Виноба Бхаве (Марати: विनोबा भावे, рођен као Винајак Нарахари Бхаве; 11. септембар 1895 – 15. новембар 1982) био је истакнути индијски филозоф, друштвени реформатор, духовни учитељ и блиски сарадник Махатме Гандија. Сматран је Гандијевим духовним наследником због своје посвећености принципима ненасиља (ахимса) и самодовољности. Његов живот је био посвећен промовисању мира, правде и социјалне једнакости кроз ненасилне методе, остављајући дубок траг у индијском друштву.
Младост и духовно трагање
Рођен у селу Гагода у Махараштри, Виноба је још од ране младости показивао дубоко интересовање за духовна питања и аскетски живот. Уместо да настави високо образовање, посветио се проучавању Упанишада, Бхагавад Гите, Брахмасутри и других светих хиндуистичких списа. Овај период његовог живота био је обележен интензивним самопроучавањем и трагањем за истином, што га је припремило за сусрет са Гандијем.
Сусрет са Гандијем и филозофија
Прекретница у животу Винобе Бхавеа догодила се 1916. године када се састао са Махатмом Гандијем у његовом ашраму у Ахмедабаду. Бхаве је био одмах привучен Гандијевом филозофијом ненасиља и посвећености служењу човечанству. Постао је један од Гандијевих најискренијих ученика, усвајајући његове идеје о свараџу (самоуправи), сарводаји (благостању свих) и грамодану (добровољној предаји земље). Ганди га је сматрао својим "првим појединачним сатјаграхијем" у покрету за независност Индије.
Покрет Бхудан
Најпознатији допринос Винобе Бхавеа је покрет Бхудан (подела земље), који је покренуо 1951. године. Инспирисан Гандијевим принципима, Бхудан је био ненасилан покушај прерасподеле земљишта у Индији. Виноба је пешачио широм земље, позивајући богате земљопоседнике да добровољно донирају део своје земље сиромашним и бескућницима. Овај покрет је мобилисао хиљаде људи и резултирао прерасподелом милиона ари земљишта.
Грамадан и сарводаја
Покрет Бхудан је касније еволуирао у грамадан (даривање села), где су цела села добровољно предавала своју земљу заједничком власништву. Циљ је био стварање самодовољних, кооперативних заједница. Ови покрети су били део шире визије сарводаје, коју су и Ганди и Бхаве промовисали, а која подразумева "уздизање свих" или "благостање свих". Сарводаја тежи друштву без експлоатације, где су сви једнаки и живе у хармонији.
Филозофија ненасиља (ахимса)
Виноба Бхаве је био дубоко посвећен филозофији ахимсе (ненасиља), не само као тактици, већ као суштинском начину живота. Веровао је да се истинска промена може постићи само кроз љубав, саосећање и одбацивање сваког облика насиља. Његови покрети су били живи пример како се друштвена правда може остварити без употребе силе или принуде.
Самодовољност и "чарка"
Попут Гандија, Виноба је наглашавао значај самодовољности и децентрализације. Промовисао је употребу чарке (преслице) као симбола самосталности и економске независности руралних заједница. Веровао је да локална производња и локална потрошња могу довести до праведнијег и одрживијег друштва, смањујући зависност од великих индустрија.
Књижевна и преводилачка делатност
Осим свог активизма, Виноба Бхаве је био и плодан писац, мислилац и преводилац. Превео је Бхагавад Гиту на марати језик (названа "Гитаи") на једноставан и приступачан начин, чинећи је разумљивом широким масама. Такође је писао опширно о духовности, етици, друштвеној реформи и Гандијевим принципима, остављајући за собом бројна дела која и данас инспиришу.
Наслеђе и признања
Виноба Бхаве је добио бројна признања за свој рад. Године 1958. постао је први добитник награде Рамон Магсајсај за вођство у заједници, која се често назива азијском Нобеловом наградом. Постхумно му је 1983. године додељена и највиша индијска цивилна награда, Бхарат Ратна. Његово наслеђе се огледа у милионима ари земље које су прерасподељене, али још важније, у инспирацији за наставак борбе за праведније и ненасилније друштво.
Духовни утицај
Виноба Бхаве није био само друштвени реформатор, већ и дубоки духовни учитељ. Његов живот је био пример аскетизма, понизности и безусловне љубави према човечанству. Његова учења и даље одзвањају међу онима који траже пут мира, ненасиља и служења, потврђујући да се истинска промена може постићи снагом духа, а не силом оружја.
Нема коментара:
Постави коментар