Акада (везивање Исака)

Акада (такође акаида или акеда; хебрејски: עֲקֵידָה, што значи „везивање“) односи се на библијску причу о Аврамовом везивању свог сина Исака као жртву Богу, која се налази у Постању 22:1-19.

То је једна од најважнијих и најзахтевнијих наратива у хебрејској Библији, која има огроман теолошки и духовни значај унутар јудаизма, а такође утиче на хришћанство и ислам.

Библијска нарација (Постање 22:1-19):

1. Божанска заповест: Бог заповеда Авраму: „Узми свог сина, свог јединца, кога волиш — Исака — и иди у крај Морија. Тамо га жртвуј као жртву паљеницу на гори коју ћу ти показати.“
2. Аврамова послушност: Без питања или оклевања, Аврам је рано устао следећег јутра. Оседлао је магарца, узео Исака и двојицу слугу и кренуо ка одређеном месту.
3. Путовање и Исаково питање: После три дана, стижу близу планине Морија. Аврам оставља слуге, говорећи им: „Поклонићемо се, а онда ћемо се вратити к вама.“ Он ставља дрва за жртву паљеницу на Исакова леђа и сам носи ватру и нож. Исак тада пита оца: „Ватра и дрва су овде, али где је јагње за жртву паљеницу?“ Аврам одговара: „Сам Бог ће обезбедити јагње за жртву паљеницу, сине мој.“
4. Везивање: Када је стигао на одређено место, Аврам је подигао жртвеник и сложио дрва. Затим је везао свог сина Исака и положио га на жртвеник преко дрва.
5. Интервенција: Док Аврам пружа руку да узме нож и убије свог сина, анђео Господњи га зове с неба: „Авраме! Авраме!“ Анђео му каже: „Не дижи руку на дечака... Не чини му ништа. Сада знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио сина свог, јединца свог.“
6. Ован и потврђени завет: Аврам подиже поглед и види овна заглављеног у шипражју роговима. Узима овна и жртвује га као жртву паљеницу уместо свог сина. Анђео Господњи позива Аврама други пут и потврђује Божји завет са њим, обећавајући обилне благослове и потомство због његове послушности.
7. Повратак: Аврам се затим враћа својим слугама и они путују назад у Вирсавеју.

Теолошки значај у јудаизму:

Акада је један од најдубљих и често дискутованих одломака у јеврејској мисли и литургији:

1. Коначни тест вере (нисајон): Сматра се парадигматским нисајоном (тестом) Аврамове вере, показујући његову апсолутну и безусловну послушност и поверење у Бога, чак и када је заповест била несхватљива и морално мучна. Овај чин непоколебљиве вере утврђује Аврама као оца монотеизма и верности.
2. Заслуга за будуће генерације (зехут авот): Аврамова спремност да жртвује свог сина сматра се дубоком зехутом (заслугом) за његове потомке. У јеврејској традицији, када се Јевреји суочавају са искушењима или траже божанску милост, они често призивају зехут авот, посебно заслугу акаде, као извор божанске наклоности и саосећања.
3. Исакова улога и спремност: Рабинска традиција често наглашава Исакову активну улогу и његову спремност да буде жртвован, приказујући га као вољног учесника који се покорава Божјој вољи. То га чини симболом самопожртвовања и духовне чистоте.
4. Божанска промисао и милост: Прича кулминира Божјом интервенцијом, спречавањем жртвовања и обезбеђивањем овна. Ово истиче Божју милост, Његово коначно одбацивање људске жртве и Његову бригу о онима који га се истински боје. То показује да Бог жели послушност и веру, а не нужно и саму жртву детета.
5. Централно место у литургији Рош Хашане: Наратив акаде се чита сваке године другог дана Рош Хашане (јеврејске Нове године). Њено укључивање има за циљ да призове Божју милост, подсети вернике на Аврамову дубоку веру и подстакне њихово покајање и посвећеност Богу у нади да ће се Бог сетити заслуга акаде када буде судио свету. Трубљење у шофар (овнујски рог) је директно повезано са овном жртвованим уместо Исака.
6. Етичке и филозофске дебате: Акада покреће дубока етичка и филозофска питања о теорији божанске заповести, границама људске послушности, природи жртве и моралном карактеру Бога. Јеврејски коментатори кроз историју су се бавили овим сложеностима, нудећи различита тумачења.

Утицај изван јудаизма:

• Хришћанство: Акада се често тумачи као префигурација или типологија Божје жртве Његовог „јединог Сина“, Исуса Христа, на крсту. Исак који носи дрво се сматра паралелом Исусовом ношењу крста.
• Ислам: Прича је присутна и у Курану, иако се односи на Аврамово жртвовање сина, чији се идентитет расправља међу муслиманским учењацима, а многи верују да је то био Исмаил, а не Исак. Догађај се обележава током Курбана (Празника жртвовања).

Акада остаје једна од најмоћнијих и најтрајнијих наратива о вери, послушности и божанској милости у аврамским традицијама.

Жртвовање Исака од Каравађа (1603), у барокном тенебристичком стилу