Меир Бар-Илан (Meir Bar-Ilan), првобитно рођен као Меир Берлин (1880–1949), био је истакнути ортодоксни рабин, писац и водећа личност верског ционизма. Његово име је данас најпознатије по Универзитету Бар-Илан, који је назван у његову част. Бар-Илан је био један од најутицајнијих фигура покрета Мизрахи, који је настојао да споји верску традицију са ционистичким идеалима, залажући се за изградњу јеврејске државе у Земљи Израел (Ерец Јизраел) засноване на Тори.
Образовање и рани живот
Меир Бар-Илан је рођен у Воложину, у Руској Империји (данашња Белорусија), као најмлађи син рабина Нафталија Цви Јехуде Берлина, познатог као Нецив, који је био глава чувене Воложинске јешиве. Након очеве смрти 1894. године, Бар-Илан је наставио школовање у традиционалним јешивама у Телшу, Бриску и Новардоку. Добио је рабинско рукоположење 1902. године, а затим је наставио секуларне студије на Универзитету у Берлину, што је било неуобичајено за ортодоксне рабине тог времена.
Укључивање у покрет Мизрахи
Године 1905, Бар-Илан се придружио покрету Мизрахи, који је представљао верску ционистичку струју. Већ исте године је представљао Мизрахи на Седмом ционистичком конгресу, где је, за разлику од већине делегата Мизрахија, гласао против Угандског плана (предлога да се привремено успостави јеврејска домовина у Британској Источној Африци). Његово чврсто уверење било је да је искључиво Земља Израел једина могућа домовина за јеврејски народ.
Новинарски и организаторски рад
Бар-Илан је био и плодан новинар и организатор. Године 1911. основао је хебрејски недељник „Ха'Иври“ у Берлину, који је промовисао верски ционизам. Исте године постао је секретар светског покрета Мизрахи, помажући у успостављању локалних група широм Западне Европе. 1913. године се преселио у Сједињене Америчке Државе, где је развио и организовао америчке групе Мизрахи у националну организацију, председавајући првој америчкој конвенцији Мизрахија 1914. године.
Лидерство у Америци и повратак у Јерусалим
У Америци је постао председник америчког покрета Мизрахи, позицију коју је држао до 1928. године. Такође је поново покренуо новине „Ха'Иври“ у Њујорку и основао Мизрахи Учитељски Институт, који је касније постао део Јешива Универзитета. Године 1923. преселио се у Јерусалим, где је наставио свој рад као централна фигура у верском ционистичком покрету.
Борба за Јеврејску државу и Талмудска енциклопедија
У Палестини, Бар-Илан је основао дневне новине „Хацофех“ и покренуо пројекат Талмудске енциклопедије, свеобухватно дело које сумира халахичке теме у Талмуду. Био је члан одбора директора Мизрахи банке и Јеврејског националног фонда. Бар-Илан је био жесток противник британског Плана поделе Палестине из 1937. године и Беле књиге из 1939. године, залажући се за грађанску непослушност и несрадњу Јевреја са Британцима.
Залагање за спасавање Јевреја током Другог светског рата
Током Другог светског рата, Бар-Илан је активно лобирао код америчке владе да спасе европске Јевреје. Путовао је светом, састајући се са политичким лидерима како би подигао свест о Холокаусту и придобио подршку за успостављање јеврејске државе. Оштро је критиковао међународну заједницу због ћутања пред зверствима над Јеврејима у нацистичкој Европи.
Наслеђе и Универзитет Бар-Илан
Меир Бар-Илан је доживео успостављање државе Израел 1948. године. У последњој години свог живота, активно се залагао да Јерусалим буде проглашен престоницом. Преминуо је 1949. године у Јерусалиму. У његову част, Универзитет Бар-Илан је основан 1955. године у Рамат Гану, са циљем да споји високо образовање са јеврејском традицијом. По њему су названи и Мошав Беит Меир, Меирова шума у Хебронским брдима и многе улице у Израелу.
Верски ционизам и интелектуални допринос
Бар-Илан је био један од најзначајнијих вођа верског ционизма, верујући у нераскидиву везу између Торе и Земље Израел. Његова филозофија се може сажети у слогану Мизрахија који је он сковао: „Земља Израел за народ Израела по Тори Израела.“ Био је посвећен не само политичкој борби за јеврејску државу, већ и дубоком проучавању и очувању јеврејског закона и културе.
Значај за религију и историју
Живот и дело Меира Бар-Илана представљају изванредан пример како се дубока верска посвећеност може спојити са активним друштвеним и политичким ангажовањем. Његова борба за национални и верски идентитет, за очување Торе усред изазова модерног доба, и његова визија јеврејске државе која ће живети по верским начелима, пружају драгоцен увид у историју ционизма и развој ортодоксног јудаизма у 20. веку.
.jpg/800px-Meir_Bar-Ilan_(16230829288).jpg)
Нема коментара:
Постави коментар