Примирје на Блиском истоку: нови приступ Трампове администрације?
Недавни сплет догађаја који су укључивали Иран, Израел и Сједињене Државе, а који су кулминирали изненадним примирјем, покренуо је многа питања о будућем приступу Трампове администрације Блиском истоку. Одговор на кључно питање „шта је следеће?“ и даље је неизвестан и непредвидив. То је првенствено због тога што је председник Доналд Трамп маргинализовао традиционални амерички апарат националне безбедности, ограничавајући савете и доношење одлука на врло малу групу најближих сарадника у Белој кући. Иако је неизвесно да ли ће се примирје између Ирана и Израела одржати, оно отвара могућност обновљених разговора са Техераном о његовом нуклеарном програму и оживљавања заустављених преговора у другим конфликтима. Специјални изасланик Стив Виткоф је изјавио да је „сада време да седнемо са Иранцима и постигнемо свеобухватни мировни споразум“.
Оцена штете и наставак претње
Иако обим штете настале у 11-дневним израелским нападима и викенд ударима америчких „бункер-бастер“ бомби још увек није у потпуности познат, прелиминарна процена Обавештајне агенције за одбрану показује да је ирански нуклеарни програм враћен уназад само неколико месеци, а не „потпуно и у потпуности уништен“ како је Трамп тврдио. Извори упознати са извештајем наводе да су удари на нуклеарна постројења Фордо, Натанз и Исфахан нанели значајну штету, али да нису потпуно уништена. Већина стручњака верује да ће објектима бити потребни месеци или дуже за поправку или реконструкцију, уколико Иран одлучи да одржи свој програм на претходним нивоима. Виткоф је ипак оптимистичан, наводећи да су напади уназадили иранску способност да обогаћује уранијум до нивоа за оружје за више година. Међутим, вицеадмирал Бред Купер, заменик команданта Централне команде САД, упозорио је да Иран и даље поседује „значајну тактичку способност“ и да представља претњу за америчке трупе и грађане широм света.
Дипломатске перспективе и шири утицај на регион
Након најаве примирја, Трамп је поносно изјавио да Иран никада више неће имати нуклеарни програм. Међутим, остаје питање да ли ће иранско руководство, које високо цени своје нуклеарне капацитете, бити спремно да их се одрекне путем преговора. Постоји нејасноћа око тога ко у Ирану има овлашћење да склопи договор или чак пристане на поновни улазак у преговоре, с обзиром на тренутно стање нереда у иранском руководству. Упркос томе, Виткоф наводи да су САД и Иран већ у раним разговорима, директно и путем посредника, о наставку преговора, описујући их као „обећавајуће“. Ако се одржи, примирје би могло да утиче на Трампов приступ другим сукобима повезаним са Ираном, попут оног између Израела и Хамаса, ситуације у Сирији и улоге Хезболаха у Либану. Такође, смањење тензија би могло да ослободи време и простор за обновљене напоре да се посредује у примирју између Русије и Украјине, с обзиром на значајну војну сарадњу Русије и Ирана.
Нема коментара:
Постави коментар