У исламу, концепт хуле (богохуљења) је широк и обухвата сваку безбожну изјаву или поступак који показује непоштовање према Алаху, Његовим атрибутима, Посланику Мухамеду, Курану, анђелима, другим пророцима ислама, или фундаменталним веровањима и обредима ислама. За разлику од употребе у српском језику, где се често своди само на вређање Бога, у исламу хула укључује и омаловажавање било ког аспекта вере.
Врсте хуле у исламу
Исламска правна и теолошка литература препознаје више врста хуле, користећи различите термине, укључујући:
- Сабб: Увреда или проклињање. Ово је најчешћи термин за директно вређање.
- Шатм: Злоупотреба, клевета.
- Такдхиб или таџдиф: Порицање или одбацивање (фундаменталних истина вере).
- Ифтира: Измишљотина, лаж.
- Ла'н или ла'ана: Проклетство.
- Та'н: Оптуживање, клеветање.
Генерално, хула се може класификовати као:
- Хула веровањем: Нпр. порицање постојања Алаха, порицање да је Куран божански откривен, порицање посланства било ког исламског пророка, или веровање да Бог има сина.
- Хула радњом: Нпр. намерно бацање Курана у смеће, клањање идолу, или писање стихова Курана урином.
- Хула говором: Нпр. проклињање Алаха, Његових пророка, анђела, ислама или Курана; исмевање молитве или поста.
Хула и апостасија (отпадништво)
У исламском праву, концепт хуле често се преклапа са апостасијом (ридда), односно добровољним одрицањем од ислама од стране муслимана. Многи правници сматрају да чин хуле, посебно ако је свестан и намеран, аутоматски значи и отпадништво. Међутим, постоје нијансе. Неки правни учењаци, попут ханафи школе, виде хулу као синоним за апостасију и стога прихватају покајање отпадника. Други, попут малики и ханбали школа, виде хулу као посебно дело, које може бити чак и теже од апостасије, и можда не прихватају покајање у свим случајевима. Не-муслимани не могу бити оптужени за апостасију, али могу за хулу против ислама.
Куран и хула
Куран проклиње оне који чине хулу и обећава им понижење на оном свету. Међутим, да ли Куран прописује земаљске казне за хулу је тема дебате међу муслиманским учењацима. Неки верују да Куран не прописује никакву световну казну, док се други не слажу.
- Један од стихова (Куран 6:108) позива муслимане да не хуле на божанства других религија, како они не би из освете хулили на Алаха.
- Неки тумаче стих 5:33 (који говори о онима "који ратују против Алаха и Његовог Посланика") као оправдање за казну, укључујући смрт, иако сам стих не помиње изричито хулу. Међутим, други сматрају да се овај стих односи само на криминалне акте против живота и имовине.
- Постоје и стихови (нпр. 33:57-61) који се понекад користе за оправдавање казни, али неки учењаци тврде да су ти стихови били применљиви само за време Посланика Мухамеда.
Куран такође наводи многе примере неверника који исмевају Мухамеда, али никада не налаже да се они физички кажњавају, већ да се казна препушта Алаху на ахирету.
Хадис и казне за хулу
Хадиси (изреке и дела Посланика Мухамеда) су кључни извор за исламско право и често се користе за прописивање казни за хулу. Према неким хадисима, Мухамед је наредио погубљења појединих непријатеља који су га вређали или активно пропагирали против муслимана, попут Ка'б ибн ал-Ашрафа и Абу Рафи'а. Међутим, тумачења се разликују – неки сматрају да су ови појединци погубљени због издаје и изазивања нереда (фасад) у друштву, а не само због хуле.
Традиционална исламска јуриспруденција, заснована на хадисима, прописује различите казне за хулу, које могу укључивати смрт.
Различите правне школе и казне
Казне за хулу значајно се разликују међу различитим исламским правним школама (мезхебима):
- Ханафи: Сматрају хулу синонимом за апостасију. Прихватају покајање. За муслимана мушкарца који одбије покајање, казна је смрт. За жену, затвор уз присилу (тучењем) док се не покаје. За немуслимана, смртна казна није обавезна, али може бити друга дискрециона казна (та'зир), попут хапшења или батинања.
- Малики: Виде хулу као посебан прекршај, строжији од апостасије. За муслимана мушкарца, смртна казна је обавезна и покајање се не прихвата (или не спашава од казне). За жену, затвор до покајања или смрти у притвору. Немуслиман може избећи казну преласком на ислам.
- Ханбали: Сматрају хулу засебним прекршајем, тежим од апостасије. Смртна казна је обавезна за муслимане (и мушкарце и жене) и покајање се не прихвата.
- Шафии: Признају хулу као засебан прекршај од апостасије, али прихвата покајање богохулника.
Хула у модерном исламском свету
Закони о хули у модерном муслиманском свету веома варирају од земље до земље. Неке земље, попут Пакистана и Ирана, имају веома строге законе који прописују смртну казну за хулу, док друге, попут Египта, примењују грађанске казне. У многим земљама са муслиманском већином, оптужбе за хулу се користе за сузбијање неслагања, прогањање верских мањина или обрачунавање са либералним интелектуалцима. Ипак, велики број муслиманских учењака данас заговара већу слободу изражавања и преиспитује традиционалне интерпретације казни за хулу, наглашавајући Куранске стихове који говоре о слободи вере ("Нема принуде у вери", Кур'ан 2:256) и Божијој улози у кажњавању.
"Хула" против других религија
Занимљиво је да исламски концепт "хуле" такође укључује одвраћање муслимана од вређања божанстава других религија. Куран (6:108) наводи: "И не вређајте оне које они призивају мимо Алаха, да не би и они из непријатељства, незнајући, вређали Алаха."
Нема коментара:
Постави коментар