Апостасија (отпадништво)

Апостасија, од грчке речи ἀποστασία, дословно значи „пребег или побуна“. У верском контексту, односи се на формално напуштање или одрицање од сопствене религије или вере. Разликује се од јереси (која подразумева задржавање хетеродоксних уверења уз остајање у вери) и раскола (који подразумева прекид заједништва, али не нужно и одрицање од основних уверења).

Кључне карактеристике отпадништва:

• Одрицање: То подразумева свесно и намерно одбацивање претходног верског система веровања.
• Формално напуштање: Често ово укључује јавну изјаву или радњу, као што је прелазак у другу религију, јавно порицање централних начела или формално повлачење из верске заједнице.
• Одступање од основне вере: То није само пропуст у пракси или тренутак сумње, већ фундаментално окретање од темељних принципа вере.
• Последице: Већина религија озбиљно схвата отпадништво, а многа историјска, а и нека савремена друштва, наметала су строге казне, од друштвеног изопштења до грађанских казни, па чак и смрти.

Отпадништво у различитим религијама:

Концепт и последице отпадништва значајно се разликују међу различитим религијама, па чак и унутар различитих деноминација исте религије.

• Хришћанство:
  • У хришћанској теологији, отпадништво се генерално односи на намерно и потпуно одрицање од хришћанске вере од стране крштене особе.
  • Нови завет упозорава на отпадништво (нпр. Јеврејима 6:4-6, 2. Петрова 2:20-22).
  • Историјски гледано, током периода прогона (нпр. Римско царство), хришћани који су се одрекли своје вере да би спасили своје животе називани су лапси (пали). Њихов поновни пријем у Цркву био је значајан теолошки и пастирски изазов.
  • У модерно доба, већина хришћанских деноминација сматра отпадништво духовним неуспехом или личним избором који одваја појединца од заједнице, али не постоје грађанске или физичке казне које намећу саме цркве у земљама где се поштује верска слобода. Неке фундаменталистичке групе могу се упустити у друштвени остракизам.
• Ислам:
  • У исламу, отпадништво од вере (иртидад или рида) односи се на напуштање ислама од стране муслимана. То укључује прелазак у другу религију, порицање основних начела ислама (нпр. јединства Бога, пророчанства Мухамеда) или исмевање основних исламских веровања.
  • Класична исламска јуриспруденција генерално сматра отпадништво од ислама од стране здравог одраслог мушкарца злочином кажњивим смрћу. За жене, казна варира (смрт или затвор) у зависности од школе мишљења. Међутим, постоје строги услови за доказивање отпадништва, који често захтевају вишеструка упозорења и прилику за покајање.
  • Модерна тумачења се веома разликују. Док нека конзервативна тумачења и државе (нпр. Иран, Саудијска Арабија, Судан, Мауританија) и даље подржавају смртну казну за отпадништво од вере, многе земље са муслиманском већином је не спроводе, а многи прогресивни муслимански учењаци тврде да Куран не прописује временску казну за отпадништво од вере, посматрајући га као ствар између појединца и Бога. Међутим, друштвени остракизам, породични притисак и правни изазови (нпр. везани за брак, наслеђе или старатељство над децом) за отпаднике од вере остају уобичајени у многим друштвима са муслиманском већином.
• Јудаизам:
  • У јудаизму, отпадник (мумар или мешумад) је неко ко је напустио јеврејску веру. Иако се тај чин сматра тешким преступом, јеврејски закон не прописује грађанске или физичке казне за отпадништво у модерно доба.
  • Историјски гледано, отпадници од вере су често сматрани онима који су се сами уклонили из јеврејске заједнице и били су предмет друштвеног изопштења. Међутим, из халахичке (јеврејскоправне) перспективе, Јеврејин који одступи од вере технички остаје Јеврејин, посебно у погледу порекла.
  • Преобраћење из јудаизма често носи значајне друштвене и породичне последице унутар традиционалних јеврејских заједница.
• Хиндуизам, будизам и друге источне религије:
  • Концепт отпадништва као кажњивог преступа је генерално мање истакнут или непостојећи у многим источним религијама у поређењу са аврамским верама.
  • Ове традиције често имају флуидније концепте веровања, преобраћења и придржавања. Иако преобраћење из ових вера може довести до друштвеног или породичног неодобравања, ретко носи формалне верске или грађанске казне.
  • Неке традиције би такво одступање могле посматрати као духовни погрешан корак или скретање са пута ка просветљењу, али не као злочин.

Правне и перспективе људских права:

У међународном праву људских права, слобода мисли, савести и вероисповести је основно право, које укључује слободу промене вероисповести или уверења. Члан 18 Универзалне декларације о људским правима и члан 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима експлицитно штите ово право.

Међутим, у пракси, правни оквири у многим земљама, посебно онима са државним религијама или где верски закон има значајан утицај, можда не поштују у потпуности ово право, што доводи до правних и друштвених последица за отпаднике од вере.

Укратко, отпадништво је дубок чин религиозног одвајања, са својом дефиницијом, тумачењем и последицама које се драматично разликују у различитим верским традицијама и правним системима.

Мататија убија јеврејског отпадника