Аполон

Аполон је једно од најистакнутијих и најсложенијих божанстава у старогрчкој и римској митологији. Он је олимпијски бог, син Зевса и Лето, и брат близанац Артемиде, богиње лова. Он отелотворује широк спектар домена, што га чини једном од најсложенијих и најомиљенијих фигура у пантеону.

Рођење и рани живот:

Аполонова прича о рођењу је кључна за његов идентитет. Његову мајку, Лету, прогонила је Зевсова љубоморна жена Хера, која јој је забранила да рађа на било ком чврстом тлу. Лета је коначно пронашла уточиште на плутајућем острву Делос, где је прво родила Артемиду, а затим и Аполона. Делос је постао свето место за Аполона. Према неким митовима, само неколико дана након његовог рођења, Аполон је савладао монструозну змију Питона, кога је Хера послала да мучи Лету. Аполон је убио Питона у Делфима, месту које ће постати дом његовог најпознатијег пророчишта.

Кључни атрибути и симболи:

Аполон је често приказан као лепа, младалачка фигура без браде, симболизујући идеал „куроса“ (атлетске младости). Његове уобичајене особине укључују:

• Лиру: Жичани инструмент, симболизује његову власт над музиком, песмом и поезијом. Каже се да ју је добио од Хермеса.
• Лук и стреле: Представљају његове вештине у стреличарству, лову и његову способност да донесе болест (са „кужним стрелама“) и да је одбије.
• Ловоров венац: Симбол победе, части и пророчанства, изведен из његове потере за нимфом Дафне, која се претворила у ловорово дрво да би му побегла. Аполон је потом усвојио ловор као своју свету биљку.
• Гаврана: Иако се понекад повезује са лошим вестима, неки митови повезују црну боју гаврана са Аполоновим бесом након што је гавран донео лоше вести.
• Лабуда: Повезан са музиком, лепотом и често приказан како вуче своја кола.
• Сунце/Зраке светлости: Док је Хелиос био првобитна персонификација сунца, Аполон се од 5. века пре нове ере па надаље све више поистовећивао са богом сунца (као Аполон Хелиос или Феб Аполон, што значи „светли“), симболизујући светлост, истину и јасноћу.

Главне области и улоге:

Аполонова опсежна подручја укључују:

• Бог музике, поезије и уметности: Он председава свим облицима уметничког изражавања, инспиришући песнике и музичаре. Често је приказан како предводи музе.
• Бог пророчанства: Његова најпознатија улога је заштитник пророчанства у Делфима, где је Питија (његова свештеница) преносила његова пророчанства смртницима, утичући на важне политичке и личне одлуке широм древног света.
• Бог светлости и истине: Он обасјава свет, и буквално (као бог сунца) и метафорички, откривајући истину кроз пророчанство и знање.
• Бог исцељења и медицине: Повезиван је са лечењем и спречавањем болести, често преко свог сина, Асклепија, бога медицине. Међутим, могао је и да наноси пошасти својим стрелама.
• Бог стреличарства и лова: Делећи ову вештину са својом сестром близнакињом Артемидом, он је импресиван стреличар.
• Заштитник омладине: Надгледао је здравље и образовање младића и њихов прелазак у одрасло доба.
• Пастирско божанство: Такође су га призивале пастири и сточари ради заштите својих стада.
• Оснивач градова и закона: Његова пророчанства су често консултована пре оснивања нових насеља и успостављања правних система.

Важни митови и приче:

• Дафне: Након што је увредио Ероса (Купидона), Аполона је погодила златна стрела, због чега се дубоко заљубио у нимфу Дафне. Међутим, њу је погодила оловна стрела, због чега је презирала љубав. Док ју је Аполон неуморно прогонио, она се молила свом оцу (речном богу) да је спасе, а он ју је претворио у ловорово дрво. Аполон, сломљеног срца, усвојио је ловор као своју свету биљку.
• Хијацинт: Аполон је био дубоко одан прелепом спартанском принцу Хијацинту. Током игре бацања диска, љубоморни Зефир (Западни ветар) или Аполонов сопствени диск случајно је погодио и убио Хијацинта. Од његове крви, Аполон је створио цвет зумбула.
• Марсија: Аполон се упустио у музичко такмичење са сатиром Марсијом, који се хвалио својом вештином свирања флауте. Након што би победио (често неким триком или тако што је могао да свира лиру наопачке), Аполон је брутално одерао Марсију живог због његове охолости.
• Коронис и Асклепије: Аполон је волео смртну принцезу Корониду, која му је родила сина, Асклепија. Када је гавран обавестио Аполона о Коронидиној неверности, он је казнио гаврана тако што му је перје поцрнио и, у нападу беса, убио Корониду. Затим је спасао Асклепија са њене погребне ломаче и дао га кентауру Хирону на одгајање.
• Тројански рат: Аполон је стао на страну Тројанаца током Тројанског рата. Послао је стреле куге у грчки логор и чувено је усмерио Парисову стрелу до Ахилове рањиве пете, убивши великог грчког јунака.

Култ и обожавање:

Аполон је био широко поштован широм грчког света. Његови најважнији култни центри били су:

• Делфи: Дом чувеног Аполоновог пророчишта, сматран је омфалосом (пупком/центром) света.
• Делос: Његово свето место рођења, где су се у његову част одржавали велики фестивали.

Римски еквивалент:

За разлику од многих грчких божанстава која су имала различите римске пандане са различитим именима, Аполона су директно усвојили Римљани са истим именом. Његово обожавање је рано уведено у Рим и постао је важно божанство, посебно под царем Августом, који је Аполона сматрао својим богом заштитником и посветио му величанствени храм на Палатинском брду.

Аполонова сложена природа, која је отелотворивала и хармонично и гневно, исцељујуће и разорно, учинила га је фигуром огромне моћи и трајне фасцинације кроз антику и даље.

Аполон Белведере, око  120-140 н. е.