Јохан Јакоб Бахофен (Johann Jakob Bachofen, 1815–1887) био је швајцарски правник, филолог, и социјални филозоф, најпознатији по својој теорији о матријархату и његовом утицају на древне религије и друштвене системе. Његово најзначајније дело, „Das Mutterrecht“ (Материнско право: Истраживање верског и правног карактера гинекократије у древном свету), објављено 1861. године, изазвало је велику пажњу и утицај, иако су многи његови закључци касније оспорени.
Теорија матријархата („Материнско право“)
Бахофен је постулирао да је најранија фаза људског друштва била обележена сексуалном промискуитетом (коју је он назвао „хетеризам“), где очинство није било извесно, па је порекло праћено искључиво по мајчинској линији. Из овога је, по њему, проистекао матријархат, систем у којем су жене имале доминантну улогу у друштву, религији и закону. Ову фазу је повезивао са обожавањем земаљских богиња плодности, као што је Деметра, и са настанком пољопривреде.
Бахофен је тврдио да је овај „матерински“ поредак био карактерисан љубављу, јединством и природном хармонијом. Према његовој еволуционој шеми, матријархат је затим замењен патријархатом, системом мушке доминације, који је повезао са обожавањем соларних, мушких божанстава попут Зевса и Аполона. Ова транзиција је, по Бахофеновом тумачењу, била одраз борбе између женских и мушких принципа, између природе и културе, инстинкта и разума.
Методологија и извори
Бахофен је своје теорије изградио на основу опсежног проучавања древних митова, симбола, гробних записа и правних текстова из античких култура попут Грчке, Рима, Египта и Ликије. Он је сматрао да митови нису само измишљене приче, већ аутентични записи првобитног доба који садрже дубље истине о људској историји и веровањима. Његов приступ је био интуитиван и филозофски, често дајући предност ирационалним и симболичким елементима у историји.
Утицај и критика
Иако су многе Бахофенове историјске и емпиријске тврдње касније дискредитоване од стране антрополога и историчара (попут Луиса Хенрија Моргана, Едварда Тајлора и Емила Диркема), његов рад је имао огроман утицај на развој друштвене филозофије, антропологије, проучавања религије и феминистичке теорије. Његове идеје су инспирисале мислиоце попут Фридриха Енгелса (који је развио материјалистичку верзију Бахофенове теорије у „Пореклу породице, приватне својине и државе“), Јозефа Кембела, Роберта Грејвса, Томаса Мана и Рајнера Марије Рилкеа.
Бахофен је био пионир у истицању важности мита, симбола и религије у древном размишљању, као и у повезивању друштвене структуре са верским праксама. Његов рад је подстакао даља истраживања о улози жена у антици и о историји породице, иако се његов концепт „гинекократије“ или „владавине жена“ углавном сматра претеривањем или погрешним тумачењем матрилинеарног порекла.
Упркос контроверзама, Бахофенов рад остаје важна референца у проучавању идеја о мајчинском праву, матријархату и развоју људског друштва кроз историју.
Нема коментара:
Постави коментар