Прво потврђивање култа лобање у Мас д'Азилу, Француска (око 15.000 до 10.000 п. н. е.)

Налазиште Мас д'Азил (Mas d'Azil) у јужној Француској, велика пећина позната по својој археолошкој важности, донело је доказе који се тумаче као прва атестација култа лобање у Европи, датирајући у период од око 15.000 до 10.000 година п.н.е. Овај период одговара крају горњег палеолита и преласку у мезолит, односно Азилијенској култури.

Открића у Мас д'Азилу

Током ископавања у 19. и почетком 20. века, археолози су открили низ специфичних налаза који су довели до теорије о култу лобање:

1. Лобање буфала (Bison priscus): Пронађене су бројне лобање буфала, често без остатка скелета, што указује на селективно издвајање и третирање глава животиња. Неке од ових лобања су имале рупе или су биле намерно постављене на одређеним местима у пећини.
2. Артефакти од костију и рогова: Поред лобања, пронађени су и други предмети од костију и рогова, који су могли имати ритуалну или симболичку намену.
3. Посебна контекстуализација: Начин на који су лобање биле пронађене, понекад у посебним удубљењима или поређане на одређен начин, сугерисао је да нису биле само остаци хране, већ да су имале неки дубљи значај.

Тумачење "Култа лобање"

Концепт "култа лобање" у праисторијским културама односи се на праксу издвајања, излагања или ритуалног третирања лобања (људских или животињских) због њиховог симболичког или верског значаја. У случају Мас д'Азила, лобање буфала су биле у фокусу.

Тумачења укључују:

• Ловачка магија: Верује се да је ритуално третирање лобања буфала било део ловачке магије. Издвајањем главе, која се сматра седиштем душе или виталне силе животиње, ловац је могао да покуша да контролише дух животиње, осигура успешан лов у будућности, или да се захвали животињи на њеном жртвовању.
• Плодност и обнављање: Буфало је био кључни извор хране и ресурса за људе тог доба. Култ лобање могао је бити повезан са осигуравањем плодности стада и обнављањем животињских ресурса. Очувањем лобање, веровало се да се може очувати и виталност врсте.
• Симбол моћи и везе са животињским светом: Лобања је моћан симбол. Могла је представљати моћ буфала, а кроз ритуално поштовање лобање, људи су можда тражили да присвоје ту моћ или да успоставе дубљу везу са животињским царством.
• Обожавање животињских духова: Могуће је да су неки од ових ритуала били повезани са анимистичким веровањима – веровањем да сви предмети, места и створења имају различит анимистички дух.
• Иницијацијски ритуали: Понекад се сугерише да су ови култови били део иницијацијских ритуала за младе ловце, како би се упознали са духовним аспектима лова и природе.

Контекст Азилијенске културе

Азилијенска култура, названа по пећини Мас д'Азил, карактеристична је за касни палеолит и рани мезолит у западној Европи. Овај период је обележен променама климе (повратак шума након последњег леденог доба), што је довело до промене у фауни и ловачким стратегијама. Изумирање великих плеистоценских животиња (попут мамута и пећинских лавова) и појава шума са мањим животињама (нпр. јелени, дивље свиње) утицало је на културу и веровања. Култ лобање буфала можда одражава значај ове животиње у време када су се велики буфали повлачили или мењали своје станиште.

Значај налаза у Мас д'Азилу

Открића у Мас д'Азилу су важна јер:

• Пружају један од најранијих доказа о комплексном ритуалном понашању код праисторијских људи, које превазилази пуко сахрањивање.
• Сугеришу постојање организованих верских пракси и веровања која су била дубоко интегрисана у живот ловачко-сакупљачких заједница.
• Помажу у разумевању како су древни људи покушавали да успоставе контролу над својим окружењем и да се повежу са духовним светом кроз симболичке радње.

Иако су тумачења и даље предмет научне дебате, Мас д'Азил остаје кључно налазиште за истраживање порекла религије и симболичког размишљања у људској историји.

Улаз у пећину