турска позиционира као алтернатива и бившим колонијалним силама и новим глобалним играчима који се такмиче за утицај на континенту. Турска спољна политика у Западној Африци ослања се на два главна стуба: институционалну моћ (амбасаде, верски директорат Дијанет, агенција за економску сарадњу ТИКА) и "грасрут" приступ (религијске фондације и невладине организације).
Еволуција турске "меке моћи" и улога образовања
Кључни играч у ранијем турском ширењу био је Гуленов покрет, који је покренуо приступ "меке моћи" отварањем "турских школа" у Дакару 1997. године. Мрежа турских пословних лидера и друштвених активиста, под Турском конфедерацијом привредника и индустријалаца, такође је проширила турски утицај. Док је 2003. Турска имала само 12 дипломатских мисија у Африци, тај број је данас порастао на 44, подржан од стране турских верских фондација, невладиних организација и предузетника. Важан елемент турске афричке стратегије је и "Turkish Airlines", који сада лети на 62 аеродрома у 41 афричкој земљи. Инвестирањем у образовање, Турска је отворила врата афричким студентима, сејући семе дугорочне стратегије утицаја, слично као што су то радиле колонијалне силе.
Улога афричких студената обучених у Турској
Политика отворености Турске према афричким студентима узимала је различите форме, од прихвата студената из несамоуправних територија 1960. године до програма стипендирања 1990-их, подржаног од Исламске развојне банке (пројекат "Büyük Öğrenci Projesi", касније ребрендиран у YTB). YTB је 2012. увео дигитални процес пријаве, што је довело до драматичног скока интересовања, са 10.000 пријава 2012. на 155.000 2020. године. За студенте без стипендија, Турска је поједноставила визне процедуре, смањила школарине и понудила друге подстицаје. До 2017. Турска је постала 13. најпопуларнија дестинација за студенте из подсахарске Африке, са процењених 61.000 афричких студената 2019. године. Многи од ових бивших студената сада делују као "гласници турскости" у својим домовинама, преузимајући улогу у неговању социоекономских веза, промовисању турских универзитета и подршци медицинском и индустријском туризму.
Разлике у стратегији у односу на Француску и Кину
У суштини, турска стратегија се не разликује много од стратегија Француске или Кине, и такође носи трагове колонијалног размишљања, иако се више ослања на верску "меку моћ", попут изградње џамија. Међутим, Турска је научила из критика са којима су се суочавале западне силе у кључном тренутку глобалних односа Африке. Док је приступ Европи, САД и Канади постао тежи због строжих визних правила, Турска је отворила своја врата, олакшавајући визне процедуре за афричке пословне људе, проширујући универзитете и промовишући медицински туризам. Турска је постала чвориште за неколико сектора, укључујући ринопластику, трансплантацију косе и текстилну индустрију, која сада снабдева трговце широм Западне Африке. Такође, Турска је искористила безбедносну кризу у Сахелу, продајући дронове "Bayraktar TB2" и нудећи приватне безбедносне услуге неким владама.
Дугорочна перспектива турског присуства
Турско присуство у Африци сада је видљиво на више симболичних начина: од школа "Maarif" до мурала на аеродрому у Абиџану, ресторана "Le Istanbul" у Нијамеју, или Националне џамије у Акри, моделоване по Плавој џамији у Истанбулу. Овај ангажман већ даје резултате, са обимом трговине који је 2022. достигао 40,7 милијарди америчких долара. Повратак првих таласа афричких студената обучених у Турској променио је динамику, па сарадња више не зависи искључиво од турских привредника. Млади људи обучени у Турској све више налазе своје место у увозу-извозу, грађевинарству, па чак и исламском верском вођству. Овај тренд указује на обећавајуће изгледе за дугорочне везе. За Турску, Африка представља континент са великим економским могућностима, а циљ је да постане поуздан партнер. Дипломатски, Турска је стекла статус посматрача при Афричкој унији 2005. године и од 2008. је домаћин самита "Турска-Африка" у Истанбулу. Све већа укљученост сугерише да ће улога Турске у Африци вероватно потрајати, посебно у тренутку када многе афричке земље преиспитују своје односе са традиционалним западним силама и међународним институцијама.
Нема коментара:
Постави коментар