Ахимса

Ахимса (अहिंसा) је санскритски термин који значи „ненаношење штете“, „ненасиље“ или „неповређивање“. То је фундаментални етички принцип и основна врлина у неколико индијских религија, посебно у џаинизму, хиндуизму и будизму. Она отелотворује праксу уздржавања од наношења штете било ком живом бићу кроз мишљење, реч или дело.

Основни принципи ахимсе:

1. Неповређивање свих живих бића: Најдиректније тумачење. Ово укључује људе, животиње, а у неким традицијама (посебно џаинизам), чак и биљке и микроскопски живот.
2. Одсуство злобе: Не ради се само о уздржавању од физичке штете, већ и о неговању унутрашњег стања ослобођеног беса, мржње, злобе и злонамерних намера. Права ахимса почиње у уму.
3. Ненасиље у мислима, речима и делима:
   • Мисао: Избегавање мисли о насиљу, бесу или злоби.
   • Реч: Избегавање грубог, увредљивог или штетног говора; уздржавање од оговарања или клевете.
   • Дело: Избегавање физичке повреде, директне или индиректне.
4. Саосећање и љубав: Ахимса се често посматра као позитивна манифестација универзалне љубави, саосећања (каруна) и доброчинства према свима. То није само негативна наредба (шта не треба радити), већ позитиван етички став.

Ахимса у главним религијама:

1. Џаинизам:

   • Врховни принцип: Ахимса је кардинални и темељни принцип џаинизма, сматра се највишом етичком дужношћу (Ахимса Парамо Дхарма - „Ненасиље је врховна религија/дужност“).
   • Екстремна примена: Џаини доводе ахимсу до њеног најригорознијег степена. Ово налаже:
     • Строго вегетаријанство/веганство: Често избегавање коренастог поврћа (као што су кромпир, лук, бели лук) јер његова берба може убити биљку и мале организме.
     • Избегавање занимања: Професије које подразумевају наношење штете животу (нпр. пољопривреда која укључује орање и убијање инсеката, војна служба, клање) се обично избегавају.
     • Монашке праксе: Џаински монаси и монахиње често чисте земљу испред себе како би избегли да газе инсекте, носе маске како би избегли удисање ситних организама и филтрирају воду.
   • Сврха: Минимизирање нагомилавања карме, јер карма настаје поступцима који штете живим бићима.

2. Хиндуизам:

   • Ведски корени: Иако мање апсолутна него у џаинизму, ахимса је значајан етички концепт од ведског периода надаље. То је једна од пет Јама (моралних ограничења) у филозофији јоге (Патанџалијеве Јога сутре).
   • Различна примена:
     • Вегетаријанство: Многи хиндуисти су вегетаријанци, посебно ваишнавити (поклоници Вишнуа) и брамини, вођени ахимсом и поштовањем живота (посебно крава). Међутим, то није универзално прописано за све хиндуисте.
     • Неповређивање крава: Крава се сматра светом (гау мата) и повређивање или конзумирање говедине је строги табу за већину хиндуиста.
     • Ахимса у Дарми: Ахимса је суштинска компонента дарме (праведног понашања) и често се истиче у текстовима попут Махабхарате и Бхагавад Гите, иако ови текстови такође говоре о праведном ратовању (дарма јуда) када се брани дарма.

3. Будизам:

   • Прво правило: Ахимса је у будизму утврђено као прво правило (Пањча-сила): „Поштујем правило уздржавања од одузимања живота.“
   • Саосећање (каруна): Ахимса је уско повезана са неговањем безграничног саосећања према свим живим бићима.
   • Вегетаријанство: Многи будисти су вегетаријанци, посебно монаси, како би избегли допринос штети. Међутим, лаици будисти могу конзумирати месо ако животиња није убијена посебно за њих.
   • Ненасиље у акцији: Будистичка учења наглашавају ненасиље у свим аспектима живота, укључујући политичко и друштвено деловање.

Ахимса изван индијских религија:

• Махатма Ганди: Уздигао је ахимсу на средишњу политичку и друштвену филозофију, тумачећи је као активни ненасилни отпор (сатјаграха). Демонстрирао је њену моћ у борби Индије за независност, инспиришући покрете за грађанска права широм света. За Гандија, ахимса није била пасивно уздржавање већ динамична сила љубави и истине.
• Хришћанство: Иако не користи термин „ахимса“, Нови завет наглашава љубав према ближњем, љубав према непријатељима и окретање другог образа, одражавајући сличне принципе неодмазде и универзалне доброчинства.
• Друге традиције: Многе аутохтоне духовности и филозофски системи наглашавају хармонију са природом и избегавање непотребне штете по жива бића, одражавајући принципе сличне ахимси.

Ахимса је, дакле, више од пуке забране; то је дубок етички став који промовише став поштовања према животу, саосећање и активно тежње ка миру и благостању за сва бића.

Захваљујући Гандију, ахимса је постала позната широм света.