четвртак, 26. јун 2025.

Брахман

Брахман представља највиши концепт у хиндуистичкој филозофији, означавајући апсолутну, свеобухватну, трансцендентну и иманентну стварност која је извор, одржаватељ и крај свега што постоји. За разлику од Брахме (бога ствараоца), Брахман није персонификовано божанство, већ је безлични, неодређени и бесконачни принцип. Он је изнад свих дуалности и ограничења, и сматра се крајњом истином универзума.


Ниргуна и Сагуна Брахман

У хиндуистичкој мисли, Брахман се може посматрати на два начина: као Ниргуна Брахман и Сагуна Брахман. Ниргуна Брахман је без атрибута, облика и квалитета, потпуно трансцендентан и несхватљив људском уму. Он је изван свих дефиниција и описивања. Сагуна Брахман, с друге стране, је Брахман са атрибутима, који се манифестује кроз имена, облике и квалитете. Овај аспект омогућава поклоницима да се повежу са Апсолутом кроз персонификоване богове попут Вишнуа, Шиве или Деви, који су сви виђени као манифестације Сагуна Брахмана.


Свеприсутност и непроменљивост

Брахман је свеприсутан, што значи да се налази свуда – у сваком бићу, у свакој ствари, у сваком делићу простора и времена. Он је непроменљив и вечан, док се све у универзуму мења и пролази кроз циклусе рођења, живота и смрти. Ова непроменљивост указује на његову трајну и фундаменталну природу, која је у основи свих пролазних феномена.


Брахман и Атман

Кључни концепт у разумевању Брахмана је његова веза са атманом. Атман се односи на индивидуалну душу или суштинско Ја сваког живог бића. У школама хиндуистичке филозофије попут Веданте, наглашава се да је атман исто што и Брахман (Атман је Брахман). То значи да је унутрашња, најдубља суштина појединца идентична са највишом, универзалном стварношћу.


Мокша: ослобођење кроз спознају Брахмана

Крајњи циљ многих хиндуистичких филозофија је постизање мокше, или ослобођења. Мокша је стање ослобођења од циклуса рађања и умирања (самсаре) и постиже се спознајом и реализацијом јединства атмана са Брахманом. Ово није само интелектуално разумевање, већ дубоко, искуствено проживљавање те истине.


Извор и циљ универзума

Брахман се сматра извором свих феномена у универзуму. Све што постоји потиче из њега и на крају се враћа њему. Он је суштина свих божанстава, свих енергија, и свих елемената. Универзум је, у суштини, манифестација Брахмана.


Брахман у Упанишадама

Концепт Брахмана је детаљно развијен у Упанишадама, древним хиндуистичким филозофским текстовима који чине темељ Веданте. Упанишаде истражују природу стварности, душу и однос појединца према универзалном. Управо у њима се формулише чувена изрека: "Тат твам аси" (То си ти), која наглашава јединство индивидуалне душе са Брахманом.


Брахман у односу на Брахму, Вишнуа и Шиву

Иако су Брахма, Вишну и Шива најважнија божанства у хиндуистичком пантеону, они се сматрају манифестацијама или аспектима Брахмана. Брахма је стваралачки аспект, Вишну је аспект одржавања, а Шива је аспект уништења и трансформације. Сви они, и безброј других божанстава, потичу из јединствене, врховне стварности Брахмана.


Немогућност потпуног описивања

Због своје бесконачне природе и трансцендентности, Брахман се не може у потпуности описати речима или концептуализовати људским умом. Текстови га често описују кроз негирање (нети, нети – „ни то, ни то“), указујући на то да је изнад свих категорија и дефиниција. Спознаја Брахмана је, стога, више ствар директног искуства и интуитивног разумевања, него логичког закључивања.


Филозофски и духовни значај

Концепт Брахмана има огроман филозофски и духовни значај у хиндуизму. Он пружа кохерентан оквир за разумевање универзума, живота и сврхе постојања. Подстиче појединце да траже истину у себи и изван себе, да препознају јединство свега и да теже ослобођењу од илузија материјалног света кроз спознају врховне стварности.

Кап у океану: аналогија за спајање атмана са Брахманом.

Нема коментара:

Постави коментар