У будизму, посебно у традицији махајане, етичке праксе су темељни стуб на путу ка просветљењу и неодвојиве су од концепције Буда и Бодисатви. Ове праксе нису само скуп правила, већ представљају динамичан процес трансформације ума и деловања, вођен саосећањем и мудрошћу.
Морални темељи: панчасила (пет правила)
Основа етичке праксе за све будисте, било да теже Будинству или су Бодисатве у настајању, лежи у придржавању панчасиле (пали: Pañcasīla), односно пет правила или заповести. Ово су фундаменталне смернице за морално понашање које спречавају наношење штете себи и другима:
- Ненаношење штете живим бићима: Ово укључује одрицање од убијања, насиља и било каквог облика окрутности према свим живим бићима.
- Уздржавање од узимања онога што није дато: Означава поштење, неприсвајање туђе имовине и избегавање крађе.
- Уздржавање од сексуалног злостављања/неисправног сексуалног понашања: Подразумева одговорност у сексуалним односима и избегавање било каквог облика сексуалне експлоатације или штетног понашања.
- Уздржавање од лажног говора: Обухвата истинитост, искреност и избегавање лагања, оговарања, грубих речи и бесмисленог говора.
- Уздржавање од опојних средстава која воде до губитка свесности: Ово се односи на избегавање алкохола, дрога и других супстанци које замагљују ум и воде до неодговорног понашања. Буде и Бодисатве у потпуности живе у складу са овим правилима, постављајући пример савршеног морала.
Бодисатва завет: саосећање изнад свега
Централна етичка пракса Бодисатве је Бодисатва завет, свечано обећање да ће се постићи просветљење за добробит свих бића и да ће се остати у самсари док сва бића не буду ослобођена. Овај завет произилази из великог саосећања (махакарūṇā) и велике добронамерности (махаметта). Бодисатва активно ради на смањењу патње у свету, не само својом праксом, већ и ангажовањем у друштву.
Шест или десет парамита (савршенстава)
Буде и Бодисатве развијају низ савршенстава, познатих као парамите (пали: pāramī; санскрит: pāramitā), која представљају врхунску етичку и духовну праксу. У махајани се најчешће помиње шест, а понекад и десет парамита:
- Дарежљивост (Дана): Несебично давање, не само материјалних ствари већ и времена, енергије и знања.
- Моралност/Дисциплина (Сила): Придржавање етичких правила и принципа, као што су панчасила.
- Стрпљење/Издржљивост (Кшанти): Способност подношења тешкоћа, критика и искушења без узнемирености.
- Истрајност/Енергија (Вирја): Улагање непрекидног напора у духовну праксу и помагање другима.
- Медитација/Концентрација (Дхјана): Развијање дубоке медитативне концентрације и смирености ума.
- Мудрост/Увид (Прађа): Коначно разумевање праве природе стварности, празнине (шуњате) и неусловљене природе феномена.
Додатне парамите могу укључивати: вештина (упаја), завет (пранидхана), снага (бала) и знање (ђњана). Буде су у потпуности усавршиле ове квалитете, док их Бодисатве непрестано развијају на свом путу.
Саосећајно деловање и вештина (упаја)
Етичке праксе Буда и Бодисатви су увек усмерене на саосећајно деловање (упаја-каушалја). Ово значи да они не само да имају добре намере, већ поседују и мудрост и вештину да делују на најефикаснији начин како би помогли другима. Њихове акције су прилагођене специфичним потребама и капацитетима бића којима помажу, увек имајући за циљ њихово коначно ослобођење од патње.
Невезаност и одрицање
Иако су Буде и Бодисатве дубоко ангажовани у свету ради добробити других, њихово деловање произилази из стања невезаности (асангха). Они нису везани за резултате својих акција, за похвале, нити за било какве материјалне или емоционалне добитке. Ова невезаност им омогућава да делују чисто, без себичних мотива, вођени само саосећањем.
Чистоћа намере и говора
Етичке праксе Буда и Бодисатви се протежу и на чистоћу намере и чистоћу говора. Њихове намере су увек несебичне и усмерене на добробит свих. Њихов говор је увек истинит, љубазан, користан и правовремен, избегавајући било шта што би могло нанети штету или проузроковати поделе.
Континуирано учење и прилагођавање
Буде и Бодисатве су у континуираном процесу учења и прилагођавања, чак и након просветљења. Њихова етичка пракса није статична, већ се динамично прилагођава променљивим околностима, увек са циљем да се на најбољи могући начин служи свим бићима. Они су узори флексибилности, мудрости и одговора на потребе света.
Универзална применљивост
Етичке праксе повезане са Будама и Бодисатвама нису резервисане само за монахе или напредне практичаре. Оне су универзално применљиве и могу их практиковати сви, без обзира на њихов животни пут или професију. Циљ је постепено развијање ових квалитета у себи како бисмо допринели миру и благостању у свету, следећи пример просветљених бића.
Нема коментара:
Постави коментар