Фрида Визел: мост између ултраортодоксног јудаизма и спољашњег света
Фрида Визел је напустила ултраортодоксну јеврејску заједницу у Њујорку у 25. години због кризе вере, али уместо да прекине све везе, постала је успешна онлајн личност и водич кроз затворени свет у којем је одрасла. Она води распродате туре по Вилијамсбургу у Бруклину, који је центар Сатмар хасидске династије, и води популаран YouTube канал посвећен овој подкултури, која после векова изолације све више комуницира са спољним светом. Визел је средином јуна водила групу јеврејских, хришћанских и муслиманских туриста у посету синагогама, школама, кошер делицијама и продавницама, где су се могли видети производи одобрени од стране рабина, попут телефона без екрана и плејера са унапред учитаним садржајем, како би се избегла интернет веза. Занимљиво је да су је ултраортодоксни мушкарци на улици пријатељски поздрављали и хвалили њене недавне објаве, иако их рабини саветују да избегавају интернет осим за пословне, породичне или друге битне потребе.
Раст и демографске промене ултраортодоксне популације
Вилијамсбург и неколико других места широм света, попут Монсија у Њујорку, Стемфорд Хила у Лондону и Бнеи Брака у Израелу, дом су најстрожим следбеницима ортодоксног јудаизма. Ултраортодоксни Јевреји, или Хареди, чине једну седмину Јевреја широм света, односно око 2 милиона од укупно 15 милиона Јевреја, према Данијелу Стаетском, демографу са лондонског Института за истраживање јеврејске политике. У извештају из 2022. године, Стаетски предвиђа да би се ултраортодоксна популација могла удвостручити у наредних 15 година. Друга студија предвиђа да ће трећина америчких Јевреја бити ортодоксна до 2063. године. Многи у овој заједници рано се венчавају и имају велике породице, што доводи до тога да се "за сваке две генерације реформистичких Јевреја у САД добијају три генерације ултраортодоксних Јевреја", како наводи Алан Куперман, директор истраживања религије у Pew Research Center.
Поларизација америчких Јевреја: ортодоксни и секуларни трендови
Раст ултраортодоксне заједнице догађа се док многи реформистички Јевреји у САД постају мање религиозни и више се мешају. То значи да амерички Јевреји у целини постају или ортодокснији или секуларнији. Џонатан Сарна, професор америчке јеврејске историје на Универзитету Брандис, говори о "великој промени" и "поларизацији америчких Јевреја". Међу америчким Јеврејима старости од 18 до 29 година, 17% су ортодоксни, што је већи удео него код старијих генерација, показало је истраживање Pew-а. Док расте број ортодоксних Јевреја у САД, већи проценат њих су републиканци. Ипак, већина америчких Јевреја и даље остају демократи.
Политички активизам и гласачке навике ортодоксних Јевреја
Pew Research Center је 2020. године открио да је 75% ортодоксних Јевреја гласало или било наклоњено републиканцима. Они своју политичку подршку објашњавају усклађеношћу републиканских политика са њиховим веровањима, наводећи као примере избор школа и противљење абортусу и истополним браковима. Рабин Ави Шафран, пензионисани директор за односе са јавношћу у ортодоксној групи Agudath Israel, истиче да је ортодоксни политички активизам "на највишем нивоу икада". Ортодоксне заједнице су показале значајну политичку активност, подржавајући кандидате попут бившег гувернера Ендруа Куома у Њујорку или републиканског гувернера Рона ДеСантиса на Флориди, посебно када је реч о питањима попут ваучера за приватне школе, што је мобилисало верске групе различитих деноминација.
Подела унутар америчких Јевреја и Ционистички конгрес
Иако су културна питања важна, рабин Шафран наглашава да ће ортодоксни Јевреји на крају гласати за своје непосредне интересе. На изборима за Светски ционистички конгрес, међународно тело које је наклоњено Израелу и контролише значајне ресурсе, Реформистички блок је доминирао упркос интензивној кампањи ортодоксних партија. Студија Pew-а из 2020. године показала је да реформистички Јевреји чине 37% америчке јеврејске популације, следе Јевреји који не припадају ниједној посебној грани – 32%, а затим конзервативци са 17%. Ортодоксни чине 9%. Рабин Рик Џејкобс, председник Уније за реформистички јудаизам, истиче да је "грешка претпоставити да неафилирани Јевреји не маре за то што су Јевреји", јер многи од њих "пронађу своје духовне и моралне вредности у реформистичком јудаизму". Рабин Песах Лернер, оснивач ортодоксне партије "Eretz Hakodesh", критикује одлазак реформиста "превише улево" и поздравља буђење деснице у политичкој арени.
Нема коментара:
Постави коментар