Атинагора (грч. Ἀθηναγόρας) је био хришћански апологета и филозоф који је живео у 2. веку нове ере. Познат је по своја два преживела дела, "Молба за хришћане" (Presbeia peri Christianon, позната и као Apologia) и "О васкрсењу мртвих" (Peri Anastaseos Nekron), која су важан извор за разумевање ранохришћанске теологије и ставова према паганском свету.
Живот и време
Врло мало се зна о Атинагорином животу. Према сведочењу Филипа из Сидеа (историчара из 5. века), био је филозоф из Атине који се преобратио у хришћанство након што је проучавао Свето писмо у намери да га оповргне. Био је веома образован, дубоко упућен у грчку филозофију, посебно у платонизам, и у паганску религију.
Живео је у време када су хришћани били изложени прогонима и оптужбама у Римском царству. Његови списи датирају око 170–180. године нове ере, током владавине царева Марка Аурелија и његовог сина Комода, којима се обраћа у својој Молби.
"Молба за хришћане" (Apologia)
Ово је најпознатије Атинагорино дело, упућено царевима Марку Аурелију и Комоду. Циљ дела је да побије уобичајене оптужбе против хришћана и да покаже да су хришћани лојални грађани који заслужују толеранцију.
Атинагора се храбро суочава са три главне оптужбе које су се стављале на терет хришћанима:
- Атеизам: Пагани су оптуживали хришћане за атеизам јер нису обожавали римске богове и цара. Атинагора брани хришћане објашњавајући њихово веровање у једног Бога (монотеизам) и указујући на филозофску нелогичност и моралну сумњивост паганског политеизма. Он наводи да хришћани поштују једног Бога, Творца свега, и да су њихова веровања узвишенија од паганских митова.
- Посебно је важан његов допринос раној формулацији учења о Светој Тројици. Он пише да хришћани верују у Бога Оца, Сина (Реч Божју, Логос) и Духа Светога, објашњавајући да је Син "излазак" Оца и да је Дух Свети "зрачење" од Бога. Ово је значајан корак ка потпуном разумевању Свете Тројице у каснијој теологији.
- Канибализам: Хришћани су оптуживани да једу људско месо, наводно због Евхаристије (Причешћа). Атинагора енергично одбацује ову оптужбу, истичући хришћанску посвећеност светости живота, чак и одбацивање абортуса и излагања деце.
- Инкарцерација (инцест): Оптужбе су биле да хришћани врше инцест на својим "љубавним гозбама" (agape вечерама). Атинагора побија ово тврдњом о строгом моралу хришћана, њиховом целибату (за неке) и чистоти у браку, те забрани било каквог неморала.
Атинагора користи елегантан реторички стил и филозофске аргументе, показујући царевима да хришћанство није нелогично или опасно, већ морално супериорно и филозофски конзистентно.
"О васкрсењу мртвих" (Peri Anastaseos Nekron)
Ово дело је прва потпуна и систематска одбрана доктрине о васкрсењу тела у хришћанској теологији. У то време, васкрсење је било главни камен спотицања за паганске филозофе, који су сматрали да је тело (материја) инфериорно и да је ослобођење душе од тела циљ.
Атинагора аргументује у корист васкрсења на основу:
- Моћи Бога: Ако је Бог створио човека из ничега, Он сигурно може и да васкрсне тело.
- Правде Бога: Мора постојати васкрсење да би се правда испунила – да добри буду награђени, а зли кажњени, не само у души већ и у телу које је учествовало у делима.
- Сврхе Бога: Човек је створен као јединство душе и тела, и да би испунио своју сврху, мора бити васкрснут као целовито биће.
- Разумности: Он настоји да покаже да васкрсење није апсурдно, користећи метафоре из природе да објасни могућност претварања материје.
Значај и наслеђе
Атинагора је био важан апологета који је успешно интегрисао грчку филозофију са хришћанском теологијом. Његови списи показују да је рано хришћанство било способно да се академски и филозофски суочи са изазовима паганског света. Његова Молба пружа драгоцен увид у живот хришћана у 2. веку и њихове односе са римским властима.
Његов рад на концепту Свете Тројице био је пионирски и утицао је на касније велике теологе попут Климента Александријског и Оригена, припремајући терен за Никејски сабор и даље доктринарне развоје.
Иако није толико познат као неки други Оци Цркве, Атинагора је несумњиво важна фигура у историји хришћанске мисли.
Нема коментара:
Постави коментар