Брахма (Брама) је један од најистакнутијих богова у хиндуизму, традиционално сматран чланом Тримурти, божанске Тројице која укључује још и Вишнуа (одржаватеља) и Шиву (разарача). Његова примарна улога је улога Створитеља, који је одговоран за стварање универзума и свих бића у њему. Иако је његова улога као творца фундаментална, у савременом хиндуизму, директно обожавање Брахме није толико распрострањено као обожавање Вишнуа и Шиве.
Порекло и симболика
Према хиндуистичким списима, Брахма се често описује као онај који је настао из лотосовог цвета који извире из пупка Вишнуа, док Вишну спава на космичкој змији Ананта Шеши. Ова симболика наглашава његову повезаност са Вишнуом и идеју да је стварање циклични процес који се обнавља после сваког уништења. Његово име потиче од санскритског корена „брих“, што значи „расти“ или „набујати“, што директно алудира на његову улогу као извора свих ствари.
Изглед и атрибути
Брахма је традиционално приказан са четири главе, које гледају у четири смера, симболизујући његово свезнање и способност да истовремено ствара у свим правцима. Његова четири лица такође представљају четири Веде (Ригведа, Самаведа, Јађурведа и Атхарваведа), четири југе (ера) и четири варне (класе). Често се приказује како држи лотос, књигу Веда, бројаницу и посуду за воду, што све симболизује стварање, знање и чистоту.
Супруга и потомство
Брахмина супруга је Сарасвати, богиња знања, уметности, музике и мудрости. Верује се да је она и његова ћерка, из које је настао сав живот и знање, што представља метафору за стварање света из знања. Сарасвати је кључна за Брахмино стварање, јер без знања и мудрости не би било могуће обликовати универзум.
Улога у циклусима стварања
У хиндуистичкој космологији, универзум пролази кроз бескрајне циклусе стварања, одржавања и уништења. Брахма је активан само током фазе стварања. Његов „дан“ траје милијарде људских година и током тог периода универзум постоји. Када се Брахмин дан заврши, универзум се уништава и он улази у „ноћ“ која траје исто толико дуго, пре него што поново започне нови циклус стварања.
Брахмин дан (Калпа)
Један Брахмин дан, познат као Калпа, представља огроман временски период. Он траје 4,32 милијарде људских година, што је време када универзум постоји пре него што се уништи и поново створи. Овај концепт илуструје цикличну природу времена у хиндуистичкој мисли, где нема апсолутног почетка ни краја, већ се све непрестано обнавља.
Зашто Брахма није толико обожаван?
Постоји неколико разлога зашто Брахма нема широку базу обожавалаца попут Вишнуа и Шиве. Једно објашњење је да је његова улога творца завршена са стварањем универзума, док су Вишну и Шива стално активни у одржавању и уништавању, што су текући процеси у животу људи. Други разлог лежи у миту који говори о томе како је Брахма покушао да лажно пронађе крај бесконачног стуба светлости (лингaма), што је довело до проклетства од стране Шиве, који му је одузео право на активно обожавање.
Брахма и брахман
Важно је разликовати Брахму, персонификованог бога творца, од Брахмана, највише, непроменљиве, свеприсутне и трансцендентне стварности у хиндуизму, која представља апсолутну стварност универзума. Брахман је извор свега, укључујући и богове попут Брахме, Вишнуа и Шиве. Брахма је, дакле, манифестација једног аспекта Брахмана.
Храмови посвећени Брахми
Иако су храмови посвећени Брахми ретки, један од најпознатијих је Пушкар храм у Раџастану, Индија. Овај храм је један од ретких места где се Брахма директно обожава. Његово постојање подсећа на његову некадашњу, централнију улогу у хиндуистичком пантеону, пре него што су култ Вишнуа и Шиве постали доминантнији.
Брахмино трајно присуство
И поред мањег директног обожавања, Брахмино присуство је и даље суштинско у хиндуистичкој теологији и космологији. Он представља почетак, стваралачку енергију и концепт цикличног универзума, што су све кључни аспекти хиндуистичког погледа на свет. Његова улога творца остаје неоспорна и темељ је разумевања целог универзума.
Нема коментара:
Постави коментар