Будапалита (око 470–540. године нове ере) био је истакнути индијски будистички монах и филозоф, један од најважнијих коментатора дела Нагарђуне, оснивача школе мадјамика. Његово име, Будапалита, значи „Будин заштитник“. Живео је у периоду када је будистичка филозофија у Индији доживљавала велики развој, а његов допринос је био кључан за разумевање и ширење мадхјамика учења, посебно концепта празнине (шуњате).
Монашки живот и образовање
Мало је сигурних историјских података о Будапалитином животу, али се верује да је живео и деловао у јужној Индији. Сматра се да је био монах у манастиру Дантапури у земљи Андхра, која је тада била важно средиште будистичког учења. Посветио се проучавању Мадјамакакарике (Фундаментални стихови о Средњем путу) Нагарђуне, као и других дела мадјамика филозофије.
Коментар на Нагарђунину Мадјамакакарику
Будапалита је најпознатији по свом коментару на Нагарђунину Мадјамакакарику, који је назван Будапалитамуламадјамакаврити. Овај коментар је кључан јер представља ранији приступ тумачењу мадјамика филозофије, за разлику од каснијег и доминантнијег приступа који је заступао Бхававивека. Будапалита је у свом коментару користио метод прасанга (аргументација ad absurdum), који је био карактеристичан за рану мадјамика школу.
Прасанга метод
Будапалита је био чврст заговорник прасанга методе, која се састоји у оповргавању противникових тврдњи показујући да оне воде до апсурдних или логички неодрживих закључака. Циљ није био да се понуди сопствена филозофска позиција, већ да се покаже да све концептуалне конструкције, када се логички доследно прате, откривају своју празнину и недостатак инхерентног постојања. Овај приступ је касније постао темељна метода прасангика подшколе мадјамике, коју је развио Чандракирти.
Полемика са Бхававивеком
Будапалитин приступ се разликовао од приступа Бхававивеке (око 490–570), другог значајног мадјамика филозофа. Бхававивека је критиковао Будапалиту због тога што није износио сопствене аутономне закључке (сватантру) када је оповргавао противничке ставове. Бхававивека је веровао да је неопходно користити независне логичке аргументе како би се доказала празнина појава, док је Будапалита сматрао да је прасанга метод довољан за демонстрирање неодрживости свих филозофских позиција.
Допринос развоју мадјамике
Иако је Будапалитина школа мисли била привремено засењена Бхававивекиним Сватантрика приступом, његов метод прасанге је касније поново оживео и постао доминантна метода у прасангика подшколи, захваљујући раду Чандракиртија (око 600–650). Чандракирти је експлицитно бранио Будапалитин приступ и сматрао га најчистијим изразом Нагарђунине филозофије.
Значај за тибетански будизам
Будапалитин рад је био изузетно важан за развој тибетанског будизма. Његови списи су били темељ за проучавање мадјамика филозофије на Тибету, посебно међу школама које су прихватиле прасангика приступ као највиши облик Нагарђуниног учења. Тибетански преводи његових дела омогућили су да се његова мисао очува и настави да утиче на генерације будистичких учењака.
Филозофија празнине
Будапалита је својим коментаром продубио разумевање концепта празнине (шуњате), наглашавајући да све појаве немају инхерентно, независно постојање. Ово не значи да ствари не постоје, већ да постоје само у међузависности и да им недостаје суштинска, самопостојећа природа. Његов рад је помогао да се разјасни да је празнина ослобађајући увид који води до престанка патње, а не нихилистички поглед на свет.
Легат
Иако није толико познат као Нагарђуна или Чандракирти, Будапалита је одиграо кључну улогу у историји мадјамика филозофије. Његов коментар на Нагарђунину Мадјамакакарику представља важну прекретницу у тумачењу овог темељног текста и поставио је основу за каснији развој прасангика школе, која је постала доминантна у тибетанском будизму. Његово име остаје повезано са чистим и доследним применом прасанга метода.
Изворни текстови и истраживања
Будапалитини изворни текстови су углавном сачувани у тибетанским преводима, јер су санскритски оригинали махом изгубљени. Савремена истраживања и преводи ових тибетанских текстова омогућили су дубље разумевање његовог места у историји будистичке филозофије и његовог значаја за развој мадјамика мисли. Његово дело је и даље предмет проучавања у академским круговима и будистичким манастирима.
.svg/800px-Dharma_Wheel_(2).svg.png)
Нема коментара:
Постави коментар