Амитаба (санскрит: अमिताभ), такође познат као Амитајус (што значи „Безмерни живот“) и обично назван Амида на јапанском или Амитуофо на кинеском, је небески Буда описан у списима махајана будизма. Он је једна од најважнијих и најпоштованијих будистичких личности, посебно централна за будизам Чисте земље, главну грану будизма која се претежно практикује у Источној Азији (Кина, Јапан, Кореја, Вијетнам), а такође је поштован и у тибетанском будизму.
Прича о Амитаби и његовим заветима:
Према Већој Сукхавативјуха сутри (такође познатој као Сутра бесконачног живота), Амитаба је првобитно био монах по имену Дармакара пре безброј еона. Дубоко дирнут патњом живих бића, Дармакара је дао низ од 48 Великих завета пред Будом по имену Локешварараџа. Ови завети су изражавали његову дубоку тежњу да постане Буда и да створи савршену „Будину земљу“ (или Чисту земљу) која би била ослобођена патње и погодна за просветљење за све који желе да се тамо поново роде.
Међу ових 48 завета, 18. завет се сматра најзначајнијим у будизму Чисте земље:
„Ако, када достигнем будинство, свесна бића у земљама десет праваца која ми се искрено и радосно повере, пожеле да се роде у мојој земљи, и помисле на мене чак и десет пута, не би требало да се тамо родим, нека не постигнем савршено просветљење."
Испунивши ове завете кроз безброј живота праксе бодисатве, Дармакара је коначно достигао будинство и постао Амитаба. Чиста Земља коју је успоставио снагом својих завета назива се Сукхавати (санскрит: „Блажена“), често називана Западном Чистом Земљом Врховног Блаженства или једноставно „Чистом Земљом“.
Кључне карактеристике и симболика:
- Амитаба („Бесконачна светлост“): Његово најчешће име наглашава његову безграничну мудрост и светлост, за коју се каже да осветљава све Будине земље и прочишћава нечистоће бића.
- Амитајус („Бесконачни живот“): Овај аспект истиче његово безгранично саосећање и дуговечност, означавајући вечну природу Будине природе и могућност бескрајног духовног напретка у његовој Чистој Земљи. Амитајус се често приказује другачије од Амитабе (нпр. у краљевској одећи и са вазом амброзије, што симболизује дуговечност).
- Буда западног правца: У езотеричном будизму (ваџрајана), Амитаба је један од пет Дхјани Буда и повезан је са западним правцем, црвеном бојом, агрегатом перцепције (самђна) и симболом лотоса.
- Милост и мудрост: Обично се сматра оличењем безграничне милости и дубоке мудрости, пружајући се ка свим бићима својом саосећајном светлошћу.
Будизам и пракса Чисте земље:
Амитаба је централна фигура у будизму Чисте земље, који нуди пут ка ослобођењу наглашавајући ослањање на Амитабину спасоносну моћ (често називану „Друга моћ“), а не искључиво на сопствене напоре („Сопствена моћ“).
Основна пракса у будизму Чисте земље је Нианфо (кинески) или Нембуцу (јапански), који подразумева пажљиво рецитовање Амитабиног имена, обично фразе „Намо Амитуофо“ (почаст Амитаби Буди) или „Наму Амида Буцу“. Верује се да је ова пракса довољна за постизање поновног рођења у Сукхавати, посебно у време смрти, због Амитабиних саосећајних завета.
Сукхавати није стални рај, већ веома погодно окружење за духовну праксу. У овој Чистој Земљи:
- Нема патње, само блаженство.
- Сама околина учи Дарми (Будиним учењима).
- Бића рођена тамо су ослобођена физичког бола и менталне патње.
- Окружени су другим Будама и бодисатвама који их воде.
- Поновно рођење у Сукхавати осигурава брз напредак ка пуном просветљењу, након чега се бића могу вратити у самсаричке светове да би помогла другима.
Значај:
Амитабина учења и традиција Чисте земље стекли су огромну популарност, посебно у Источној Азији, јер су нудили једноставан, али дубок пут ка духовном ослобођењу који је био доступан свима, без обзира на њихово порекло, интелектуалне способности или кармичке теретове. Пружао је наду обичним људима да побегну из циклуса патње (самсаре) ослањајући се на безгранично саосећање и заслуге Амитабе Буде. Његов лик и тежња за поновним рођењем у његовој Чистој земљи и даље инспиришу милионе будиста широм света.
Нема коментара:
Постави коментар