уторак, 24. јун 2025.

Блондел, Морис

Морис Блондел (Maurice Blondel; 1861–1949) био је истакнути француски католички филозоф, најпознатији по свом метафизичком систему филозофије акције. Његов рад је представљао значајан покушај да се превазиђе јаз између вере и разума, и да се религија и морални живот утемеље у динамичком искуству људске воље. Блондел је желео да покаже да је вера неопходна за испуњење људске тежње и да религија није само рационални избор, већ дубоки одговор на урођене потребе људског деловања.


Младост и формативни утицаји

Морис Блондел је рођен у Дижону, у побожној католичкој породици. Студирао је на престижној Вишој нормалној школи (École Normale Supérieure) у Паризу, где је дошао у контакт са водећим филозофским струјама свог времена, укључујући неокантијанство и позитивизам. Међутим, Блондел је рано осетио незадовољство према овим системима, сматрајући да они не успевају да ухвате целовитост људског искуства, посебно његову вољну и духовну димензију.


Филозофија акције: темељ Блонделове мисли

Централна тачка Блонделове филозофије је његово дело "L'Action" (Акција), објављено 1893. године, које је у почетку представљало његову докторску тезу. У овом делу, Блондел аргументује да се људска воља не може задовољити искључиво материјалним или коначним циљевима. Он анализира људско деловање и открива да у њему постоји инхерентни порив ка бесконачном, тежња која се не може испунити ничим мањим од Бога. По њему, ако човек покуша да живи без Бога, неизбежно долази до унутрашњег несклада и празнине.


Инхерентност и трансценденција

Блондел је развио концепт "инхерентности", тврдећи да се божанско не може пронаћи ван људског искуства, већ да је присутно у самој динамици људске воље и деловања. Међутим, ова инхерентност не искључује трансценденцију; напротив, она води ка њој. Кроз анализу људске акције, Блондел показује да је људска воља отворена према бесконачном и да њено крајње испуњење лежи у прихватању божанског.


Проблем "експлицитног" и "имплицитног"

У својој филозофији акције, Блондел је разликовао "имплицитно" (implicite) и "експлицитно" (explicite). Имплицитно је урођена тежња људске воље ка апсолутном, која често није свесно препозната. Експлицитно је свесни избор који човек прави, укључујући и прихватање или одбијање вере. Блондел је тврдио да сваки свесни чин (експлицитно) мора да буде у складу са инхерентном, несвесном тежњом воље (имплицитно) да би човек постигао истинско задовољство.


Однос вере и разума

Блондел је тежио да превазиђе традиционални дуализам између вере и разума, као и између филозофије и теологије. За њега, вера није ирационална, већ је неопходна за потпуно остварење људског разума и воље. Филозофија може да доведе до прага вере, показујући њену неопходност, али не може је заменити. Вера је, дакле, одговор на унутрашњи позив који се открива кроз филозофско промишљање људског деловања.


Критике и модернистичка криза

Блонделова филозофија је наишла на снажан отпор у конзервативним католичким круговима, посебно током модернистичке кризе на прелому 19. и 20. века. Његово наглашавање инхерентности и субјективног искуства вере било је погрешно тумачено као релативизам или чак имплицитна јерес. Дуги низ година био је изолован и његова дела су била под сумњом, иако никада нису званично осуђена.


Каснија дела и развој мисли

Након "Акције" из 1893. године, Блондел је наставио да развија своју мисао, објављујући дела попут "Историја и догма" (Histoire et Dogme) из 1904. године, где се бавио односом између историјског развоја догме и њеног трансцендентног садржаја. У каснијим годинама, објавио је тротомну серију "L'Être et les êtres" (Биће и бића, 1934), "La Pensée" (Мисао, 1934) и "L'Action II" (Акција II, 1937), где је даље разрадио своју метафизику и етику.


Наслеђе и утицај

Упркос раним потешкоћама, Блонделово дело је касније стекло широко признање, посебно у 20. веку. Његова филозофија акције утицала је на бројне филозофе и теологе, укључујући Анри де Лубака, Пјер Тејар де Шардена и других. Сматра се претходницом новог католичког мишљења и персоналистичких струја у Француској. Његов допринос разумевању људске воље, односа између природе и благодати, и места вере у људском искуству остаје значајан.


Блондел као мост између филозофије и вере

Морис Блондел је био мислилац који је настојао да изгради мост између филозофског разумевања човека и религиозне вере. Његова филозофија акције показала је да је људска тежња дубоко укорењена у потреби за апсолутним, и да је вера највиши и најлогичнији одговор на ту фундаменталну људску жудњу.

Блондел 1890. године

Нема коментара:

Постави коментар