Гебекли Тепе, импозантно вештачко брдо високо 15 метара и широко 300 метара, налази се на стеновитом изданку у југоисточној Турској, близу града Шанлијурфа. Локалитет, који је Петер Бенедикт први пут забележио 1963. године, почео је да се континуирано ископава од 1996. године од стране тима немачких археолога са Универзитета у Хајделбергу. Брзо је постало јасно да је Гебекли Тепе изузетно стар, датирајући из касног 10. миленијума пре нове ере, из периода прекерамичког неолита. Радиокарбонско датирање је потврдило ову хронологију.
Досадашња ископавања, која покривају само 5% локалитета, открила су монументалну архитектуру са огромним Т-стубовима распоређеним у кружним оградама око два висока централна стуба. Између стубова налазе се зидови и камене клупе, неки украшени разним животињским мотивима попут лисица, змија, шкорпиона, дивљих свиња, турова, газела, дивљих магараца и птица, као и приказима руку и шака. Процењује се да постоји најмање 20 ограда, али су само две до сада у потпуности ископане. Највећа ограда има два масивна централна стуба (висока по 5,5 метара) и још 11 видљивих стубова у околним зидовима.
Одсуство припитомљених биљака или животиња на локалитету јасно указује да су Гебекли Тепе користили ловци-сакупљачи. Ово откриће мења досадашње схватање о организацији праисторијских заједница, јер су ови ловци-сакупљачи били далеко организованији него што се до сада мислило. Локалитет је постојао дуго пре проналаска грнчарије и неолитске револуције (почетка пољопривреде и сточарства).
Слике и симболи на стубовима, укључујући руке, прсте, појасеве и прегаче, снажно сугеришу да су људи Гебекли Тепеа имали изузетно сложену митологију и способност апстракције. Археолог Клаус Шмит, који је водио ископавања, предложио је да су ове ограде служиле као храмови – куће божанстава – а не као станишта, јер нису имале огњишта ни кровове. То значи да Гебекли Тепе није био насеље, већ ритуално место где су се људи, који су иначе живели на одређеној удаљености, повремено окупљали ради обожавања.
Недавне студије костију пронађених на локалитету откриле су да су многе разбијене ради добијања сржи. Заступљене врсте су газела, тур и дивљи магарац, што су биле управо животиње које су се ловиле у то време у региону. Међутим, број разбијених костију ових животиња је знатно већи од било чега познатог са савремених локалитета у региону, што указује да су животиње жртвоване за храну приликом великих гозби.
Постоје и докази о преради биљака – пронађени су млинови, аванџије и тучкови – као и о гњечењу и ферментацији дивљих житарица, посебно јечма. Ово сугерише локалну производњу слада и пива, можда и у великим количинама. Поред посебног, ритуалног карактера монументалне архитектуре, постоји снажан аргумент за одржавање гозби на локалитету, вероватно са снажним културним карактером.
Још једна особеност је да се чини да ограде након употребе нису једноставно напуштене. Уместо тога, биле су намерно испуњене са преко 5 метара седимента, који се углавном састојао од комада кречњака и ситне земље. Процењује се да је најмање 300 кубних метара наслага коришћено за попуњавање само једне ограде. Ручно ношење толике количине земље у корпама, чак и са мале удаљености, могло је да заузима 10 одраслих особа око недељу дана.
Транспорт и постављање великих стубова из оближњих каменолома морали су захтевати велики број људи који раде заједно, што додатно наглашава сложену организацију ове заједнице. Иако до сада нису пронађени никакви гробови, Клаус Шмит је верски значај Гебекли Тепеа повезао са култом мртвих.
Гебекли Тепе тако показује да су организована религија и монументална архитектура биле у домену ловаца-сакупљача, а не само седелачких пољопривредних заједница. Како је Клаус Шмит рекао: „Пре градова, постојали су храмови.“ Ово откриће је фундаментално променило наше разумевање развоја људске цивилизације, сугеришући да су ритуал и веровање могли бити покретачка снага за формирање сложених друштава.
Нема коментара:
Постави коментар