Напетост у Јерменији: сукоб Владе и Цркве
У Јерменији расте напетост између владе премијера Никола Пашињана и Јерменске Апостолске Цркве, након што су безбедносне снаге покушале да ухапсе архиепископа Микаела Ајапахјана. До сукоба је дошло у седишту Цркве у Ечмијадзину, близу Јеревана, где су свештеници и окупљени грађани пружили отпор полицији. Национална служба безбедности је на крају повукла своје снаге како би избегла ескалацију, али је архиепископ Ајапахјан касније добровољно отишао у Истражни комитет. Његов адвокат је потврдио оптужбу за јавно позивање на рушење уставног поретка, што Ајапахјан негира, тврдећи да је "главна претња у влади".
Хапшења критичара и политички мотиви
Овај инцидент прати низ хапшења истакнутих критичара премијера Пашињана. Прошле недеље је ухапшен руско-јерменски милијардер Самвел Карапетјан под сличним оптужбама, а претходно је ухапшен и архиепископ Баграт Галстањан, вођа опозиционог покрета "Света борба", такође због наводног планирања рушења владе. Покрет "Света борба" оптужује владу за гушење политичких права, а напетост између Цркве и владе ескалирала је због територијалних концесија Азербејџану и Пашињанових покушаја нормализације односа са дугогодишњим ривалом.
Јерменско-азербејџански сукоб и нормализација односа
Јерменија и Азербејџан су деценијама у територијалном спору, посебно око региона Нагорно-Карабаха. Након рата 2020. године, Азербејџан је повратио значајан део територије, а муњевитом војном кампањом у септембру 2023. године преузео је потпуну контролу над Карабахом. Пашињан је од тада изразио спремност за нормализацију односа са Азербејџаном, чак и предајом појединих граничних села. Оваква политика изазвала је снажно незадовољство у Јерменији, посебно у редовима опозиције и Цркве.
Дипломатски напори и спор са Турском
Поред односа са Азербејџаном, Пашињан је недавно посетио и Турску, главног савезника Азербејџана, у покушају да залечи вековни дипломатски јаз. Односи између Јерменије и Турске су компликовани због спора око масакра над 1,5 милиона Јермена у Османском царству 1915. године, што Јерменија и већина историчара сматрају геноцидом, док Турска то оштро негира. Тензије између Јерменске Апостолске Цркве и владе су се додатно погоршале када је Пашињан 8. јуна позвао поглавара Цркве, католикоса Карекина II, да поднесе оставку, оптужујући га да је отац детета упркос монашком завету на целибат. Црква је оштро одговорила, оптужујући Пашињана за подривање "духовног јединства" Јерменије.
Грађани протествују због хапшења архиепископа у петак, 27. јуна 2025.
Нема коментара:
Постави коментар