Атират (угаритски: ʾAṯiratu; акaдски: Ašratu) је била једна од најважнијих и најстаријих богиња у древном хананском пантеону, дубоко поштована широм Леванта и Блиског истока. Позната је првенствено као Мајка богова, супруга врховног бога Ела, и матријарх божанске породице. Њено име се често преводи као "Она која хода морем" или "Она која гази морем", што указује на њену повезаност са водом и морем, а понекад се назива и "Господарица богова".
Улога и атрибути
Атират је била централна фигура у хананској религији, играјући неколико кључних улога:
- Супруга врховног Бога: Она је била супруга Ела, врховног бога-творца и главе пантеона у Угариту (древни ханански град). Као таква, она је била мајка многих богова, укључујући и важне богове као што су Ваал, Анат и Јам.
- Мајка Богова: Њена улога као "мајке" је била фундаментална. Симболизовала је плодност, стварање и животворну моћ.
- Повезаност са морем: Епитет "Она која хода морем" сугерише њену повезаност са огромном моћи океана, као и са путовањима и трговином која се обављала морем.
- Краљица и саветница: Као супруга Ела, имала је значајан ауторитет и поштовање, често делујући као саветник или посредник међу боговима.
- Плодност и дрвеће: Често је повезивана са светим гајевима и дрвећем (посебно са "стубовима" или "ашерама" у Библији), што је симбол плодности и живота. Ови симболи су били кључни у њеном култу.
Атират у Угаритским текстовима
Угаритски текстови из 14. и 13. века п.н.е. пружају најбољи увид у Атират. У њима се она појављује као главна женска фигура у пантеону, са значајним утицајем на Ела. Иако је Ваал био млађи, динамичнији бог олује, Атират је задржала своју моћ као патријархова жена, представљајући стабилност и ауторитет.
Атират у Библији (Ашера)
У хебрејској Библији, Атират се најчешће помиње као Ашера (хебрејски: אֲשֵׁרָה). Библијски текстови је приказују као хананску богињу коју су Израелци обожавали током периода Судија и Краљева, често упоредо са Ваалом. Ово обожавање је доследно осуђивано од стране пророка и библијских писаца као идолопоклонство и одступање од поштовања једног Бога Израела.
- Библија често помиње "ашере" или "ашере стабљике/стубове", што се односи на дрвене стубове, статуе или свете гајеве посвећене Ашери. Ови "стубови" су били искорењивани и уништавани од стране реформаторских краљева као што су Јосија и Језекија (нпр. 2. Царевима 23:4, 2. Дневника 14:3).
- Извесни археолошки налази, попут оних из Кунтилет Аџруда (9. век п.н.е.) и Хорват Темана (8. век п.н.е.), садрже контроверзне натписе попут "ЈХВХ и Његова Ашера", што сугерише да је у неким круговима и у одређеним периодима, обожавање ЈХВХ-а (Бога Израела) могло бити повезано са Ашером, што је представљало синкретизам који су библијски аутори касније одбацили.
Веза са другим богињама
Атират је била еквивалент или је имала сличности са другим богињама на древном Блиском истоку:
- Ашера: Њено хебрејско име и појава у Библији.
- Иштар/Инана: Иако Иштар и Инана (месопотамске богиње) деле неке атрибуте плодности и рата са Атират, Атират је примарно мајчинска фигура и супруга врховног бога, док су Иштар и Инана чешће повезиване са љубављу, сексуалношћу и ратом.
- Астарта: Још једна хананска богиња, која је такође повезана са плодношћу и ратом, али се Атират сматрала старијом и више "матријархалном" фигуром у пантеону.
Заборав и поновно откриће
Са падом хананских цивилизација и успоном монотеистичких религија, култ Атират је постепено ишчезао. Међутим, археолошка открића, посебно у Угариту (Рас Шамра у данашњој Сирији), током 20. века, поново су осветлила њену централну улогу у хананској религији и пружила драгоцен увид у древна веровања Леванта.
Нема коментара:
Постави коментар