У контексту балтичке религије, „нови религијски покрети“ се односе на савремене облике балтичког неопаганизма. Ови покрети настоје да реконструишу и оживе прехришћанске верске традиције Литванаца и Летонаца, које су биле потиснуте вековима хришћанства и, касније, совјетског режима. Након пада Совјетског Савеза, ови покрети су доживели поновно буђење, често тесно повезано са националним и културним идентитетом.
Опште карактеристике
Балтички неопаганизам је категорија аутохтоних верских покрета који су се обновили међу балтичким народима. Иако се ослањају на историјске изворе, фолклор и археолошка открића, ови покрети су, по дефиницији, модерни феномени који инкорпорирају савремена тумачења и прилагођавања.
Кључне карактеристике укључују:
- Реконструкција и оживљавање: Циљ је оживети верске праксе које су постојале пре хришћанизације, користећи сачувани фолклор, народне песме (даине), обичаје и митологију.
- Повезаност са природом: Нагласак је на светости природе, циклусима годишњих доба и одржавању хармоније са окружењем. Многи се називају „религијама природе“ или „религијама Земље“.
- Политеизам и поштовање предака: Већина покрета верује у мноштво божанстава, које су често персонификације природних сила или аспекти врховног бога. Поштовање предака је такође важан елемент.
- Културни идентитет: За многе следбенике, практиковање балтичке неопаганске вере је облик културног поноса, повезан са прослављањем традиционалних уметничких форми, препричавањем фолклора, практиковањем традиционалних празника и очувањем језика.
- Ритуална пракса: Већи нагласак се ставља на ритуалну праксу него на догму. Церемоније се често одвијају на отвореном, укључујући паљење светих ватри (аукурас), певање даина, нуђење хране и пића боговима, духовима и прецима.
Главни покрети
У Литванији и Летонији постоје два најзначајнија неопаганска покрета:
1. Ромува (Romuva)
- Порекло и историја: Ромува је водећи литвански неопагански покрет. Његово име потиче од древног, можда легендарног, пруског храма Ромува. Покрет тврди да наставља живе балтичке паганске традиције које су преживеле у фолклору и обичајима. Основан је током совјетске окупације 1960-их, првобитно као етнолошка група која је тајно организовала прославе традиционалних празника. Званично је регистрован 1997. године. Водио га је Јонас Тринкунас (krivių krivaitis – високи свештеник) до своје смрти 2014. године.
- Веровања: Ромува је политеистичка вера која наглашава светост природе и поштовање предака. Верује се да душе преминулих настављају да постоје у загробном животу и да бораве са породицом пре реинкарнације. Постоји одређена веза са индијском религијом и културом, јер неки чланови Ромуве виде лингвистичке и митолошке сличности између балтичких и ведских традиција.
- Ритуали и праксе:
- Аукурас (Aukuras): Камени олтар на којем се ритуално пали ватра. Учесници перу руке и лице пре приступања аукурасу, певају даине и нуде храну, пиће, траве и цвеће пламену. Молитве се шапућу или изговарају гласно, а дим и варнице их носе боговима.
- Празници: Четири главна фестивала се прослављају на солстиције и равнодневице: пролећна равнодневица (23. март), летњи солстициј (Расос/Куполинес, 22. јун), јесења равнодневица (23. септембар) и зимски солстициј (Кучиос/Каледос, 20. децембар). Остали фестивали укључују Ужгавенес (крај зиме) и Велинес (Дан душа).
- Свештеници: Ромува свештеник се назива ваидила (vaidila), а свештеница ваидилуте (vaidilutė). Они воде церемоније и поседују знање о традицијама.
- Присуство: Претежно у Литванији, али постоје и заједнице у дијаспори (Аустралија, Канада, САД, Енглеска, Норвешка).
2. Диевтуриба (Dievturība)
- Порекло и историја: Диевтуриба је летонски пагански покрет оживљавања, основан 1925. године од стране Ернестса Брастињша. Име потиче од летонске речи Dievs (Бог) и turēt (држати/одржавати), што дословно значи „чувари Бога“ или „људи који живе по Божјим законима“. Покрет је био потиснут током совјетске окупације, али је наставио да делује међу избеглицама. Поново је оживео у Летонији 1990-их.
- Веровања: Карактерише га моноистички теолошки приступ балтичком паганизму, посматрајући све богове и сву природу као израз Диевса, врховног Бога. Диевс се сматра трансцендентним извором стварности, материје-енергије и закона који уређује универзум. У Диевтуриба теологији, Диевс, Мара (Māra) (Диевсов материјални аспект) и Лајма (Laima) (богиња судбине) чине тријединствено божанство. Верује се да су људи природно добри због воље Диевса. Људско биће се разуме као троструко: аугумс (физичко тело), велис (дух предака) и двесeле (душа), која је вечна и сједињује се са Диевсом након смрти.
- Ритуали и праксе: Диевтуриба је првенствено укорењена у летонском фолклору, народним песмама и митологији. Ритуали и церемоније често укључују песме, плесове и понуде за поштовање богова. Фестивали, попут Јањи (летњи солстициј) и Зиемасветки (зимски солстициј), имају посебан значај, ослањајући се на древне аграрне традиције.
- Храм у Локстену: Имају свој храм, Локстенско светилиште Диевтури, које је отворено 2017. године.
- Присуство: Претежно у Летонији, са присуством у летонским заједницама у иностранству.
Остали покрети
Постоје и мањи покрети или групе, понекад са специфичнијим тумачењима или фокусима. На пример, у Литванији је 1995. године формирана група Вилкатлакаи (Vilkatlakai), која се разликује по мужевнијој визији балтичког паганизма. Покрет Куронас (Kuronas) настао је 2003. године као отцепљење од Ромуве, изражавајући незадовољство због нагласка Ромувиног руководства на етнографским студијама уместо на теологији.
Закључак
Ови нови религијски покрети представљају покушај да се поново успостави веза са древним коренима и духовним наслеђем балтичких народа. Иако се њихов број чланова може чинити малим у поређењу са главним религијама, њихов значај превазилази бројке, јер доприносе очувању културног идентитета, фолклора и дубоке везе са природом у савременом свету.
Нема коментара:
Постави коментар