Балинежанска религија, позната као Агама Хинду Дарма, јединствени је облик хиндуизма који се практикује првенствено на индонежанском острву Бали. Она се значајно разликује од хиндуизма који се практикује у Индији, јер је дубоко испреплетена са локалним анимистичким веровањима, будистичким елементима и културним праксама. За Балинежане, религија није само скуп веровања, већ начин живота који прожима све аспекте њиховог свакодневног постојања.
Централни концепти
У сржи балинежанске религије лежи веровање у Аћинтју, или Санг Хјанг Види Васа, једног врховног Бога, који је несазнатљив и необухватан. Сва друга божанства и духови сматрају се манифестацијама или аспектима овог једног Бога. Овај концепт монотеизма са многоструким манифестацијама омогућава интеграцију бројних божанстава хиндуистичког пантеона (Брахма, Вишну, Шива, Деви) и локалних богова и духова.
Кључни концепт је и Три Хита Карана, што значи „три узрока благостања“ или „три извора хармоније“. Ова филозофија наглашава одржавање равнотеже између:
- Парахјанган: Хармоније са Богом и духовима.
- Павонган: Хармоније међу људима.
- Палемахaн: Хармоније са природом и околином. Ова три принципа прожимају балинежански живот, од архитектуре до пољопривреде и свакодневних ритуала.
Храмови и ритуали
Бали је познат као „Острво хиљаду храмова“, и то с правом. Храмови (пура) су свуда – у селима, на пиринчаним пољима, на планинама, поред мора, па чак и унутар приватних домова. Сваки храм има своју сврху и специфичну енергију. Постоје:
- Пура Кахјанган Јагад: Велики државни храмови на значајним локацијама, попут Пура Бесаких на падинама планине Агунг, који је „Мајка храмова“.
- Пура Деса: Сеоски храмови посвећени оснивачима села и локалним божанствима.
- Пура Пусех: Храмови посвећени прецима оснивачима.
- Пура Далем: Храмови посвећени Шиви и богињи смрти Дурга, повезани са гробљима.
- Пура Тирта: Храмови воде, посвећени изворима и рекама, кључни за систем наводњавања пиринчаних поља (субак).
Ритуали су свакодневни и свеприсутни. Балинежани посвећују велики део свог времена изради понуда (чанганг сари), које се праве од цвећа, пиринча, тамјана и других ситница. Ове понуде се стављају на различитим местима – испред кућа, храмова, на раскрсницама – као начин да се успостави равнотежа између добрих и злих сила, да се захвали боговима и умире демони. Церемоније се одржавају редовно, а свака има своју специфичну музику (гамелан), плес и облачење.
Животни циклус и церемоније
Балинежанска религија придаје велики значај церемонијама које обележавају важне прекретнице у животу појединца. Ове церемоније се називају Мануса Јадна и укључују:
- Рођење: Ритуали за новорођенчад, као што је церемонија када беба први пут дотакне земљу.
- Пубертет: Церемоније зубног турпијања (Метатах или Месанггих), симболичног уклањања зла и негативних особина.
- Брак: Сложени ритуали који спајају породице и траже благослове.
- Смрт и кремација (Нгабен): Ово је једна од најважнијих и најспектакуларнијих церемонија. Верује се да кремација ослобађа душу преминулог како би се она поново сјединила са Богом и, на крају, реинкарнирала. Кремације могу бити веома скупе и често се чекају годинама, док се покојници привремено сахрањују.
Уметност и изражавање
Уметност је неодвојиви део балинежанске религије. Плес, музика, скулптура и сликарство нису само форме забаве, већ су дубоко укорењени у верске ритуале и приче. Сваки покрет плеса, свака нота гамелан оркестра, сваки детаљ храмовне скулптуре, има симболичко значење и служи да се изрази и одржи духовна хармонија. Балинежанска уметност често приказује епизоде из индијских епова попут Рамајане и Махабхарате, али са локалним интерпретацијама.
Балинежанска религија је жива, динамична пракса која се непрестано развија и прилагођава, истовремено чувајући своје древне корене. Њена лепота лежи у способности да интегрише различите традиције и да створи јединствену, живописну културу која је препознатљива широм света.
_-_img_07.jpg/500px-Bali_-_a_ritual_at_Pura_Gunung_Kawi_Sebatu_(2025)_-_img_07.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар