понедељак, 23. јун 2025.

Богохуљење у јудаизму

У јудаизму, концепт хуле (богохуљења) је дубоко укорењен у поштовању и светости Божијег имена. Иако се у преводу често користи грчка реч "бласфемија", хебрејски термин за богохуљење је "биркат хашем" (בִּרְכַּת הַשֵּׁם), што дословно значи "благосиљање Имена [Божијег]", али се еуфемистички користи за "проклињање Имена". Ово је један од најтежих грехова у јеврејском закону, јер директно напада част и суверенитет Божији.


Библијски корени

Забрана богохуљења експлицитно је наведена у Тори. У Изласку 22:27 стоји: "Нећеш клети Бога (Елохима), нити ћеш проклињати кнеза народа свога." Међутим, најзначајнији пасус је у Левитској књизи 24:10-16, где се описује случај човека који је проклео име Господње и који је након Божијег упутства Мојсију, каменован до смрти. Овај пасус дефинише казну за богохуљење и наглашава његову озбиљност.


Дефиниција богохуљења у рабинској традицији

Рабинска тумачења су детаљно разрадила шта тачно чини богохуљење. Према Мишни и Талмуду, смртна казна (каменовање) за богохуљење примењивала се само ако је особа изрекла Тетраграм (ЈХВХ), неприступачно и најсветије Божије име, и то на одређен начин који је подразумевао проклињање самог Бога кроз Његово име, нпр. "Нека Бог прокуне Бога" користећи Тетраграм. Ово је учинило практичну примену смртне казне изузетно ретком, јер се Тетраграм готово никада није изговарао наглас. Међутим, увреда Божијих атрибута (нпр. "Свети", "Милостиви") или других Божијих имена и даље се сматрала озбиљним прекршајем, али би се кажњавала телесном казном, а не смрћу.


Хилул Хашем (Оскрнављење Божијег Имена)

У ширем смислу, јудаизам познаје концепт "хилул Хашем" (חילול השם), што значи "оскрнављење Божијег Имена". Ово је много шири концепт од директног богохуљења и односи се на свако дело Јевреја које доноси срамоту или нечаст Богу, Тори или јеврејском народу. Када Јеврејин поступа неморално, непоштено или на начин који је супротан Ториним заповестима, посебно у присуству других (било Јевреја или не-Јевреја), он "оскрнављује" Божије име. Ово може укључивати неплаћање дугова, нечасне пословне праксе, или чак свакодневно понашање које није узорно и доноси срамоту.


Кидуш Хашем (Посвећење Божијег Имена)

Супротно "хилул хашему" је "кидуш Хашем" (קידוש השם), или "посвећење Божијег Имена". Ово се односи на свако дело Јеврејина које доноси част, поштовање и славу Богу, Тори и јеврејском народу. Највиши облик кидуш Хашема је мучеништво – жртвовање живота ради очувања вере, посебно у ситуацијама када се Јеврејин присиљава да прекрши три кардинална греха (идолопоклонство, убиство, забрањени сексуални односи). Међутим, кидуш Хашем се постиже и у свакодневном животу, кроз поштење, љубазност, етичко понашање и сведочење о вредностима јудаизма.


Разликовање од јереси и идолопоклонства

Важно је разумети да се богохуљење у јудаизму разликује од јереси (апикорсут) и идолопоклонства (авода зара). Јерес се односи на одрицање од фундаменталних принципа вере (нпр. постојање Бога, пророштво Мојсија), док је идолопоклонство обожавање других богова. Иако су сви ови чинови тешки греси, специфична дефиниција и казна за богохуљење била је уско повезана са проклињањем Божијег имена.


Неизвршавање смртне казне у модерном добу

Иако Тора прописује смртну казну за најтежи облик богохуљења, јеврејски судови вековима нису извршавали ову казну. Након уништења Другог храма (70. године нове ере) и губитка судске аутономије, рабини су увели различита ограничења и интерпретације које су практично онемогућиле примену смртне казне. Данас, у модерном јудаизму, концепт богохуљења постоји, али нема физичке казне; уместо тога, нагласак је на покајању (тешува) и поправљању односа са Богом.


"Неуспех" у очувању светиње Имена

У јеврејском размишљању, чак и када нема директног проклињања, свако понашање које доводи до тога да не-Јевреји говоре лоше о Јеврејима и њиховој вери сматра се обликом оскрнављења Божијег Имена. То значи да је Јеврејин одговоран за то како његови поступци утичу на перцепцију Бога у свету. Овај етички аспект "хилул Хашема" наглашава велику одговорност коју Јевреји носе као Божији изабрани народ.


Релевантност данас

У савременом добу, где је слобода говора широко распрострањена, концепт богохуљења у јудаизму се не тумачи кроз призму кривичног закона. Уместо тога, нагласак је на поштовању Божијег имена и моралном понашању које одражава светост Торе. "Хилул Хашем" и "кидуш Хашем" остају витални принципи који воде јеврејски живот, подстичући вернике да живе на начин који прославља Божије име и доноси част јеврејском народу.

Натан се суочава са Давидом због његовог сексуалног скандала са Витсавејом, женом Урије Хетита, говорећи му: „Овим делом си дао повод непријатељима Господњим да хуле“ ( 2. Самуилова 12:14 ).

Нема коментара:

Постави коментар