Бодидарма (око 480–520): легендарни оснивач чан будизма у Кини
Бодидарма је полулегендарни будистички монах који је традиционално заслужан за доношење чан будизма (познатог као зен будизам у Јапану) у Кину. Сматра се првим патријархом чана у Кини и двадесет осмим патријархом индијског будизма. Иако су многи детаљи његовог живота обавијени митом, његова учења и легенде имали су огроман утицај на развој будизма у Источној Азији.
Порекло и долазак у Кину
Према традиционалним изворима, Бодидарма је био индијски принц из јужне Индије, син краља Палава краљевства. Напустио је свој краљевски живот да би постао монах, посветивши се дубоком проучавању и пракси будизма.
Верује се да је Бодидарма допутовао у Кину морским путем, стигавши негде између 5. и 6. века нове ере (најчешће се спомиње око 520. године). Његов долазак означио је значајну прекретницу у историји будизма, јер је донео специфичан облик будистичке праксе који ће се касније развити у чан.
Сусрет са царем Вуом од Лианга
Једна од најпознатијих легенди о Бодидарми описује његов сусрет са царем Вуом од Лианга. Цар Ву, посвећени будиста, хвалио се својим заслугама – изградњом храмова, преписивањем сутри и подршком монасима – и питао је Бодидарму колико је тиме стекао заслуга (карме).
Бодидарма је одговорио: "Ништа."
Изненађени цар је затим питао: "Шта је онда најсветија истина?" Бодидарма је одговорио: "Огромна празнина, ништа свето."
Цар је даље питао: "Ко си ти онда што стојиш преда мном?" Бодидарма је одговорио: "Не знам."
Овај дијалог, иако можда апокрифан, савршено илуструје суштину Бодидарминих учења: одбацивање формалних заслуга, нагласак на празнини (шуњата) и директном, неконцептуалном увиду у стварност.
Шаолин манастир и "медитација пред зидом"
Након сусрета са царем Вуом, Бодидарма је отпутовао на север, до Шаолин манастира у провинцији Хенан. Према легенди, тамо је провео девет година медитирајући окренут ка зиду у пећини, што је пракса позната као бигуан (壁觀) или "медитација пред зидом". Ова легенда симболизује његову дубоку посвећеност директном искуству просветљења кроз седећу медитацију (зазен).
Легенда такође каже да су му, током ове дуготрајне медитације, очни капци отпали од умора, а из њих су израсле прве биљке чаја, које су касније коришћене да монаси остану будни током медитације.
Учења Бодидарме: два улаза и четири праксе
Бодидармина учења су била усредсређена на медитацију (дхјана) и директно постизање просветљења. Његово учење се често сажима у концепт "Два улаза и четири праксе":
- Улаз кроз разум (入理入 - lǐrù): Ово значи разумевање да су сва жива бића једнака у својој истинској природи, која је скривена заблудама. Права природа је празна, неделатна и неукаљана, и може се спознати кроз сутре и директан увид. То је директно улажење у стварност без ослањања на речи и концепте.
- Улаз кроз праксу (行入 - xíngrù): Ово се односи на четири специфичне праксе:
- Прихватање неправде и патње: Прихватање патње као последице прошлих дела (карме) без мржње или отпора.
- Прилагођавање околностима: Прихватање среће и несреће као резултата променљивих услова, без везивања за њих.
- Не тражење ничега: Ослобађање од жеља и везивања за било шта у овом свету, јер је све пролазно и илузорно.
- Практиковање Дарме: Живети у складу са Будиним учењем, што укључује одрицање од себичности и практиковање милосрђа.
Повезаност са борилачким вештинама (кунг фу)
Популарна легенда повезује Бодидарму са развојем Шаолин кунг фуа. Прича каже да је Бодидарма, видевши да су монаси физички слаби због дуготрајне медитације, развио низ физичких вежби (Yi Jin Jing и Xi Sui Jing) како би побољшао њихово здравље и издржљивост. Иако је ова веза широко распрострањена у популарној култури, историјски докази који би је потврдили су оскудни. Вероватније је да су монаси Шаолина развили борилачке вештине ради самоодбране, а Бодидарма је постхумно повезан са овим развојем како би се дао митски ауторитет.
Наслеђе и утицај
Бодидарма је једна од најзначајнијих фигура у историји будизма. Његова учења, која наглашавају директно искуство и интуитивни увид наспрам проучавања сутри и ритуала, постала су темељ чан будизма у Кини, који се касније проширио на Кореју (као сеон) и Јапан (као зен). Његов утицај се осећа и данас у пракси медитације, нагласку на уму и телу, и тежњи ка директном просветљењу.
Нема коментара:
Постави коментар