Амогхаваџра

Амогхаваџра (санскрит: अमोघवज्र; кинески: 不空, Bùkōng; јапански: Fukū; 705–774. н. е.) био је изузетно утицајан будистички монах и преводилац који је одиграо кључну улогу у увођењу, успостављању и процвату езотеричног будизма (ваџрајана) у Кини династије Танг. Заједно са својим учитељем Ваџрабодијем и Шубхакарасимхом, сматра се једним од „Три велика учитеља езотеричног будизма“ који су донели ова учења из Индије у Кину.

Рани живот и обука:

Тачно порекло Амогхаваџре је предмет расправе у историјским изворима, при чему неки сугеришу да је рођен у Самарканду индијског или согдијског порекла, док други указују на Шри Ланку. Без обзира на то, стигао је у Кину у младости, вероватно око 10 или 13 година, и постао ученик индијског учитеља Ваџрабодија 719. или 720. године нове ере. Примио је пуни монашки чин са 15 година. Под Ваџрабодијем је прошао опсежну обуку у езотеричним будистичким ритуалима и текстовима.

Путовање у Индију и повратак:

Након Ваџрабодијеве смрти 741. године нове ере, Амогхаваџра је уз царску дозволу кренуо на петогодишње ходочашће у Индију и Шри Ланку. Ово путовање је било кључно за његову мисију:

• Набавка текстова: Сакупио је огромну колекцију нових будистичких списа, посебно тантричких текстова, које је донео назад у Кину.
• Даља обука: Наводно је добио даље иницијације и обуку од индијског мајстора по имену Нагабоди (који је био Ваџрабодијев учитељ) у јужној Индији, тачније у Татвасамграха Тантри, централном тексту ваџрајане.

Вратио се у Кину 746. или 747. године нове ере са око 500 томова светих списа.

Улога у кинеском езотеричном будизму (женјан):

Амогхаваџрин допринос кинеском будизму, посебно езотеричном будизму (познатом као женјан, „Права реч“ у Кини), био је огроман:

1. Плодан преводилац: Био је изузетно плодан преводилац санскритских будистичких текстова на кинески. Његови приписани преводи у Таишо Трипитаки (кинеском будистичком канону) су други по величини, одмах после оних Сјуанзанга. Његови преводи су обухватали кључне тантре попут Ваџрашекхара сутре (Сутре дијамантског врха) и значајне ритуалне приручнике и коментаре. Овај широко распрострањени преводилачки подухват ефикасно је пружио свети темељ за езотерични будизам у Кини.
2. Систематизатор ритуала: Организовао је и систематизовао ритуалне праксе езотеричног будизма, фокусирајући се на употребу мандала, мантри, мудри (гестова рукама) и техника визуелизације. Интегрисао је ове елементе у свеобухватни систем усмерен ка брзом духовном буђењу и постизању светских благодати.
3. Царско покровитељство и политички утицај: Амогхаваџра је уживао невиђено покровитељство и подршку три узастопна цара Танга: Сјуанзонга (владао 713–756), Сузонга (владао 756–762) и Даизонга (владао 762–779). Служио је влади Танга својим ритуалним услугама, често изводећи обреде за заштиту државе, осигуравајући царску дуговечност и спречавајући катастрофе.
   • Током Ан Лушанског устанка (755–763), разорног грађанског рата, Амогхаваџра је изводио езотеријске будистичке обреде за које се веровало да су натприродно помогли лојалистичким снагама против побуњеника, значајно повећавајући његов углед и утицај на двору. Чак је иницирао цара Сузонга као чакравартина (универзалног владара) кроз тантричке обреде.
   • Његов успех је довео до именовања за министра у централном владином бироу који је надгледао званичне ритуалне службе, дајући му значајну моћ и институционализујући езотерични будизам унутар државног апарата.
4. Основатељска фигура: Иако су елементи тантричке праксе постојали и пре њега, Амогхаваџра се широко сматра оснивачем и кључним институционализатором езотеричног будизма у Кини. Изградио је неопходну текстуалну, ритуалну и институционалну инфраструктуру како би га успоставио као посебну и моћну традицију.
5. Пренос у Јапан: Амогхаваџрина учења била су кључна за касније преношење езотеричног будизма у Јапан. Његов ученик Хуигуо (慧果) био је учитељ Кукаија (空海), који је путовао у Кину из Јапана и донео комплетну лозу и учења езотеричног будизма назад у Јапан, где је основао школу шингон (Права Реч) — главну грану јапанског будизма.

Смрт и наслеђе:

Амогхаваџра је умро 774. године нове ере. Његову смрт је званично оплакивала династија Танг, а он је постхумно добио почасти и узвишене титуле.

Амогхаваџрино наслеђе је дубоко:

• Он је учврстио присуство ваџрајана будизма у Кини, који је, иако се касније суочио са опадањем због царског сузбијања (као што је Велики антибудистички прогон 845. године), оставио трајан утицај на кинески будизам.
• Преко Кукаија, његова учења су постала темељ шингон будизма у Јапану, где настављају да напредују као жива и сложена традиција.
• Његов рад истиче дубоке међусобне везе између религије и државне моћи у царској Кини, показујући како су будистички мајстори могли имати значајан политички утицај кроз своје духовно и ритуално знање.
• Он остаје значајна фигура у историји источноазијског будизма, слављен због свог интелектуалног доприноса, духовних достигнућа и инструменталне улоге у обликовању верског пејзажа династије Танг.

Портрет Амогхаваџре. Јапан, период Камакура (14. век)