петак, 27. јун 2025.

Будизам у Кореји

Будизам је одиграо централну улогу у обликовању корејске историје, културе и националног идентитета. Од свог доласка из Кине, па кроз хиљадугодишњи процват, периоде прогона и савремени препород, будизам је дубоко укорењен у корејско друштво и оставио је траг у сваком аспекту живота.


Рани долазак и почетно прихватање (Период Три краљевства)

Будизам је стигао у Кореју из Кине у 4. веку нове ере, током периода Три краљевства (Когурјо, Пекче и Сила). Прво је прихваћен у северном краљевству Когурјо 372. године, затим у Пекчеу 384. године, а најкасније у Сили средином 5. века. У почетку је наишао на отпор због сукоба са аутохтоним шаманистичким веровањима, али су га владари прихватили због његове развијене филозофије и способности да уједини државу.


Златно доба: уједињена Сила и Корјо династија

Период Уједињене Силе (668–935. године) и посебно Корјо династије (918–1392. године) сматра се златним добом корејског будизма. Будизам је постао државна религија, а монаси су имали огроман утицај на краљевску породицу и политику. Изграђени су бројни манастири, развијале су се различите школе, а будистичка учења су дубоко прожимала уметност, архитектуру и књижевност. У Корјо периоду, израђена је и чувена Трипитака Кореана, најсвеобухватнија збирка будистичких списа у Источној Азији, урезана на дрвене плоче.


Корејски зен (сон) будизам

Док су се у Кини развиле различите школе, у Кореји је доминантна форма постао чан (зен) будизам, који се на корејском зове сон. Учитељ Чинул (1158–1210) је био кључна фигура у уједињењу различитих сон школа и увођењу праксе "изненадне просветљености након култивације". Корејски сон будизам наглашава директну медитацију и просветљење, често кроз праксу коан (питања за медитацију) и седеће медитације.


Утицај на културу и уметност

Будизам је оставио неизбрисив траг на корејску културу. Многи национални споменици, попут храма Пулогса и пећине Сокурам у Кјонгџуу, сведоче о уметничком и архитектонском мајсторству инспирисаном будизмом. Будистичка скулптура, сликарство, калиграфија и занатство развили су се под снажним утицајем ове религије. Будистички фестивали и ритуали, попут празника лотосових фењера (Јеондунгхое), и данас су важан део корејског живота.


Јосеон династија: прогон и опстанак

Доласком Јосеон династије (1392–1910. године), конфучијанизам је постао државна идеологија, а будизам је доживео значајан прогон. Манастири су били ограничени на планинске области, монаси су били дискриминисани, а њихова улога у друштву је значајно опала. Упркос томе, будизам је опстао, углавном захваљујући посвећености монаха у планинским манастирима и подршци обичног народа.


Колонијални период и национални покрет

Током јапанске колонијалне владавине (1910–1945. године), будизам је претрпео још један талас промена, пошто су Јапанци покушавали да интегришу корејски будизам у јапанску будистичку структуру. Међутим, корејски будисти су се опирали, а манастири су често постајали центри националистичког отпора. После ослобођења, дошло је до напора за обнову традиционалног корејског будизма.


Савремени будизам у Јужној Кореји

У савременој Јужној Кореји, будизам је и даље једна од водећих религија, са значајним бројем следбеника, иако се хришћанство убрзано ширило. Највећа будистичка школа је чогје ред, који практикује сон (зен) будизам. Постоји значајан препород интересовања за будистичку филозофију и медитацију, како међу старијим генерацијама, тако и међу младима.


Будизам у Северној Кореји

У Северној Кореји, због ригорозног државног атеизма и идеологије џуче, верске праксе су строго контролисане. Иако постоје симболични будистички храмови и организације које су номинално подржане од стране државе, стварна верска слобода је веома ограничена, а будизам је далеко од свог некадашњег утицаја.


Међународни утицај корејског будизма

Корејски будизам је данас активан и на међународној сцени. Многи корејски сон учитељи подучавају широм света, привлачећи следбенике својим јединственим приступом медитацији и филозофији. Корејски манастири су такође постали популарне дестинације за "храмовне боравке", нудећи туристима и верницима прилику да искусе монашки живот и будистичку праксу.

Монаси силазе у своје собе након вечерњих молитви у Хеинси

Нема коментара:

Постави коментар