Ашкенаски хасидизам

Ашкенаски хасидизам (хебрејски: חסידות אשכנז, Хасидеј Ашкеназ) је био веома утицајан средњовековни јеврејски верски и етичко-мистични покрет који се развио у Немачкој (Ашкеназу) током 12. и 13. века. Важно је напоменути да се овај средњовековни ашкенаски хасидизам разликује од далеко познатијег, нововековног хасидског покрета који је настао у Источној Европи у 18. веку.

Разлика између средњовековног и нововековног хасидизма

• Средњовековни ашкенаски хасидизам (Хасидеј Ашкеназ):
  • Време: 12. и 13. век.
  • Место: Немачка.
  • Фокус: Екстремна побожност, аскетизам, строга етика, езотерична знања (Меркаба мистицизам), индивидуално спасење кроз патњу и самоодрецање.
  • Лидери: Самуел Хасид, Јуда Хасид, Елеазар из Вормса.
• Нововековни хасидизам:
  • Време: 18. век надаље.
  • Место: Источна Европа (Украјина, Пољска, Русија).
  • Фокус: Служење Богу кроз радост (симха), ентузијазам (хитлахвут), заједничка молитва, преданост Цадику (праведном вођи), универзална доступност духовности.
  • Лидери: Баал Шем Тов, Магид из Мезрича.

Главне карактеристике средњовековног ашкенаског хасидизма

1. Екстремна побожност и аскетизам (хасидут):

   • Централна идеја била је постизање стања "хасид" (побожан, праведан) кроз изнадпросечну побожност и самодисциплину.
   • Они су практиковали строг аскетизам, укључујући пост, лишавање сна, самонаношење бола (не у мазохистичком смислу, већ као средство укроћивања тела), и одрицање од материјалних задовољстава. Веровали су да патња помаже у искупљењу греха и приближавању Богу.
   • Циљ је био постизање "нула самопоштовања" (дословно, ништавност), потпуне понизности пред Богом.

2. Етички ригоризам:

   • Нагласак је био на изузетној моралној чистоти, искрености, несебичности и поштовању свих јеврејских закона до најситнијих детаља.
   • Било је важно не само не чинити зло, већ и немати зле мисли.
   • Они су промовисали изузетну доброчинство и опрез у финансијским трансакцијама, идући изнад слова закона.

3. Мистични елементи:

   • Иако нису били "кабалисти" у пуном смислу (Кабала се тек развијала у исто време у Шпанији), ашкенаски хасиди су били дубоко уроњени у Меркаба мистицизам (проучавање Божјег престола и небеских палата) и спекулативну теологију о Божјој јединствености, имену и анђеоским хијерархијама.
   • Веровали су у скривене димензије Торе и могућност комуникације са анђелима.
   • Њихова мистичка пракса укључивала је интензивну кавана (намеру) у молитви, често повезујући слова хебрејског алфабета и Божја имена са космичким силама.

4. Воља Божија (Kabbalat Ol Malchut Shamayim):

   • Потпуно прихватање "јарма небеског царства" (Божје воље) и Божјих одлука, без постављања питања.
   • Ово је укључивало и прихватање страдања и прогона као Божје воље или искушења.

Кључне личности

• Раби Самуел Хасид (Самуел Побожни) (умро око 1180. године) из Шпајера/Регензбурга: Сматра се оснивачем покрета. Његово учење је наглашавало самодисциплину и мистичне аспекте молитве.
• Раби Јуда Хасид (Јуда Побожни) (умро 1217. године) из Регензбурга: Син Самуела Хасида и најважнија фигура покрета. Он је аутор "Сефер Хасидим" (Књиге побожних), централног текста покрета.
• Раби Елеазар из Вормса (умро око 1230. године): Ученик Јуде Хасида и последња велика фигура покрета. Такође је написао важне мистичне и етичке текстове, укључујући "Сефер Рокеа".

Сефер Хасидим (Књига побожних)

Ово је најзначајније дело Ашкенаског хасидизма, првенствено написана од стране Јуде Хасида, али садржи и материјале његових учитеља. "Сефер Хасидим" је збирка етичких упутстава, моралних прича, практичних савета и мистичних тумачења. Она детаљно описује идеал хасида, начин живота, однос према Богу и људима, као и начине искупљења греха. Књига је имала огроман утицај на јеврејску етику и мистику у каснијим вековима.

Наслеђе

Иако се ашкенаски хасидизам као организовани покрет угасио након 13. века (делом због прогона и миграција, делом због екстремности својих захтева), његов утицај је био дуготрајан:

• Етичка књижевност: Њихови етички принципи су утицали на каснију јеврејску етичку литературу.
• Кабала: Идеје и методе ашкенаског хасидизма су утицале на развој Кабале, посебно на мистичну праксу.
• Морални идеал: Концепт "хасида" (праведника) и идеал изузетне побожности и самоконтроле остали су важни у јеврејској мисли.

Ашкенаски хасидизам представља фасцинантан и често екстреман пример јеврејске религиозне посвећености, која је тежила дубоком мистичном искуству и моралној чистоти у тешком историјском периоду.

Сефер Хасидим, Франкфурт, издање из 1724.