Фарид ал-Дин Абу Хамид Мухамед ибн Ибрахим Атар (око 1145–1221. н.е.), познатији као Фарид ал-Дин Атар или само Атар, био је један од највећих персијских суфијских песника, мистика и теоретичара. Његово име "Атар" значи "апотекар" или "продавац парфема", што се односи на његову првобитну професију, коју је наследио од оца.
Живот и позадина
Атар је рођен у Нишапуру, великом културном и интелектуалном центру у Хорасану (данашњи североисточни Иран). Сматра се да је водио просперитетан живот као апотекар, путујући и сакупљајући знање о биљкама и лековима, што му је вероватно омогућило сусрете са различитим људима и идејама. Међутим, један догађај — сусрет са лутајућим дервишем који га је упитао како може да се нада истинском духовном животу док је заузет земаљским пословима — дубоко га је погодио. То искуство га је, према легенди, навело да напусти световне послове и у потпуности се посвети суфијском путу, аскетизму, медитацији и писању.
Његов живот се подударао са бурним периодом у историји Персије, кулминирајући монголским освајањима. Верује се да је Атар погинуо током монголске инвазије на Нишапур 1221. године.
Дело и доприноси
Атар је оставио за собом огроман корпус поетских и прозних дела, од којих су многа постала темељна у суфијској књижевности. Његово дело одликују дубоки мистицизам, симболизам, алегорија и једноставан, али моћан језик који је чинио сложене суфијске концепте доступним широј публици.
Кључна дела:
-
"Говор птица" (Мантик ат-Тајр):
- Ово је Атарово најпознатије ремек-дело и једно од најутицајнијих дела у суфијској књижевности.
- То је алегоријска епска поема која описује путовање групе птица које траже свог краља, митског Симурга (мистично створење налик фениксу, које симболизује Бога).
- Птице, предвођене Пупавцем (симболом духовног учитеља), крећу на опасно и дуго путовање кроз седам долина:
- Долина потраге
- Долина љубави
- Долина знања
- Долина независности и ослобођења
- Долина чистог јединства
- Долина чуђења
- Долина сиромаштва и истребљења (ништавила)
- Већина птица одустаје од путовања, али на крају, само тридесет птица (си-мург на персијском дословно значи "тридесет птица") успева да стигне до циља. Када стигну, схватају да је Симург заправо они сами – колективни одраз божанског у њима. Ово је снажна метафора за суфијски концепт фане (уништења ега) и јединства са Богом.
-
"Књига Божанственог" (Илахи-нама):
- Још једна дуга поема, такође алегоријска, која истражује однос између душе и Бога.
- Прича прати принца који од свог оца тражи да му испуни шест жеља, а свака жеља постаје повод за разматрање различитих аспеката духовног пута, религије и филозофије.
-
"Књига савета" (Панднамех):
- Збирка кратких етичких и мистичних савета и прича, често намењена општем читаоцу.
-
"Мемоари светаца" (Тазкират ал-Авлија):
- Ово је прозно дело, збирка хагиографских прича (животописа) и изрека многих раних суфијских светаца и мистика. То је важан извор за разумевање историје и развоја суфизма.
Атарово наслеђе
- Утицај на Румија: Атар је имао огроман утицај на касније суфијске песнике, а посебно на Џелалудина Румија, који га је сматрао својим духовним учитељем, иако се никада нису директно срели. Руми је изјавио: "Атар је био душа, Санаји очи, а ми смо само их следили." Атарова алегоријска метода и дубока мистична тематика снажно су обликовале Румијеву Масневију.
- Симболизам и алегорија: Атар је мајсторски користио симболе и алегорије да би изразио сложене мистичне концепте које је тешко артикулисати директним језиком.
- Доступност суфизма: Његов једноставан и приступачан стил учинио је суфијске идеје разумљивијим и популарнијим међу обичним људима.
- Психолошки увид: Атарове приче често истражују унутрашња стања човека, његове борбе, сумње и тежње на духовном путу.
Атар остаје један од стубова персијске књижевности и суфијске мисли, чије су поеме и данас извор инспирације и духовних увида широм света.
Нема коментара:
Постави коментар