Религија у Авганистану

1. Ислам као доминантна религија

Неспорна доминација и утицај. Ислам је неспорно доминантна религија у Авганистану, обухватајући преко 99% становништва. Његов утицај прожима сваки аспект авганистанског друштва – од културе, друштвених норми и свакодневног живота до политике и правног система. За Авганистанце, ислам није само скуп личних веровања, већ свеобухватан начин живота који дефинише њихов идентитет и светски поглед.

Сунитски ислам: већинска грана. Велика већина муслимана у Авганистану припада сунитској грани ислама, са посебним придржавањем ханафијске правне школе (мезхеба). Ова правна школа је позната по својој релативној флексибилности у поређењу са другим сунитским школама, али у Авганистану су се често развијале конзервативне интерпретације, посебно у руралним подручјима. Сунитски идентитет је кључан за већинске етничке групе попут Паштуна, Таџика, Узбека и Туркмена.

Шиитска мањина: Хазари и други. Постоји значајна шиитска мањина, која чини око 10-15% становништва. Највећи део ове мањине су припадници етничке групе Хазара, чији се идентитет често везује за шиитски ислам. Хазари су претежно концентрисани у централном Авганистану (Хазараџат) и урбаним центрима попут Кабула. Поред њих, постоје и мање шиитске групе међу Таџицима и другим мањим етничким групама, као и заједница исмаилита, која представља посебну грану шиизма.

Историја исламизације: од будизма до ислама. Пре доласка ислама у 7. веку, територија данашњег Авганистана била је верски разнолика, са доминантним присуством будизма, зороастризма и хиндуизма. Примери попут уништених Буда из Бамијана сведоче о богатој предисламској историји. Ислам се постепено ширио кроз регионе путем арапских освајања и мисионарских активности, коначно постајући преовлађујућа религија до 9. века, трајно трансформишући културни и верски пејзаж.

Џамије као центри заједнице. Џамије су срце сваке муслиманске заједнице у Авганистану. Оне нису само места за пет дневних молитви, већ и мултифункционални центри који служе као верске школе (медресе), места за окупљање, дискусије, обављање друштвених функција и пружање уточишта. Локални муле или имами, који воде џамије, често су најпоштованији и најутицајнији чланови заједнице, пружајући верске и моралне савете.

Утицај шеријата на правни систем и живот. Исламски закон (шеријат) има огроман утицај на правни систем и друштвени живот у Авганистану. Његово тумачење и примена варирали су кроз историју, али је са доласком талибана на власт 2021. године, успостављена изузетно конзервативна и строга интерпретација шеријата. То је довело до драстичних ограничења у областима попут женских права, слободе изражавања, јавне забаве и свих аспеката друштвеног понашања, са циљем да се живот усклади са њиховим радикалним тумачењем ислама.

Суфизам и народни ислам. Поред формалног, ортодоксног ислама, суфизам, мистична димензија ислама, такође има значајно присуство у Авганистану. Многи Авганистанци припадају суфијским редовима, а поштовање суфијских светаца и посета њиховим гробницама (зијаратима) су уобичајене праксе народног ислама. Ова мистична димензија често пружа утеху и духовну утеху, и понекад је у супротности са строгим, буквалистичким интерпретацијама ислама које заговарају екстремистичке групе.

Религија као фактор јединства и подела. Ислам, као заједничка вера, често делује као уједињујући фактор у земљи етнички и племенски разноликој попут Авганистана. Он може премостити неке унутрашње поделе. Међутим, религија је такође извор сукоба и тензија, посебно између сунитске већине и шиитске мањине, која је често изложена дискриминацији и насиљу. Различите интерпретације ислама, од умерених до екстремистичких, такође стварају унутрашње идеолошке поделе.

Верски лидери и њихов утицај. Верски лидери (улема) у Авганистану имају огроман утицај на друштво. Њихова фетве (верске одлуке), проповеди и тумачења ислама снажно утичу на јавно мњење и политичке одлуке. У временима рата и нестабилности, њихова улога често расте, јер народ тражи вођство и утеху. Талибани, који су и сами настали из верских школа (медреса), дубоко су укорењени у ову традицију верског ауторитета.

Ислам и будућност Авганистана. Будућност Авганистана је нераскидиво везана за улогу ислама у његовом друштву. Начин на који ће се ислам интерпретирати и примењивати – да ли ће то бити инклузивна, милосрдна и прогресивна верзија или искључива, строга и репресивна – одредиће пут којим ће се земља кретати. Тренутно, под владавином Талибана, Авганистан је пример како ултраконзервативна интерпретација ислама може обликовати целу државу, са значајним последицама по људска права и међународне односе.

---

2. Сунити и шиити: већинске и мањинске групе

Религијска карта Авганистана је обележена доминацијом ислама, али са значајним унутрашњим поделама, првенствено између сунита и шиита. Ова подела није само верска, већ има дубоке историјске, етничке и политичке импликације, обликујући конфликте и друштвене односе у земљи.

Доминантни сунитски ислам. Сунитски ислам је апсолутно доминантна верска грана у Авганистану, обухватајући око 85-90% муслиманског становништва. Већина сунита у Авганистану следи ханафијску правну школу (мезхеб), једну од четири главне сунитске школе. Ова школа је традиционално позната по својој релативној флексибилности, иако се у Авганистану често практикује њена конзервативна, а понекад и екстремистичка интерпретација, посебно под талибанима.

Етничке групе већински сунитске. Главне етничке групе у Авганистану које су претежно сунитске су Паштуни (највећа етничка група, укључујући и талибане), Таџици (друга по величини), Узбеци, Туркмени и Ајмаци. За ове групе, сунитски идентитет је често нераскидиво повезан са њиховом етничком припадношћу и културним праксама.

Шиитска мањина и њен идентитет. Шиитски муслимани чине значајну верску мањину, процењује се на око 10-15% становништва Авганистана. Већина авганистанских шиита припада дванаестеричним шиитима (Исна Ашарија), највећој грани шиизма. Њихов верски идентитет често је повезан са културним и етничким идентитетом.

Хазари: највећа шиитска етничка група. Највећа и најпознатија шиитска етничка група у Авганистану су Хазари. Они су концентрисани првенствено у централном планинском региону познатом као Хазараџат, као и у великим градовима попут Кабула и Херата. Њихова шиитска вероисповест их је кроз историју често чинила метом дискриминације и прогона од стране доминантних сунитских група, посебно Паштуна.

Историјски корени поделе. Подела између сунита и шиита датира још из раног 7. века, након смрти пророка Мухамеда, око питања наследства вођства муслиманске заједнице. Сунити верују да је легитимни наследник требао бити изабран консензусом заједнице (што је довело до Абу Бакра као првог халифе), док шиити верују да је вођство требало да припадне Алију и његовим потомцима, директној породици пророка. Овај историјски раскол обликује њихове различите теолошке, правне и ритуалне праксе.

Верске и етничке тензије. Религијска подела у Авганистану је често додатно компликована етничким тензијама. Шиитски Хазари, који су физички различити од већинских Паштуна и Таџика (сматра се да имају монголске корене), били су вековима подвргнути прогонима, масакрима и присилним расељавањима. Ова историја насиља је створила дубоко укорењено неповерење и осећај маргинализације код шиитске мањине.

Политика и религијски сукоби. Политички сукоби у Авганистану често добијају и секташку димензију. На пример, током грађанског рата 1990-их и поновног доласка талибана на власт 2021. године, шиитски Хазари су били изложени бруталним нападима од стране талибана, који су сунитски покрет. Талибани Хазаре сматрају јеретицима и неповерљиви су према њима због њихових веза са суседним шиитским Ираном.

Исламска Држава (ИСИС-Х) и анти-шиитско насиље. У новије време, терористичке групе попут Исламске Државе у Хорасану (ИСИС-Х), која је ултра-сунитска и екстремистичка организација, циљале су шиитске џамије и насеља у Авганистану, извршавајући смртоносне нападе. Ови напади су додатно појачали страх и несигурност међу шиитском мањином, показујући екстремну верзију секташке мржње.

Народни ислам и суфизам код обе групе. Упркос теолошким разликама, и сунити и шиити у Авганистану често практикују облике народног ислама и имају одређено присуство суфизма. Поштовање локалних светаца (пирова), посета њиховим гробницама и учешће у верским церемонијама које нису стриктно прописане у главним правним школама, могу бити заједничке праксе које донекле премошћују секташке поделе на локалном нивоу, иако то није увек довољно да спречи насиље.

Савремени изазови коегзистенције. Под владавином талибана, иако талибани нису директно прогонили шиите у истој мери као током своје прве владавине (1996-2001), шиити и даље живе у страху и под сталним притиском. Њихова верска слобода је ограничена, а могућност изражавања шиитских веровања и пракси је сузбијена. Коегзистенција између сунита и шиита у Авганистану остаје сложено и изазовно питање, дубоко укорењено у историју и садашњу политичку динамику земље.

3. Историја исламизације Авганистана

Предисламска Авганистан: раскрсница култура и религија. Пре доласка ислама, територија данашњег Авганистана, која се налази на кључној раскрсници древних трговачких путева попут Пута свиле, била је изузетно богата и разнолика у културном и верском смислу. Различите цивилизације су остављале свој траг. Био је то центар зороастризма, древне персијске религије, али и цветајуће средиште будизма, посебно након што су га промовисали индијски владари попут Ашоке. Присутан је био и хиндуизам, као и локални анимистички култови. Чувене Буде из Бамијана биле су сведочанство предисламске будистичке величине региона.

Први контакти: Арапска освајања у 7. веку. Процес исламизације Авганистана започео је у 7. веку, убрзо након смрти пророка Мухамеда, током експанзије Праведног халифата. Арапске муслиманске војске су се кретале према истоку, освајајући територије Персијског царства. Први значајнији продори у данашњи Авганистан десили су се под халифом Омаром и касније под Омејадским халифатом, када су муслиманске снаге заузеле Херат, Систан и Кандахар.

Постепено ширење и отпор. Исламизација није била тренутан процес, већ се одвијала постепено током неколико векова. Иако су велики градови брзо падали под муслиманску власт, рурална подручја и планинске области пружали су значајан отпор. Локални владари, често будистички или зороастријски, наставили су да владају у неким регионима, а насиље и побуне против арапске владавине нису били ретки.

Мисионарски напори и економски подстицаји. Поред војних освајања, мисионарски напори су играли кључну улогу у ширењу ислама. Суфијски мистици и трговци су често били први који су доносили ислам у удаљене заједнице, ширећи поруку вером и социјалним везама. Такође, економски подстицаји су били значајни; прихватање ислама често је доносило ослобађање од џизје (пореза за немуслимане) и друге привилегије унутар новог исламског поретка, што је мотивисало неке да пређу на ислам.

Газневидска династија и исламски процват. Значајан тренутак у исламизацији био је успон Газневидске династије (977–1186. године), са центром у Газнију (данашњи Авганистан). Под владарима попут Махмуда од Газнија, ислам је снажно промовисан, а џамије, медресе и исламске институције су грађене широм региона. Газневиди су такође спроводили војне кампање у Индији, додатно ширећи ислам на исток и утврђујући сунитски исламски идентитет у Авганистану.

Монголска инвазија и обнова ислама. У 13. веку, регион је доживео разарајућу монголску инвазију под Џингис-каном, која је уништила многе градове и центре учења. Међутим, упркос почетном разарању, Монголи су се касније и сами обратили на ислам, а исламски учењаци и институције су поново почеле да цветају, доприносећи обнови и учвршћењу исламског идентитета у региону.

Утицај суфизма. Суфизам, мистична грана ислама, одиграо је важну улогу у исламизацији и консолидацији ислама у Авганистану. Суфијски редови, са својим нагласком на личном духовном искуству и поштовању светаца, били су привлачни обичном народу и помогли су у интегрисању ислама са локалним културним праксама. Многе суфијске гробнице и светилишта и данас су места ходочашћа.

Формирање сунитске већине и шиитске мањине. Током векова, сунитски ислам је постао доминантна грана у већем делу Авганистана, посебно међу Паштунима, Таџицима и Узбецима. Међутим, формирала се и значајна шиитска мањина, посебно међу етничким Хазарима, који су се често ослањали на шиитски Иран као верског савезника. Ова подела је касније постала извор верских и етничких тензија у земљи.

Ислам у модерном Авганистану. До 19. и 20. века, Авганистан је био чврсто исламска земља. Исламски закон (шеријат) је био основа правног система, а верски лидери (улема) имали су огроман ауторитет. У новије време, посебно након совјетске инвазије 1979. године, ислам је постао централни покретач отпора и националног идентитета, што је довело до успона муџахедина и касније талибана, чија је идеологија заснована на строгој интерпретацији ислама.

Ислам као доминантни фактор данас. Данас је ислам у Авганистану не само доминантна религија, већ и фундаментални елемент политичког поретка, посебно под владавином талибана. Њихова влада тежи да успостави чисто исламску државу, примењујући строге шеријатске законе у свим сферама живота, чиме се потврђује дубока и свеобухватна улога ислама у авганистанском друштву.

4. Улога џамија и мула

Џамија: срце авганистанске заједнице. У Авганистану, џамија није само место за молитву, већ представља само срце сваке заједнице, посебно у руралним подручјима. Она је много више од верског објекта; то је вишефункционални центар који служи као главна тачка окупљања за вернике, место за друштвене интеракције и кључна институција која обликује локални живот. Њен значај проистиче из дубоко укорењеног исламског идентитета земље.

Мула: духовни вођа и стуб заједнице. Мула (или имам, мавлави, ахунд, зависно од регионалне терминологије) је верски учењак и вођа џамије, и представља стуб авганистанске заједнице. Његова улога није ограничена само на вођење молитви; он је духовни учитељ, саветник, мировни посредник и често једини ауторитет коме се верује, посебно у областима где је државна управа слаба или непостојећа.

Места богослужења и верске поуке. Примарна функција џамије је, наравно, да буде место за пет дневних молитви (намаз) и молитву петком (џума намаз), која је обавезна за мушкарце. Мула води ове молитве и држи проповеди (хутбе), које често укључују верске поуке, тумачења Курана и хадиса (изрека пророка Мухамеда), као и актуелне коментаре о друштвеним и политичким питањима из исламске перспективе.

Образовни центри: медресе и курсеви Курана. Многе џамије служе као медресе (верске школе) или центри за подучавање Курана, посебно за децу. Деца, посебно дечаци, проводе сате учећи Куран напамет, као и основе исламског права и етике. Мула је главни учитељ у овим школама, преносећи верско знање и традицију на млађе генерације. Ово је често једини облик формалног образовања доступан у руралним и сиромашним срединама.

Социјални и друштвени центар. Џамија је такође кључни социјални и друштвени центар. Ту се одржавају прославе верских празника попут Рамазанског бајрама и Курбан-бајрама, али и сахране, венчања и други животни догађаји. Она пружа мрежу подршке за оне којима је потребна помоћ, и често је место где се деле вести, решавају спорови и доносе одлуке које утичу на целу заједницу.

Улога муле у решавању спорова. Мула често делује као мировни посредник и судија у локалним споровима, користећи своје верско знање и морални ауторитет да посредује између завађених страна. Људи му се обраћају за савет о породичним проблемима, имовинским питањима и другим конфликтима, пре него што потраже секуларни или племенски суд. Његова одлука, заснована на исламском праву и традицији, често се поштује.

Политички утицај и улога у конфликтима. Историјски гледано, муле и џамије су имали значајан политички утицај у Авганистану. Они су били кључни у мобилизацији отпора против страних инвазија (попут Британске или Совјетске), проглашавајући џихад. Талибани су сами настали из верских школа и покрета који је вођен мулама, истичући колико је верски ауторитет утицајан у политичком животу земље.

Извор конзервативизма и екстремизма. Нажалост, у неким случајевима, поједине медресе и муле могу бити и извор конзервативизма и екстремистичких идеологија. Одређене интерпретације ислама, које се фокусирају на строге казнене мере и непријатељство према немуслиманима или другим гранама ислама (попут шиита), могу довести до друштвене поларизације и насиља. Владавина талибана је пример доминације таквих екстремних интерпретација.

Очување културног идентитета. У земљи која је прошла кроз деценије ратова и превирања, џамије и муле су често играли улогу чувара културног и верског идентитета. Они су одржавали традиције, обичаје и вредности које су преношене с генерације на генерацију, пружајући осећај континуитета и стабилности у хаотичним временима.

Улога под талибанима: инструмент контроле и идеологизације. Под тренутном владавином Талибана, улога џамија и мула је још више инструментализована. Оне служе не само за верске обреде, већ и као средство за спровођење талибанске верске и политичке идеологије. Муле су под притиском да проповедају строгу интерпретацију шеријата, а џамије се користе за консолидацију власти и ширење режима. Ово показује како је дубоко укорењена улога џамије и муле у авганистанском друштву искоришћена за политичке циљеве.

5. Суфизам и његово присуство

Суфизам, мистична грана ислама, има дубоке корене и историјско присуство у Авганистану, значајно обликујући његову духовну и културну баштину. Иако је често био изложен притисцима ригиднијих исламских струја, његов утицај остаје видљив.

Историјски корени суфизма у Авганистану. Територија данашњег Авганистана, посебно регион Хорасана (који се простире и на делове Ирана и Централне Азије), била је једно од колевки суфизма од најранијих векова ислама. Многи велики суфијски мајстори и песници, попут чувеног Џелалудина Румија, који је рођен у Балху (данашњи Авганистан), потичу из овог региона. Суфизам се почео обликовати као засебан духовни правац током 8. и 9. века, а до 10. века већ је био широко прихваћен.

Суфијски редови (тарикати). Присуство суфизма у Авганистану се највише огледа кроз разне суфијске редове, или тарикате. Међу најзначајнијим су накшбандије, кадирије и чиштије. Сваки ред има свој специфичан "духовни пут" (тарикат) ка спознаји Бога, који укључује различите праксе попут зикра (помињања Божијег имена), медитације, аскезе и вођења од стране духовног учитеља (пира или шејха).

Улога суфијских пирова и светаца. Суфијски пирови (духовни учитељи) и свеци играју централну улогу у суфијској традицији. Они се сматрају живим водичима на духовном путу, а њихова гробна места (позната као зијарати или даргах) су често места ходочашћа за вернике који траже благослов, исцељење или духовну утеху. Ова пракса поштовања светаца је део народног ислама и дубоко је укорењена у авганистанској култури.

Суфизам и народни ислам. Суфизам је снажно утицао на народни ислам у Авганистану, интегришући се са локалним културним праксама и традицијама. Његов нагласак на мистицизму, љубави према Богу, толеранцији и универзализму често је био у контрасту са строжим, буквалистичким интерпретацијама ислама. Овај "народни" облик ислама је широко прихваћен, посебно у руралним заједницама.

Утицај на књижевност и уметност. Суфизам је оставио неизбрисив траг на авганистанску књижевност и уметност, посебно на поезију. Мистична поезија, испуњена симболиком љубави, раздвајања и јединства са Богом, била је начин изражавања суфијских идеја. Румијева "Маснавија" је само један од примера ове богате традиције која је обликовала персијску (дари) и паштунску књижевност.

Однос суфизма и традиционалних улема. Однос између суфизма и традиционалних исламских учењака (улема) често је био сложен. Док су неки учењаци прихватали суфизам као легитимну духовну димензију ислама, други су га критиковали због пракси које су сматрали иновацијама или чак јересима (нпр. поштовање светаца). Ова напетост постоји и данас, са конзервативним струјама које теже да сузбију суфијске праксе.

Суфизам под притиском: од вахабизма до талибана. У 20. и 21. веку, суфизам у Авганистану се суочио са све већим притиском од стране вахабистичких и салафистичких покрета, који су суфијске праксе сматрали ширком (идолопоклонством) и иновацијама које нису у складу са "чистим" исламом. Талибани, као покрет који се држи ригидне и буквалистичке интерпретације ислама, имају негативан став према суфијским ритуалима и поштовању светишта, често их разарајући или забрањујући јавна окупљања суфија.

Отпор и прогон суфија. Током владавине талибана, суфије и њихова светилишта су често били мета напада и прогона. Многи суфијски мајстори су били убијани, а њихова гробна места скрнављена. Талибани виде суфизам као претњу својој униформисаној и строгој исламској идеологији, јер промовише различитост и мистицизам који се не уклапају у њихову визију.

Издржљивост и скривено присуство. Упркос прогонима и притисцима, суфизам је показао изузетну издржљивост у Авганистану. Многе суфијске заједнице настављају да постоје, често у тајности или у мањим, приватним круговима. Духовна предања и праксе се преносе, а поштовање суфијских светаца и даље остаје део народне побожности, иако се можда не изражава отворено.

Будућност суфизма у Авганистану. Будућност суфизма у Авганистану остаје неизвесна под тренутним режимом талибана. Иако је његов јавни израз ограничен, а припадници су под претњом, дубоко укорењена духовна традиција и даље живи у срцима многих Авганистанаца. Његова борба за опстанак симболизује шири конфликт између отворенијих, мистичнијих облика ислама и ригидних, фундаменталистичких интерпретација у региону.

6. Верски закон и друштвене норме (шеријат)

У Авганистану, верски закон (шеријат) није само скуп верских правила, већ свеобухватни систем који дубоко прожима све аспекте друштва, обликујући правне, моралне и друштвене норме. Посебно под владавином талибана, шеријат се примењује на начин који има драматичне последице по живот грађана.

Шеријат као Божански закон. За муслимане, шеријат представља Божански закон, изведен првенствено из Курана (свете књиге ислама) и сунета (дела и изрека пророка Мухамеда). Он обухвата широк спектар правила која се односе на верске обавезе (ибадат), породичне односе, кривично право, финансије, етику и друштвено понашање. У Авганистану се верује да је шеријат вечит и непроменљив, што утиче на његову примену.

Различите интерпретације шеријата. Важно је напоменути да постоје различите школе и интерпретације шеријатског права. У Авганистану, већина сунитских муслимана следи ханафијску правну школу. Међутим, талибани су познати по свом екстремно строгом и буквалистичком тумачењу шеријата, које се значајно разликује од умеренијих приступа који постоје у другим муслиманским земљама или који су постојали у Авганистану пре њихове владавине.

Талибанска примена шеријата: строге казнене мере. Под владавином талибана, примена шеријата подразумева драстичне казнене мере. За одређене "злочине против Бога" (худуд), попут крађе, разбојништва, прељубе, отпадништва (апостасије) и конзумирања алкохола, предвиђене су фиксне казне. То укључује јавна бичевања, ампутације руку, а за прељубу и отпадништво чак и смртну казну каменовањем или погубљењем. Ове казне се често извршавају јавно како би послужиле као упозорење.

Утицај на права жена. Жене су највеће жртве талибанске интерпретације шеријата. Њихова права су драстично ограничена: забрањено им је образовање изнад шестог разреда, забрањен им је приступ универзитетима и већини послова (осим у здравству и образовању, под строгим условима). Жене су приморане на стриктни хиџаб (покривање целог тела), не смеју се кретати без мушког пратиоца (махрама), а јавно присуство им је минимализовано. Ово доводи до „родног апартхејда“, како су га описале Уједињене нације.

Регулација јавног понашања и културе. Шеријат дубоко регулише јавно понашање и културу у Авганистану. Забрањени су музика, плес, филмови, телевизија (осим талибанских пропагандних канала) и било који облик забаве који се сматра „неисламским“. Мушкарци су приморани да пуштају браде, а уведена је и „полиција за морал“ која надгледа поштовање ових правила, спроводећи их упозорењима, затварањем, па чак и физичким кажњавањем.

Породично право и брак. У области породичног права, шеријат регулише брак, развод, наследство и старатељство над децом. Иако је брак у исламу уговор, талибани су поново наметнули правила која мушкарцу дају велику моћ у разводу (једнострано одрицање), док је женама изузетно тешко да покрену развод. Наследно право често фаворизује мушкарце, а сведочење једног мушкарца је изједначено са сведочењем две жене у неким случајевима.

Полиција за морал и верска полиција. Под талибанима, установљено је Министарство за промоцију врлине и превенцију порока, које функционише као верска полиција. Њихови припадници патролирају улицама, јавним местима и продавницама како би осигурали да сви грађани поштују шеријатске норме – од начина облачења и дужине браде код мушкараца, до забране музике и женског присуства у јавности. Ово ствара атмосферу страха и самоцензуре.

Изолованост и међународна осуда. Строга примена шеријата од стране талибана довела је до међународне изолованости Авганистана. Ниједна земља није званично признала њихову владу, а међународне организације за људска права и Уједињене нације континуирано осуђују кршења људских права која произилазе из овакве примене верског закона, описујући ситуацију као „родни апартхејд“ и „злочине против човечности“.

Друштвене последице: сиромаштво и егзодус. Друштвене последице овакве примене шеријата су катастрофалне. Ограничења за жене и њихово искључивање из радне снаге и образовања допринела су драстичном повећању сиромаштва и глади у земљи. Такође, многе образоване особе и припадници мањина су приморани на егзодус, што доводи до губитка људског капитала и додатно урушава авганистанско друштво.

Будућност шеријата и друштва. Будућност шеријата и друштвених норми у Авганистану остаје у рукама талибана. Док они инсистирају да је њихова примена праведна и у складу са исламом, светска заједница се залаже за поштовање универзалних људских права. Питање да ли ће се талибани икада померити од своје строге интерпретације шеријата или ће Авганистан остати земља у којој верски закон доминира над свим аспектима живота на овако ригидан начин, остаје отворено.

7. Мањинске верске заједнице и прогони

У Авганистану, где ислам доминира, мањинске верске заједнице суочавају се са систематским прогонима, дискриминацијом и насиљем, што је посебно изражено под владавином талибана. Ова ситуација је додатно појачана етничким и политичким тензијама.

Шиити (Хазари): верска и етничка маргинализација. Највећа и најзначајнија верска мањина у Авганистану су шиитски муслимани, који чине око 10-15% становништва. Већина њих припада етничкој групи Хазара. Хазари су вековима били мета прогона, масакра и дискриминације због своје шиитске вероисповести и препознатљивог изгледа (сматра се да имају монголске корене). За време владавине амира Абдура Рахмана крајем 19. века, десетине хиљада Хазара је масакрирано или поробљено, а њихова земља конфискована.

Прогон шиита од стране талибана и ИСИС-Х. Под првом и садашњом владавином талибана (који су ултра-конзервативни сунити), шиити, посебно Хазари, суочавају се са континуираним насиљем. Талибани су извршили масакре над Хазарима 1990-их. У новије време, терористичке групе попут Исламске Државе у Хорасану (ИСИС-Х) редовно циљају шиитске џамије, школе и насеља самоубилачким нападима, што је довело до хиљада жртава међу Хазарима и другим шиитским мањинама.

Сики: историјско присуство и савремени егзодус. Сики су имали дуго историјско присуство у Авганистану, често као трговци и предузетници. Међутим, њихов број је драстично опао последњих деценија због рата, дискриминације и прогона. Под талибанима су били приморани да плаћају џизју (порез за немуслимане), а њихова богомоље (гурдваре) су биле нападане. Многи су последњих година избегли у Индију и друге земље, а заједница је спала на неколико десетина појединаца.

Хиндуисти: древни корени и све мањи број. Попут Сика, и Хиндуси су вековима били део авганистанског друштва. Њихово присуство датира још из предисламских времена. И они су, међутим, доживели масовно смањење броја због верског прогона и несигурности. Данас је остало врло мало Хиндуса у Авганистану, углавном у Кабулу и Џалалабаду, који живе под сталним страхом и дискриминацијом.

Хришћани: мала, скривена и прогоњена заједница. Хришћанска заједница у Авганистану је изузетно мала и углавном чине обраћеници из ислама. За њих је ситуација изузетно опасна. Талибански режим, као и конзервативни елементи друштва, сматрају одбацивање ислама (апостасију) смртним грехом. Хришћани морају да практикују своју веру у потпуној тајности, у приватним домовима, живећи у сталном страху од откривања, што може довести до присилне конверзије, затвора, па чак и смрти.

Бахаи: прогоњени као "јеретици". Припадници бахаи вере такође представљају малу, али историјску заједницу у Авганистану. Бахаи вера се сматра јеретичком од стране ортодоксних муслиманских власти, а њени припадници суочавају се са дискриминацијом и прогоном. Њихова вера је забрањена, а они живе у тајности, без могућности да отворено практикују своју религију или се окупљају.

Немуслимани: изузети из јавног живота и заштита талибана. Под талибанима, немуслимани су практично изузети из јавног и политичког живота. Не могу имати високе државне функције, а њихова права су строго ограничена у складу са талибанском интерпретацијом шеријата. Иако талибани тврде да штите немуслиманске мањине које су признате у исламу (као "људи књиге"), у стварности је њихов живот испуњен страхом, дискриминацијом и недостатком основних слобода.

Отпадништво (апостасија) и богохуљење: најстрожи злочини. За талибане, отпадништво (напуштање ислама) и богохуљење су најстрожи злочини, који се по њиховом тумачењу шеријата кажњавају смрћу. Ово ствара екстремно опасно окружење за све оне који би желели да промене веру или за оне који се сматрају да су изнели критику ислама. Страх од ових оптужби спречава било какво отворено верско изражавање које одступа од доминантне верзије ислама.

Међународна забринутост и недостатак заштите. Међународне организације за људска права и владе изражавају дубоку забринутост због стања верских слобода у Авганистану. УНЦР и УСЦИРФ (Америчка комисија за међународну верску слободу) редовно истичу да су верске мањине, укључујући и шиите, у "екстремној опасности" и да им талибани не пружају никакву ефективну заштиту од насиља, већ су и сами прогонитељи.

Егзодус и неизвесна будућност. Континуирани прогони, несигурност и одсуство основних верских слобода довели су до масовног егзодуса припадника верских мањина из Авганистана. Већина њих је потражила уточиште у суседним земљама или западним државама. Будућност верских мањина у Авганистану изгледа суморно, јер је земља под режимом који систематски настоји да уједначи верски идентитет према сопственој ултра-конзервативној интерпретацији ислама.

8. Религија као извор јединства и подела

У Авганистану, где је ислам централни део националног идентитета, религија истовремено служи као моћан извор јединства међу већином становништва, али и као главни узрок подела и сукоба, посебно између различитих секти и мањинских верских заједница.

Ислам као уједињујући фактор: заједнички идентитет. За велику већину Авганистанаца, ислам је примарни извор заједничког идентитета који превазилази етничке и племенске поделе. Без обзира на то да ли су Паштуни, Таџици, Узбеци или Туркмени, њихова припадност исламу ствара заједнички морални кодекс, вредности и ритуале. Ова заједничка вера може деловати као везивно ткиво у иначе фрагментираном друштву.

Отпор страној инвазији кроз исламски позив. Кроз историју, ислам је био моћно средство за мобилизацију отпора против страних инвазија. Позив на џихад (свети рат) био је кључан у уједињавању Авганистанаца против британских, совјетских, а касније и америчких снага. Овај заједнички циљ, под окриљем ислама, успевао је да привремено уједини различите фракције и етничке групе.

Симболи и ритуали као универзални елементи. Заједнички исламски симболи, ритуали попут дневних молитви, прославе Рамазанског и Курбан-бајрама, и поштовање Курана, су универзални елементи који повезују Авганистанце широм земље. Ови ритуали стварају осећај припадности и колективног идентитета, пружајући утеху и стабилност у тешким временима.

Муле и џамије као друштвени стубови. Муле и џамије служе као друштвени стубови који уједињују заједнице. Џамије су места окупљања, образовања и социјалне помоћи, док муле често делују као поштовани саветници и мировни посредници. Ова мрежа доприноси кохезији на локалном нивоу, без обзира на етничке разлике, јер сви деле исту веру.

Подела: сунитско-шиитски раскол. Најдубља и најтрајнија верска подела у Авганистану је она између сунитске већине (око 85-90%) и шиитске мањине (око 10-15%). Ова подела, која датира још из раног ислама, резултирала је вековним тензијама, дискриминацијом и насилним сукобима, посебно између доминантних сунитских Паштуна и шиитских Хазара.

Етничке димензије верских подела. Верске поделе су често преплетене са етничким димензијама, додатно компликујући односе. Шиитски Хазари, због своје вероисповести и препознатљивог изгледа, били су константно на мети прогона и масакра од стране сунитских екстремиста, што је створило дубоко укорењену горчину и неповерење. Ове етничко-верске тензије су биле значајан извор нестабилности и оружаних сукоба.

Екстремистичке интерпретације ислама као фактор поделе. Успон екстремистичких група попут талибана и Исламске Државе у Хорасану (ИСИС-Х) додатно је појачао верске поделе. Ове групе намећу ултра-конзервативну и ускоградну интерпретацију сунитског ислама, проглашавајући друге муслиманске секте (посебно шиите) неверницима или јеретицима, што доводи до циљаних напада и прогона, додатно делећи друштво.

Прогон немуслиманских мањина. Док ислам може да уједињује већину, он је такође извор прогона за мале немуслиманске заједнице у Авганистану, попут Сика, Хиндуса и хришћана. Њихова верска слобода је изузетно ограничена, суочавају се са дискриминацијом, присилном конверзијом и насиљем. Ова ситуација ствара атмосферу страха и присиљава многе од њих на егзодус из земље.

Идеолошке разлике унутар сунитског ислама. Чак и унутар сунитске већине постоје идеолошке разлике које могу довести до подела. Суфизам, са својим мистичним праксама, често је био критикован и прогоњен од стране ригиднијих салафистичких и деобанди покрета, укључујући и талибане. Ове унутрашње верске несугласице могу довести до конфликата око тумачења ислама и његове примене у друштву.

Религија у служби политичке контроле. У контексту Авганистана, религија, посебно ислам, се често користи као оруђе за политичку контролу и консолидацију моћи. Талибани су пример како се верски дискурс и верски закони могу инструментализовати за наметање ауторитарног режима. Уместо да буде само извор јединства, религија, у својим екстремним тумачењима, постаје и главни извор репресије и подела.

9. Религија и образовање

Ислам као окосница образовања. У Авганистану, земљи са преко 99% муслиманског становништва, ислам представља окосницу целокупног образовног система, без обзира на то да ли се ради о формалном или неформалном образовању. Верске вредности, принципи и наративи дубоко су уткани у наставни план и програм, а циљ образовања често укључује и подизање побожних муслимана. Ово је посебно изражено након повратка талибана на власт, који су додатно интегрисали исламски закон и идеологију у све нивое образовања.

Медресе: традиционалне верске школе. Медресе су традиционалне исламске школе које чине темељ верског образовања у Авганистану. Оне су често повезане са локалним џамијама и служе као примарни извор образовања, посебно у руралним областима где су секуларне школе мање доступне. Деца у медресама уче напамет Куран, изучавају хадисе (изреке и дела пророка Мухамеда), исламско право (фикх), арапски језик и верску етику.

Улога мула и верских учењака. Муле (локални верски лидери) и верски учењаци (улема) играју кључну улогу у образовном процесу. Они су главни учитељи у медресама и џамијама, преносећи знање и тумачење ислама на млађе генерације. Њихов ауторитет није само верски, већ и друштвени, и често су утицајни у заједници, обликујући ставове о моралу, правди и правилима понашања.

Образовање жена под талибанима. Питање образовања жена представља најдраматичнији аспект споја религије и образовања под владавином талибана. Од свог повратка на власт 2021. године, талибани су забранили девојчицама образовање изнад шестог разреда основне школе, а женама је онемогућен приступ универзитетском образовању. Они своју одлуку правдају интерпретацијом исламског закона, тврдећи да је потребно обезбедити „исламско окружење“ за образовање жена, што до сада нису учинили.

Секуларно образовање и његова подређеност религији. Претходне владе у Авганистану су покушавале да развију секуларно образовање паралелно са верским. Међутим, и у таквом систему, верско образовање је било обавезно, а исламски принципи су били интегрисани у наставне планове. Под талибанима, секуларни предмети су или потпуно избачени, драстично смањени, или реинтерпретирани кроз призму њихове строге исламске идеологије.

Куран као највиши ауторитет у настави. У образовном систему Авганистана, Куран се сматра највишим ауторитетом и примарним текстом за учење. Његово учење напамет и разумевање његових стихова су централни део курикулума, не само у верским школама већ и у државним школама које су под надзором талибана. Ученици се подстичу да развију дубоко поштовање према светом тексту.

Историја и култура кроз исламску призму. Историја и култура у авганистанским школама се предају искључиво кроз исламску призму. Авганистанска историја пре ислама се често занемарује или минимизира, а фокус је на исламским освајањима, историји пророка Мухамеда и развоју исламске цивилизације. Уметност и књижевност се такође тумаче у контексту исламске традиције, често избегавајући визуелне уметности које су забрањене у строгом исламском тумачењу.

Идеологизација образовања. Под влашћу талибана, дошло је до значајне идеологизације образовања. Школе и универзитети се користе за промоцију њихове верзије ислама и политичке идеологије. Наставни планови се мењају како би одражавали њихове ставове о џихаду, шеријату и улози жена. Овај приступ има за циљ да створи генерације које су потпуно усклађене са талибанским тумачењем верских и друштвених норми.

Изазови и отпор модернијем образовању. Постоји стална напетост између традиционалног верског образовања и потребе за модерним, свеобухватним образовањем које би Авганистанце припремило за савремени свет. Многи Авганистанци, посебно у урбаним срединама, желе приступ квалитетном секуларном образовању. Међутим, тренутни режим активно сузбија такве тежње, што доводи до значајног одлива мозгова и отежава развој земље.

Утицај на друштво и будућност. Спој религије и образовања у Авганистану, посебно под тренутним режимом, има дубоке последице по будућност земље. Ограничавање образовања, посебно за жене, и наметање уског верског курикулума могу довести до трајне изолације Авганистана, погоршања сиромаштва и губитка људског капитала. Будућност образовања и његов однос са религијом остају кључно питање за развој и стабилност ове државе.

10. Савремени изазови верске слободе

Савремени изазови верске слободе у Авганистану су изузетно тешки, а ситуација се драстично погоршала након што су талибани преузели власт 2021. године. Режим намеће своју ултра-конзервативну интерпретацију ислама целокупном становништву, што има катастрофалне последице по верске мањине и све Авганистанце који се не уклапају у њихову визију.

Наметање ултра-конзервативног сунитског ислама. Највећи изазов је наметање екстремно ригидне и ултра-конзервативне сунитске интерпретације ислама од стране талибана целокупном друштву. Талибани одбацују верску разноликост и настоје да ограниче праксу вере на једну, државно санкционисану верзију сунитског ислама. Овај приступ је у супротности са основним правима на слободу мисли, савести, веровања и религије.

Систематски прогон верских мањина. Верске мањине у Авганистану суочавају се са систематским прогоном, дискриминацијом и насиљем. Ово укључује шиите (посебно Хазаре), Сике, Хиндусе, хришћане (претежно конвертите), и припаднике бахаи вере. Многи припадници ових заједница су већ напустили земљу или живе у сталном страху од откривања и репресије.

Насиље од стране ИСИС-Х против мањина. Иако талибани сами прогоне верске мањине, они такође не успевају да их заштите од насиља других екстремистичких група. Исламска Држава у Хорасану (ИСИС-Х), ривалска терористичка група, континуирано циља шиитске џамије, школе и насеља, као и суфије и немуслимане, извршавајући смртоносне нападе. Ово двоструко оптерећење чини живот мањина неподношљивим.

Забрана и кажњавање отпадништва (апостасије). Један од најозбиљнијих изазова је криминализација отпадништва (напуштања ислама) и богохуљења, који се по талибанском тумачењу шеријата кажњавају смрћу. Ово ствара смртоносну претњу за конвертите из ислама (посебно хришћане), као и за агностике и атеисте. Припадници ових група су приморани да живе у потпуној тајности, без могућности да отворено практикују своја веровања.

Ограничења за жене и верска слобода. Религијска слобода жена у Авганистану је драстично ограничена под талибанима. Жене су приморане да се придржавају строгог дрес кода (покривање целог тела), забрањено им је да се крећу без мушког пратиоца (махрама), а њихов приступ образовању и запослењу је строго ограничен. Талибани су чак забранили женама да певају, рецитују Куран или изводе молитве у јавности, намећући своју екстремну интерпретацију исламске женске улоге.

Контрола богослужбених места и верских лидера. Талибани су преузели строгу контролу над џамијама и верским лидерима. Заменили су стотине имама онима који су лојални њиховој идеологији, осигуравајући да се проповеда само њихова интерпретација ислама. Ова контрола елиминише сваку могућност различитих верских тумачења или верске слободе унутар муслиманске већине.

Недостатак правне заштите и дискриминација. Устав Авганистана (из 2004. године, пре талибана) је теоретски гарантовао слободу вероисповести, али је талибански режим одбацио било који закон који је у супротности са њиховом интерпретацијом шеријата. Немуслимани су изложени правној дискриминацији, са ограниченим приступом јавним службама, државним положајима и универзитетском образовању.

Присилне конверзије и протеривање. Постоје извештаји о присилним конверзијама шиитских муслимана у сунитски ислам, као и о притисцима на припаднике других мањина да промене веру. Суочени са екстремним прогонима, многим припадницима верских мањина, попут Сика и Хиндуса, није преостало ништа друго него да напусте Авганистан и потраже уточиште у другим земљама.

Међународна осуда и недостатак одговора. Међународна заједница, укључујући Уједињене нације и организације за људска права, континуирано осуђује драстично погоршање верских слобода у Авганистану. Међутим, због сложене политичке ситуације и неспремности талибана да поштују међународне норме, ефективна заштита верских мањина и промена режима је изузетно тешка.

Будућност верске слободе: мрачна перспектива. Тренутна ситуација у Авганистану представља један од најгорих сценарија за верску слободу у свету. Свеобухватна репресија талибана, заједно са претњом ИСИС-Х, ствара окружење у којем је могућност слободног практиковања било које вере осим ригидног сунитског ислама практично непостојећа. Будућност верских слобода у Авганистану остаје изузетно мрачна.