Хришћанске богомоље се називају различитим именима, а сваки термин носи посебно значење у зависности од његове функције, историје или почасти. Разликовање између цркве, катедрале и базилике није увек директно везано за њихову величину или архитектонски стил, већ пре за њихов статус у црквеној хијерархији и историјски значај.
Црква: универзални појам
Термин „црква“ (од грчке речи kyriakos, што значи „Господњи“ или „оно што припада Господу“) је најопштији појам и може се односити на било коју хришћанску богомољу. У свом најширем значењу, „Црква“ (са великим почетним словом) се односи на целокупно тело верника – заједницу свих хришћана широм света, како живих тако и упокојених. Међутим, у свакодневној употреби, „црква“ се користи за физичку зграду у којој се окупљају хришћани ради молитве, богослужења, проповеди и заједништва.
Цркве могу бити мали објекти у руралним подручјима, велике парохијске цркве у градовима, или чак скромни објекти који служе локалним заједницама. Њихова примарна функција је да обезбеде место за богослужење и духовни живот локалне хришћанске заједнице, коју предводи свештеник или пастор. У Православној Цркви, сваки храм, без обзира на величину, јесте „црква“, посвећена Богу и у њој се врше Свете Тајне.
Катедрала: седиште епископа
Катедрала (Саборна црква) је специфична врста цркве која има посебан значај: то је главна црква дијецезе (епархије), односно административне јединице Цркве којом управља епископ (владика). Назив потиче од латинске речи cathedra, што значи „столица“ или „престо“ – то јест, епископска столица или трон, симбол епископског ауторитета. Присуство ове столице у храму чини га катедралом.
Катедрала је, дакле, „мајка црква“ за све остале парохијске цркве у оквиру те дијецезе. У њој епископ врши најсвечанија богослужења, рукополаже свештенике и ђаконе, и одатле управља духовним животом своје епархије. Катедрале су често, али не увек, величанствене грађевине са импресивном архитектуром, што одражава њихов значај као центра верске власти и духовног живота региона. Пример је Саборна црква Светог Архангела Михаила у Београду, која је катедрални (саборни) храм Архиепископије београдско-карловачке.
Базилика: почасни наслов и архитектонски тип
Термин базилика може имати два различита значења у хришћанству:
- Архитектонски тип: Првобитно, у античком Риму, базилика је била врста јавне зграде – велика правоугаона дворана са бочним бродовима и апсидом, која се користила за судове, пијаце и јавне скупове. Рани хришћани су усвојили овај архитектонски облик за своје богомоље због његове практичности за окупљање великог броја људи, чиме је настала ранохришћанска базилика.
- Почасни наслов: У Католичкој Цркви, базилика је и почасни наслов који папа додељује цркви због њеног посебног историјског, духовног или архитектонског значаја. Овај наслов доноси одређене привилегије и означава посебну везу са Светом Столицом.
Постоје две категорије базилика које носе почасни наслов:
- Велике базилике (Major Basilicas): Постоје само четири велике базилике, све се налазе у Риму: Свети Јован Латерански (Римска катедрала), Свети Петар, Свети Павле изван зидина и Света Марија Велика. Оне су директно под јурисдикцијом папе и имају посебно место у Католичкој Цркви.
- Мале базилике (Minor Basilicas): Ово је много бројнија категорија, а наслов се додељује црквама широм света које су од посебног значаја, попут великих светилишта, места ходочашћа, или цркава са посебно богатом историјом или уметничким вредностима. На пример, Базилика Светог Николе у Барију је мала базилика.
Важно је напоменути да базилика не мора нужно бити и катедрала, и обрнуто. На пример, катедрала у Риму је Базилика Светог Јована Латеранског, што значи да је и једно и друго. Међутим, Базилика Светог Петра у Ватикану је велика базилика, али није катедрала, јер папа као бискуп Рима своју столицу има у Латеранској базилици.
Резиме кључних разлика
- Црква: Општи појам за било коју хришћанску богомољу.
- Катедрала: Главна црква дијецезе, која садржи епископску столицу (катедру). Њен статус је функционалан и административан.
- Базилика: Може бити архитектонски стил или, чешће у модерном значењу, почасни наслов који Католичка Црква додељује цркви због њеног посебног значаја или везе са папом. Њен статус је почасни.
Разумевање ових термина помаже нам да боље ценимо богату историју и сложену структуру хришћанских богомоља, као и различите улоге које оне играју у животу верника и Цркве.
Нема коментара:
Постави коментар