среда, 18. јун 2025.

ВЕСТИ 18. јун 2025.

Индија и Канада обнављају дипломатске односе скоро две године након убиства Сика сепаратисте

Индија и Канада су се договориле да обнове дипломатске односе, скоро две године након што је Отава оптужила Њу Делхи за наводну умешаност у убиство лидера сичких сепаратиста, што је изазвало значајно погоршање односа између две земље. Овај договор је постигнут након састанка индијског премијера Нарендре Модија и његовог канадског колеге, Марка Карнија, у уторак на маргинама самита Групе седам у Кананаскису, Алберта. Из кабинета Марка Карнија саопштено је да су се лидери договорили да именују нове високе комесаре, с циљем обнављања редовних услуга за грађане и предузећа у обе земље.

Моди и Карни су поново истакли важност билатералних односа заснованих на међусобном поштовању и посвећености принципу територијалног суверенитета. Такође су разговарали о даљој сарадњи у различитим секторима, укључујући технологију, дигиталну транзицију, безбедност хране и критичне минерале. У међувремену, индијско министарство спољних послова нагласило је важност поновног покретања састанака на високом министарском нивоу како би се „обновило поверење и дао подстрек односима“. Односи између две земље погоршали су се након што је Карнијев претходник, Џастин Трудо, у септембру 2023. године објавио да постоје веродостојне оптужбе о повезаности Индије са убиством Харипа Синга Ниџара код Ванкувера. Њу Делхи је оштро негирао ове оптужбе, оптужујући Трудоову владу за пружање уточишта екстремистима. Индијске власти су Ниџара 2020. прогласиле терористом, а његово убиство додатно је заоштрило односе, што је довело до међусобног протеривања дипломата.

Док је Доналд Трамп изненада напустио самит Г7, Моди је имао детаљан телефонски разговор са америчким председником и поделио информације о индијском војном одговору против Пакистана прошлог месеца, након убиства 26 невиних људи, углавном хиндуских мушкараца, у Кашмиру под индијском контролом. Трамп је претходних недеља тврдио да је посредовао у прекиду ватре између Индије и Пакистана и нудио трговинске уступке како би нуклеарно наоружани ривали постигли договор, што је Њу Делхи одбацио. Моди је Трампу јасно ставио до знања да Индија никада није прихватила нити ће у будућности подстицати посредовање треће стране у спору око Кашмира, хималајског региона на који право полажу и Индија и Пакистан. Вођени су директни разговори између војних лидера Индије и Пакистана путем постојећих канала ради заустављања војних акција.

Индијски премијер Нарендра Моди, лево, и канадски премијер Марк Карни рукују се током састанка на самиту Г7 у Кананаскису, Алберта, у уторак, 17. јуна 2025. (Дарил Дајк/Канадска преса преко АП-а)


Верски вође пуштене из никарагванског затвора кажу да њихово искуство само јача њихову веру

Пастор Хозе Луис Орозко провео је девет месеци у никарагванском затвору под оптужбама за прање новца и незаконито богаћење, заједно са 12 других чланова евангелистичке хришћанске организације Маунтин Гејтвеј, са седиштем у Тексасу. Његово хапшење, као и хапшења других верских вођа, део су ширег обрачуна владе са критичарима, што организације попут Human Rights Watch-а сматрају нападима на верске слободе. Орозко је, међутим, имао снажну веру у Божје вођство. Када је америчка влада објавила да је обезбедила његово и ослобађање других политичких затвореника, он је то схватио као испуњење Божјег обећања: „Господ ми је рекао: ‘Не плаши се, Хозе Луисе. Дуваће ветар са севера, твоји ланци ће се сломити и врата ће се отворити.’“

Тензије између никарагванског председника Данијела Ортеге и верских вођа почеле су 2018. године након протеста због реформе социјалног осигурања. Односи су се погоршали јер су верске личности одбијале политичке одлуке које су штетиле Никарагванцима, а Ортега је агресивно покушавао да ућутка критичаре. Католичке и евангелистичке цркве пријављују владино надгледање и узнемиравање, забрањене су процесије, а истраге су покренуте против пастора и свештеника. Група CSW, која се залаже за верске слободе, документовала је 222 случаја кршења верских слобода у Никарагви током 2024. године, описујући ситуацију као „најсуровије верско прогонство у Латинској Америци у последњих неколико година“. Иако су Маунтин Гејтвеј тврдили да се никада нису бавили политиком, већ су се фокусирали на ширење јеванђеља, пастор Орозко и његових 12 сарадника ухапшени су у децембру 2023. године, убрзо након што је њихова црква одржала велике евангелистичке кампање са владиним одобрењем.

Током деветомесечног заточеништва, Орозко и други пастори били су изоловани и ускраћени за контакт са породицама, воду за пиће и Библије. Ипак, одржавали су веру постом и молитвама, проповедајући једни другима. Иако су били исмевани од стране чувара, њихово ослобађање је, како каже Орозко, показало чуда Божија. Франциско Артеага, католички лаик који је такође био затворен због критиковања владиних ограничења верских слобода, искусио је сличне тешкоће, али је њему затвореник позајмио Библију, која му је дала снагу. Након ослобађања, Орозко сведочи у Тексасу, док Артеага, који се недавно преселио у Шпанију, пише књигу о вери. Њихова искуства сведоче о отпорности вере пред прогоном и важности очувања слободе вероисповести.

Хосе Луис Орозко, пастор из Никарагве, моли се са својим сином, 17-годишњим Хосијасом, лево, и супругом Рут, пре него што се обратио члановима цркве Оаза, у Тејлору, Тексас, 15. јуна 2025. (АП Фото/Родолфо Гонзалез)

Израелци заробљени на Кипру проналазе склониште и кошер оброке уз помоћ рабина и становника

Јоси Левитан, један од око 6.500 путника који су се обрели на Кипру у покушају да стигну до Израела, неочекивано се нашао у ситуацији да помаже у припреми кошер оброка за хиљаде других заглављених путника у локалном јеврејском центру. Првобитно, 2.400 путника на летовима за Израел преусмерено је на Кипар прошле недеље због сукоба између Израела и Ирана, а потом су се придружиле још хиљаде њих, надајући се да ће Кипар, као најближа европска земља Израелу, послужити као одскочна даска за повратак кући. Левитан (44) је изразио жељу да се ускоро врати својој осморо деце и једном унучету у Рамли, помажући у међувремену заједници на Кипру.

Рабин Ари Зеев Раскин, верски вођа јеврејске заједнице на Кипру, мобилисао је 14 рабина чим су први путници стигли 12. јуна. Највећи изазов био је пронаћи смештај за толики број људи током туристичке сезоне и обезбедити стотине кошер оброка, што је преузео центар Хабад. Раскин је навео да су нови летови наставили да пристижу из Мађарске, Рима, Грузије и Њујорка, а сви путници су се упутили на Кипар надајући се да ће, с обзиром на близину Ларнаке и Пафоса Израелу, бити први који ће кренути када летови буду обновљени. Локално становништво је пружило уточиште, а лекари су збрињавали путнике којима је била потребна помоћ.

Неки путници су очајнички желели да се одмах врате у Израел, укључујући две мајке са децом са посебним потребама, које су срећом у среду отпутовале авионима ЕЛ АЛ-а. Рабин Раскин је истакао да приоритет у повратку имају старији људи, самохране мајке, медицинске сестре и они са здравственим проблемима. Успео је да обезбеди место на лету и младожењи чије је венчање било заказано за среду поподне, и добио је потврду да је стигао на церемонију. Неки путници који су то могли да приуште и нису били склони морској болести изнајмили су чамце или јахте за 20-сатно путовање до Израела, али су многа путовања отказивана у последњем тренутку. Рабин Раскин, који је постао координатор за хиљаде Израелаца, саветује друге да не долазе на Кипар због недостатка смештајних капацитета, поручујући им да остану где су сигурни док се ситуација не побољша.

Авион израелске авио-компаније Ел Ал паркиран је на писти главног аеродрома на Кипру у Ларнаки, у суботу, 14. јуна 2025. (АП Фото/Петрос Караџијас)

10 година након масакра у цркви у Чарлстону, верски вође жале што се земља није променила

Десет година након трагичног догађаја, верници су се поново окупили у цркви Мајка Емануел АМЕ у Чарлстону, Јужна Каролина, тражећи Божју истину и љубав. У 2015. години, девет црних чланова цркве је убио бели расиста током проучавања Библије. Преживели су ове године позвали и чланове синагоге Дрво Живота из Питсбурга, која је такође доживела сличан напад 2018. године када је наоружани нападач убио 11 људи. Пастор Мајке Емануел, велечасни Ерик Менинг, тада је отпутовао у Питсбург да пружи утеху.

Рабин Џеф Мајерс је изразио жаљење што се свет није променио колико су се надали, наглашавајући да су обе заједнице биле нападнуте од стране Американаца који нису желели да оне постоје, верујући да ће насиље решити њихове проблеме. Позивајући се на Декларацију независности САД, Мајерс је рекао да се осећа као да у Америци тренутно, „осим за Јевреје и Црнце“, сви људи нису створени једнаки. Амерички сенатор Марк Кели, чија је супруга Габи Гифордс тешко рањена у масовној пуцњави 2011. године, истакао је да комбинација мржње и оружја угрожава постојање земље.

Масакр у цркви у Чарлстону ипак је донео неке промене. Нападач, који је објављивао фотографије са заставом Конфедерације како би истакао своје расистичке мотиве, несвесно је допринео уклањању ове заставе са зграде државног парламента Јужне Каролине. Међутим, неке ствари су остале исте: нација се и даље бори са наслеђем ропства, а Јужна Каролина једна је од само две државе без закона о злочинима из мржње. Упркос свему, чланови Мајке Емануел, попут Марвина Стјуарта, покушавају да живе по принципима љубави и прихватања. Химна „Amazing Grace“, коју је певао Барак Обама на комеморацији жртвама, симболизује наду. Велечасни Менинг је поручио да сећање на „Емануелових девет“ треба да буде светлост која води ка обнови и промени, док су загрљаји присутних, који су се разликовали по изгледу, испунили цркву радошћу, показујући да мржња није успела да их уништи.

Црква Мајка Емануел АМЕ на почетку службе поводом 10. годишњице масакра у цркви Чарлстон у уторак, 17. јуна 2025. године, у Чарлстону, Јужна Каролина (АП Фото/Џефри Колинс)


„Изабрани“ мења Тексас за Италију како би снимили распеће за хит драму о Исусу Христу

Италијански град Матера, познат као „Град камена“ због своје јединствене архитектуре, постао је локација за снимање шесте сезоне хит верске драме „Изабрани“, која приказује распеће Исуса Христа. Глумачка екипа и продукција су три недеље радили у овом древном граду, који својим пећинама, литицама и каменим кућама идеално дочарава древни Јерусалим. Џорџ Харисон Ксантис, који тумачи апостола Јована, истакао је да му је снимање на аутентичној локацији помогло да се дубље уживи у улогу, за разлику од студија у Тексасу и Јути. Режисер Далас Џенкинс тежи аутентичности сцене распећа, а Матера, која је већ била позорница за филмове попут „Страдање Христово“ и „Марија Магдалена“, пружа идеалан амбијент.

Џонатан Руми, који игра Исуса, има велику популарност међу фановима, који га често виде као стварну верску фигуру, укључујући га чак и у своје дневне молитве. Џенкинс потврђује да је сведок суза и емоционалних реакција публике, али наглашава да фанови разумеју разлику између глумца и лика. Руми је током посете медија био концентрисан на захтевне сцене, док су и други чланови глумачке екипе доживели емотивне сусрете са публиком. Ванеса Бенавенте, која тумачи Богородицу Марију, присећа се да ју је једна мајка препознала током одвођења деце у школу, иако је носила шешир, наглашавајући велику одговорност коју осећа због своје улоге.

Серија „Изабрани“ је првобитно финансирана путем краудфандинга 2017. године, а и даље добија подршку од фондације Come and See. Од треће сезоне, епизоде се приказују и у биоскопима, остварујући значајан приход. Прве две епизоде пете сезоне премијерно су приказане на Amazon Prime Video у САД, а остале ће бити објављене током наредне две недеље, фокусирајући се на „најпознатије тренутке у светим списима“, попут Тајне вечере и Јудине издаје. Циљ Џенкинса је да публика оствари што личнији доживљај са ликовима, без обзира на растућу величину продукције. Пета сезона ће бити доступна бесплатно на апликацији серије и веб-сајту од 13. септембра. Шеста сезона биће емитована 2027. године, а серија ће се завршити седмом сезоном, фокусираном на Исусово васкрсење.

Шоуранер Далас Џенкинс појављује се током снимања 6. сезоне серије „Изабрани“ у Матери, Италија, 3. јуна 2025. (Виталијано Наполитано/преко АП)

Нема коментара:

Постави коментар