Бхававивека (санскрит: भावविवेक, око 490–570. године нове ере), познат и као Бхавја или Бхававивекараџа, био је изузетно утицајан индијски будистички филозоф и коментатор. Сматра се једним од најистакнутијих представника школе мадхјамака, посебно познат по оснивању подшколе сватантрика-мадхјамака. Његов рад је имао дубок утицај на развој будистичке мисли, посебно у Тибету, где је његово учење постало камен темељац за разумевање празнине.
Школа мадхјамака и праџњапарамита
Бхававивека је био ученик Нагарђунине мадхјамака школе, која је развијена на основу учења Праџњапарамита сутри. Ове сутре наглашавају концепт празнине (шуњате) – да су све појаве лишене инхерентног, независног постојања. Мадхјамака тежи да покаже како се ствари не могу утврдити ни као постојеће, ни као непостојеће, ни као обоје, нити као ништа од тога, чиме се избегавају екстреми вечног постојања (етернализма) и нихилизма.
Оснивање сватантрика школе
Бхававивека је био пионир у развоју сватантрика гране мадхјамаке. Разликовао се од друге главне гране, прасангике, коју је касније прославио Чандракирти. Кључна разлика лежи у методологији. Док су прасангичари користили искључиво reductio ad absurdum (прасанга) аргументе да би показали апсурдност противникових ставова, сватантричари су сматрали да је могуће и корисно износити независне (сватана) закључке и сопствене позиције.
Методологија сватантрика мадхјамаке
Суштина сватантрика методологије је у коришћењу логичког расуђивања за успостављање позитивних тврдњи о природи стварности, иако се оне односе на конвенционалну истину, а не на крајњу. Бхававивека је веровао да је могуће артикулисати и бранити одређене ставове који, иако нису крајња истина (која је изван концепата), могу помоћи у разумевању празнине. Он је сматрао да је потребно заузети одређене тврдње на конвенционалном нивоу да би се одбациле погрешне представе.
Главна дела Бхававивеке
Међу његовим најзначајнијим делима издвајају се:
- Мадхјамакахридаја-карика (Стихови о срцу Средњег пута) – његово главно филозофско дело, које излаже његову доктрину и критикује ривалске школе.
- Таркаџвала (Пламен логике) – аутокоментар на Мадхјамакахридају, пружајући детаљније објашњење његових аргумената.
- Праџњапрадипа (Лампа мудрости) – коментар Нагарђунине Муламадхјамакакарике, где он критикује Будапалиту (рану прасангику).
Ова дела пружају дубок увид у његове филозофске расправе и његову критику других будистичких и небудистичких школа.
Критика других школа
Бхававивека је био познат по својој оштрој критици не само небудистичких школа (попут санкје, њаје, вајшешике), већ и других будистичких филозофија, укључујући и одређене аспекте виђњанаваде (јогачаре) и раних прасангика тумачења мадхјамаке. Његова критика је била усмерена на разјашњење и прецизирање концепта празнине, избегавајући било какво приписивање инхерентног постојања.
Бхававивека против Чандракиртија
Касније су се сватантрика и прасангика школе укрстиле у великим дебатама, посебно између Бхававивеке и каснијег прасангика учитеља Чандракиртија. Чандракирти је критиковао Бхававивекин приступ, тврдећи да сваки покушај изношења "независних" закључака неизбежно води ка прихватању инхерентног постојања, што је противно празнини. Међутим, обе школе су тежиле истом циљу – разумевању празнине – али су се разликовале у начину доласка до тог разумевања.
Утицај на тибетански будизам
У тибетанском будизму, Бхававивека је изузетно цењен и његово учење је имало огроман утицај. Његови текстови су били међу првима који су преведени на тибетански језик, а његов приступ је био темељ за развој многих тибетанских школа, посебно сараме (нових преводних школа) као што су сакја, кагју и гелуг. Студирање сватантрике је било и остало кључно за разумевање дубљих слојева мадхјамака филозофије у Тибету.
Филозофски допринос
Бхававивекин главни филозофски допринос је у његовом покушају да систематизује и логички одбрани концепт празнине, пружајући јасну методологију за то. Он је показао да мадхјамака није само негација, већ и прецизан филозофски систем који може да се носи са аргументима других школа. Његова аналитичка оштрина и посвећеност рационалном истраживању оставили су трајан печат на будистичку филозофију.
Наслеђе Бхававивеке
Наслеђе Бхававивеке живи кроз његова дела и континуирано проучавање сватантрика школе. Његово учење наставља да инспирише и подстиче дебате о природи стварности, логици и путу до просветљења. Он остаје једна од најважнијих фигура у историји будистичке мисли, чији рад и даље пружа дубок увид у филозофију празнине.
Нема коментара:
Постави коментар