Андрогинија у религији

Концепт андрогиније у религији, изван својих модерних психолошких или друштвених тумачења, односи се на присуство и мушких и женских карактеристика, принципа или облика унутар божанских бића, првобитних ентитета, или чак у идеалном стању човечанства. Често симболизује целину, божанску потпуност, јединство супротности или првобитно стање бића пре диференцијације.

Андрогина божанства и божански принципи:

Многе верске традиције садрже божанства или божанске концепте који отелотворују андрогинију:

• Хиндуизам:

  • Ардханаришвара (Полужена Господар): Један од најпознатијих и најмоћнијих примера је сложени облик Шиве и његове супруге Парвати (или Деви). Приказана као полумушкарац и полужена, Ардханаришвара симболизује нераскидиву заједницу мушког (Пуруша, свест, статично биће) и женског (Пракрити, природа, динамичка енергија) принципа који чине космос. Она представља тоталитет постојања, равнотежу стварања и уништења и крајње јединство које лежи у основи дуалности.
  • Брама (Бог Створитељ): У неким ведским и пуранским приказима, Брама, бог стваралац, приказан је као саморођени из златног јајета, а затим се дели на мушку и женску половину да би створио универзум.
  • Вишнуов Мохини аватар: Иако није по својој природи андрогидан, Вишну у разним приликама узима облик Мохини, прелепе чаробнице. Ово показује флуидност божанске манифестације и способност божанског да превазиђе круте родне категорије.
  • Ила: Фигура у хиндуистичкој митологији која мења пол, понекад је мушкарац, а понекад жена, често због божанског проклетства или благослова, истичући флуидност пола.

• Будизам:

  • Авалокитешвара/Гуањин: Бодисатва саосећања, Авалокитешвара, традиционално је мушког рода у Индији и Тибету (Ченрезиг). Међутим, у Источној Азији, посебно у Кини, овај бодисатва се трансформисао у широко поштовано женско божанство Гуањин. Ова промена показује како божанске фигуре могу превазићи или променити пол као одговор на културни контекст и потребе побожности, отелотворујући саосећање изван родних облика.

• Древне блискоисточне религије:

  • Инана/Иштар: Сумерска Инана и њен акадски пандан Иштар, богиње љубави, рата и плодности, биле су повезане са свештеницима који су имали флуидне родне изразе, као што су гала у Сумеру и кургару и асину у Месопотамији. Неки текстови описују Иштар као да има моћ да „претвори мушкарца у жену“, што указује на повезаност са трансформацијом пола.
  • Лилит (јеврејски фолклор): У неким јеврејским мистичним традицијама и фолклору, Лилит, често приказана као Адамова прва жена, понекад се приказује са андрогиним квалитетима или као део првобитног, недиференцираног човечанства, пре строгог бинарног раздвајања полова.

• Грчка митологија:

  • Хермафродит: Дете Хермеса и Афродите, који се чувено спојио са нимфом Салмакидом и постао једно биће које поседује и мушке и женске физичке карактеристике. Овај мит је послужио као основа за термин „хермафродит“.
  • Платонов Симпозијум: У Аристофановом говору, људи су првобитно били сферна бића са два лица и више удова, која су постојала у три пола: мушко-мушко, женско-женско и мушко-женско (андрогино). Зевс их је поделио на пола, што је довело до чежње човечанства за њиховом изгубљеном „другом половином“. Овај мит сугерише изворно, потпуно, андрогино стање.
  • Тиресија: Слепи пророк који је доживео живот и као мушкарац и као жена, стекавши јединствене увиде у оба пола.

• Шинто (Јапан):

  • Инари Оками: Ками (божанство) пиринча, пољопривреде, просперитета и лисица, Инари је познат по својој андрогинији, појављује се као мушкарац, жена или без пола у зависности од верника или контекста. Ова флуидност одражава шинтоистички нагласак на прилагодљивости и мноштву божанских облика.

• Кабала (јеврејски мистицизам):

  • Првобитни Адам: У одређеним кабалистичким тумачењима, првобитни човек, Адам Кадмон, се схвата као првобитно андрогин, обухватајући и мушке и женске принципе унутар једног бића. Касније раздвајање на Адама и Еву се види као порекло из овог потпуног стања. Концепт се такође протеже на божанско, при чему је сједињење мушких и женских аспеката божанског (нпр. Тиферет и Малхут, или Бог и Шехина) кључно за космичку хармонију.

Значај андрогиније у религији:

1. Симбол целовитости и завршетка: Андрогине божанске фигуре често представљају крајњи тоталитет и јединство божанског, обухватајући све аспекте постојања. Оне превазилазе ограничења дуалности, симболизујући савршенство.
2. Трансценденција дуалности: Оличавајући и мушко и женско, ове фигуре превазилазе конвенционалне родне бинарности, сугеришући да је божанско изван људских категорија и ограничења. Оне отелотворују космичку равнотежу супротстављених сила.
3. Креативна моћ: Спој мушких и женских принципа често се повезује са огромном креативном моћи, што одражава идеју да стварање настаје из хармоничне интеракције ових сила.
4. Идеално људско стање: У неким филозофијама (као што је Платонова), андрогино стање је представљено као исконски, савршени услов човечанства, из којег су људи пали и коме могу тежити да се духовно врате.
5. Критика родних улога: Иако није увек замишљена као директна друштвена критика, присуство андрогинних божанстава или наратива може имплицитно довести у питање круте, патријархалне родне улоге унутар верских оквира, сугеришући шире, флуидније разумевање божанске и људске природе.
6. Духовни раст: Тежња ка унутрашњој андрогинији – интеграцији традиционално мушких и женских квалитета у себи – у неким мистичним традицијама се види као пут ка духовној зрелости и равнотежи.

Концепт андрогиније у религиозној мисли пружа богату таписерију разумевања божанског, човечанства и универзума изван поједностављених бинарних подела.

Хермафродит на мозаику из римске Северне Африке, 2.-3. век нове ере