Дана 17. јуна 2025. године, Естонски парламент (Риигикогу) је усвојио ревидирану верзију амандмана на Закон о црквама и конгрегацијама. Ова одлука суштински налаже прекид веза између Православне Цркве у Естонији и Московске Патријаршије. Овај потез долази након што је председник Алар Карис 24. априла одбио да ратификује првобитни закон, наводећи забринутост да одређена ограничења слободе вероисповести и слободе удруживања нису у складу са Уставом. Председник је тада затражио преиспитивање закона како би се осигурала његова пуна усклађеност са eстонским Уставом.
Ревидирани закон и рок за прекид веза
Дана 14. маја, пленарна седница Риигикогуа одлучила је да не усвоји закон у првобитном облику, већ да настави са амандманима. Након даље дебате, Парламент је усвојио ревидирани закон са 68 гласова за и 17 против. Према новом закону, Естонска Православна Црква (раније позната као Естонска Православна Црква Московске Патријаршије) и Пихтица манастир – који административно остају под јурисдикцијом Московске Патријаршије – биће у обавези да прекину своје везе са Москвом у року од шест месеци, продужавајући првобитни двомесечни рок постављен у оригиналном нацрту закона.
Дефинисање претње националној безбедности
Амандмани, предложени од стране надлежног парламентарног одбора, прописују да црква, конгрегација, удружење конгрегација, манастир или конвент у Естонији не смеју бити организационо или финансијски повезани – путем својих статута, литургијских докумената или других управљачких докумената – са било којим страним верским центром, административним телом, верском заједницом или духовним лидером који представља претњу по националну безбедност Естоније, уставни поредак или јавну безбедност. Парламент је даље појаснио шта чини такву претњу. Према ревидираном тексту, претња постоји ако страни верски ентитет подстиче, подржава или финансира активности усмерене на подривање независности, територијалног интегритета или уставног поретка Естоније; подржава или је подржавао војну агресију; или позива на рат, тероризам, незакониту употребу оружане силе или било који облик насиља. Изричито је додата фраза "подстиче, подржава или финансира активности усмерене на независност, територијални интегритет или уставни поредак Републике Естоније".
Заштита верских слобода и нове регулације
Објашњавајући меморандум наглашава чврсту посвећеност Естоније заштити слободе вероисповести и права појединаца да слободно бирају своју веру, истовремено признајући одговорност државе да се суочи са изазовима који угрожавају националну безбедност и безбедност друштва. Поред тога, закон дефинише ко може да служи као свештенство или да обавља руководеће позиције у верским организацијама у Естонији, забрањујући ове улоге лицима којима је забрањен боравак или останак у земљи.
Захтеви за статуте и механизам за иступање чланова
Законодавство такође поставља специфичне захтеве за статуте верских организација и уводи нови механизам који омогућава члановима да напусте цркву чије активности, статути или руководство нису у складу са ажурираним законским захтевима. Верским организацијама ће бити дозвољено да измене своје статуте како би се ускладиле са законом без потребе за одобрењем њихових руководећих тела, признајући да добијање таквог одобрења можда неће увек бити изводљиво. Овај закон представља значајан развој у естонској регулацији верских институција, балансирајући заштиту верских слобода са очувањем националне безбедности и уставног поретка.
Нема коментара:
Постави коментар