Пекинг, дугогодишњи пријатељ Техерана, окреће се опрезној дипломатији у рату Ирана са Израелом

Кинески одговор на сукоб Израела и Ирана: речи уместо дела

Када је Израел напао Иран пре скоро две недеље, кинеска влада, дугогодишњи пријатељ Ирана, брзо је реаговала – барем речима. Осудила је нападе, а председник Си Ђинпинг је разговарао са руским лидером позивајући на прекид ватре. Кинески министар спољних послова такође је разговарао са својим иранским колегом. Међутим, Кина се на томе зауставила. Уобичајена реторика о деескалацији и дијалогу је изречена, али није понуђена никаква материјална подршка. Упркос свом утицају као ривалу Сједињеним Државама и амбицији да игра већу улогу на светској сцени, Пекинг се уздржао од пружања војне подршке Ирану, а камоли директног укључивања у сукоб. Ова одлука наглашава ограничења са којима се Кина суочава на Блиском истоку, где има значајне економске и енергетске интересе, али минималан војни утицај.

---

Комерцијални интереси и геополитичка ограничења Кине

Кина придаје велики значај својим комерцијалним интересима и економској стабилности, а нестабилност на Блиском истоку није у њеном интересу. Око 80% до 90% иранске нафте извози се у Кину, што чини Иран кључним добављачем енергије за кинеску индустрију. Стога, Пекинг настоји да избегне све што би могло угрозити ове виталне испоруке. Крејг Синглтон из Фондације за одбрану демократија је кинески одговор сажео као „стабилну куповину нафте и ритуалне позиве на ’дијалог’“, без пружања дронова, ракетних делова или хитних кредитних линија. То открива јаз између кинеске реторике о великој сили и њеног стварног домета у региону. Кина жели јефтину иранску нафту и наслов „мировног посредника“, док пушта Вашингтон да сноси ризике „тврде моћи“.

---

Кина између подршке Ирану и избегавања ескалације

Од почетка сукоба, Пекинг, који је посредовао у дипломатском приближавању између Ирана и Саудијске Арабије 2023. године, стао је на страну Ирана и позвао на преговоре. У Уједињеним нацијама, Кина се удружила са Русијом и Пакистаном у подношењу нацрта резолуције којом се осуђују напади на мирна нуклеарна постројења у Ирану и позива на хитан и безуслован прекид ватре. Кинески министар спољних послова Ванг Ји такође је осудио израелско кршење суверенитета Ирана и изразио спремност да Кина настави да игра конструктивну улогу у деескалацији ситуације. Иран је важна карика у кинеској иницијативи „Појас и пут“ и члан Шангајске организације за сарадњу. Међутим, анализе показују да је кинеска подршка партнерима, посебно онима у сукобу са Сједињеним Државама, ограничена „комплексном матрицом интереса“, укључујући жељу да се избегне отуђивање главних економских партнера и ескалација тензија са Западом.

Кинески председник Си Ђинпинг је приказан на екрану док кинески борбени тенкови типа 99А2 учествују у паради поводом 70. годишњице предаје Јапана у Другом светском рату, одржаној испред капије Тјенанмен у Пекингу 3. септембра 2015. (АП Фото/Нг Хан Гуан)