Апостоли

Апостоли (од грчког ἀπόστολος), што дословно значи „онај који је послат“ или „изасланик“, односе се првенствено на одабрану групу раних хришћанских вођа које је изабрао Исус Христос. Њихова улога је била темељна за успостављање и ширење ране хришћанске цркве.

Иако се термин понекад може користити у ширем смислу, најчешће се односи на две различите групе:

1. Дванаест апостола (Првобитних дванаест):

То је био ужи круг ученика које је Исус изабрао током своје земаљске службе да га прате, уче од њега и на крају буду послати да проповедају Јеванђеље. Њихове главне карактеристике су укључивале:

• Изабрани од стране Исуса: Њих је лично позвао Христос.
• Сведоци Његове службе: Ходали су са њим, слушали његова учења и видели његова чуда.
• Сведоци Његовог васкрсења: Ово је био кључни критеријум за њихов јединствени ауторитет, јер је требало да сведоче о његовој победи над смрћу.
• Постављени за мисију: Добили су овлашћење да проповедају, исцељују и истерују демоне.

Имена првобитних Дванаесторице (како су наведена у разним одломцима Новог завета, нпр. Матеј 10:2-4, Марко 3:16-19, Лука 6:13-16, Дела апостолска 1:13) су:

1. Симон (Петар): Најистакнутији од апостола, често виђен као вођа.
2. Андреј: брат Симона Петра.
3. Јаков (син Зеведејев): Један од „Синова грома“ (Воанергес) са својим братом Јованом.
4. Јован (син Зеведејев): „Вољени ученик“.
5. Филип.
6. Вартоломеј (Натанаил).
7. Тома (Дидим): Познат као „Неверни Тома“.
8. Матеј (Леви): Порезник.
9. Јаков (син Алфејев): Често се назива „Јаков Мањи“.
10. Тадеј (Јуда, Јаковљев син или Левеј).
11. Симон Зилот.
12. Јуда Искариотски: Онај који је издао Исуса.

Након издаје и смрти Јуде Искариотског, Матија је изабран од стране преосталих једанаест апостола да га замени, поставши дванаести, како би се испунио пророчки број (Дела апостолска 1:15-26).

2. Павле (Савле из Тарса):

Павле се јединствено назива апостолом, иако није био један од првобитне дванаесторице који су ходили са Исусом током његове земаљске службе. Његово апостолство је посебно:

• Позван од васкрслог Христа: Павлов позив је дошао кроз драматично искуство обраћења на путу за Дамаск, где је срео васкрслог Исуса (Дела апостолска 9).
• Сведок васкрслог Христа: Нагласио је да је видео васкрслог Господа, што је сматрао неопходном квалификацијом за апостолство (1. Коринћанима 9:1, 15:8).
• Апостол незнабошцима: Првенствено је био задужен да проповеда Јеванђеље нејеврејима, често жестоко бранећи свој апостолски ауторитет од оних који су га доводили у питање (Галатима 1-2).

Павлова опсежна мисионарска путовања широм Римског царства одиграла су кључну улогу у ширењу хришћанства изван његових јеврејских корена.

3. Шира употреба термина:

Иако „Дванаесторица“ и Павле представљају примарну и јединствену употребу термина „апостол“, Нови завет повремено користи тај термин у ширем смислу за друге који су послати као Христови гласници или који су имали основну водећу улогу у раној цркви. Примери укључују:

• Варнава: Често се назива апостолом поред Павла (Дела апостолска 14:14).
• Јаков, брат Исусов: Препознат као стуб јерусалимске цркве, а понекад имплицитно називан и апостолом (Галатима 1:19).
• Андроник и Јунија: Павле их назива „истакнутим међу апостолима“ (Римљанима 16:7), сугеришући да су и жене носиле ову титулу.

Општи критеријуми за ово шире значење изгледа да укључују „послање од Бога/Христа“, темељну улогу у оснивању цркве и често сведок Христовог васкрсења или чињење значајних знакова и чуда.

Улога и значај:

Апостоли су били кључни за рану Цркву на неколико начина:

• Темељне фигуре: Описане су као темељ Цркве, са самим Христом као угаоним каменом (Ефесцима 2:20).
• Ауторитативни преносиоци учења: Они су били главни примаоци Исусових учења и први који су артикулисали хришћанску доктрину, преносећи тако аутентичну традицију.
• Мисионари и евангелисти: Испунили су Велики задатак, путујући много да проповедају Јеванђеље и оснивају нове хришћанске заједнице.
• Сведоци: Њихови животи, а у многим случајевима и њихова мучеништва, служили су као снажна сведочанства о њиховој вери у Исуса Христа.

Концепт апостолског сукцесије (прејемства), посебно у католичкој, православној и неким англиканским традицијама, односи се на веровање да су ауторитет и мисија апостола преношени кроз непрекинути низ епископа путем полагања руку.

Тајна вечера, зидна слика Леонарда да Винчија из касних 1490-их, приказује последњу вечеру Исуса и његових дванаест апостола уочи његовог распећа. Санта Марија деле Грације, Милано